FILOZOFIJA

Adorno je bio fasciniran svojim snovima i zapisivao ih je tokom celog života. Ova knjiga obuhvata poslednjih dvadeset pet godina njegovog života. Čitaoci Adornovih dela koji su navikli na snažna razmišljanja o filozofiji, muzici i kulturi, mogu ih smatrati i uznemirujućim: oni pružaju neverovatno iskren i nesmetan prikaz njegovih unutrašnjih želja, osećanje krivicei anksioznosti. Istaknuti su veoma direktno i pružaju veoma konzistentnu sliku dimenzija i iskustva koja se obično ignorišu i koja produbljuju naša znanja o Adornu. On je želeo da pokaže kako se društvena nepravda, strah i politička represija uvlače u našu najdublju intimu. Za njega, snovi su bili produžetak svakodnevnog užasa kapitalističkog društva.

Klasične serije eseja poznatog filozofa Alana Votsa predstavljaju misao autora o zapanjujućim problemima uzrokovanim našim disfunkcionalnim odnosom prema materijanom okruženju.
Ovde se, uz karakterističnu dovitljivost, filozof najpoznatiji po svojim delima i predavanjima o misticizmu i istočnjačkoj filozofiji bavi suštisnkim problemima ekonomije, tehnologije, odevanja, kuvanja i domaćinstva.

Robert Nozik je američki filozof rodjen u Njujorku u porodici imigranata. Bavio se političkom filozofijom, teorijom odlučivanja i epistemologijom. U svom najpoznatijem delu Anarhija, država i utopija iznosi originalnu odbranu libertarijanske "minimalne države" (tj.države čija je vlast ograničena na nužnu odbranu gradjana od nasilja, pljačke i prevare) i kritiku socijal-demokratskog liberalizma svog harvardskog kolege Džona Rolsa.Nasuprot anarhiji, Nozik dokazuje da je minimalna država opravdana jer može nastati u prirodnom stanju putem transakcija koje ne ugrožavaju prirodna prava nijednog pojedinca dok nasuprot liberalizmu i radikalnih levih ideologija on dokazuje da se ne može opravdati ništa više od minimalne države, jer bi svaka država sa većim ovlašćenjima kršila prirodna prava svojih građana.

Tractatus logico-Philosophicus (logičko filozofska rasprava na latinskom) je jedina knjiga koju je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn objavio tokom života. Projekat je imao široke ciljeve - da identifikuje odnose između jezika i stvarnosti i da definiše granice nauke, te je jasno odvoji od metafizike.Knjiga obrađuje filozofske probleme i pokazuje da postavka tih problema počiva na nerazumevanju logike našeg jezika.Čitav smisao ove knjige mogao bi se sažeti ovim rečima: ono što se uopšte može reći, može se reći jasno.A o čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati.
Traktat se smatra jednim od najznačajnijih filozofskih spisa 20.veka i savremene filozofije uopšte.

Knjiga "Kako postupiti ispravno" oslanja se na principe stoicizma, predstavljajući pristup Senekinim delima kako bi nam pomogla da bolje razumemo i primenimo stoicističke ideje u svakodnevnom životu. Seneka, poznati rimski državnik i filozof, pruža nam važne lekcije o tome kako da postupamo pravedno i sa više samilosti prema drugima, ali i prema sebi.

Knjiga ističe važnost širokog obzira, jasnog i smirenog razmišljanja, poštene samoprocene i razumevanja prema drugima. Koristeći živopisan novi prevod uz originalni latinski tekst, čitaoci će imati priliku da se dublje upuste u Senekina učenja i da ih primene u svojim životima.

Ova knjiga nudi praktične savete i smernice kako da se nosimo sa svakodnevnim izazovima i kako da postupamo ispravno u različitim situacijama. Kroz Senekine mudre reči, čitaoci će pronaći inspiraciju za život u skladu sa stoicističkim principima, težnjom ka pravednosti, samilosti i mudrosti.

Ko se s vremena na vreme nije zapitao koliko nam pametni telefoni, internet i televizija kradu vreme, sprečavajući da živimo pravi život?

Kako možemo da iskoristimo svoje vreme na zemlji na najbolji mogući način?

Stoički filozof Seneka Mlađi je u svom eseju O kratkoći vremena dao jedan od najčuvenijih odgovora na tu temu i ovo delo ima čemu da nas nauči danas više nego ikada ranije.

Uz satiričnu domišljatost koja je vešto uhvaćena u ovom prevodu, Seneka ismeva načine na koji traćimo vreme i ne shvatamo koliko je ono dragoceno. Ne dozvoljavamo ljudima da nam kradu novac, a dozvoljavamo im da nas pljačkaju kad je u pitanju vreme, ili ga sami provodimo u beskorisnim, zaludnim razonodama. Seneka takođe opisuje kako možemo obogatiti dane i godine koje brzo prolaze jer time, tvrdi on, možemo produžiti svoje živote, ili ih čak učiniti večnim – istinski živeti znači dosegnuti neku vrstu besmrtnosti.

Kao protivteža svemu što nam u modernom svetu bespotrebno uzima sate i dane, Kako živeti nudi neprocenjivu mudrost o tome kako naše vreme, i naš život, ima mnogo dublji smisao.

Energičan novi prevod drevnog remek dela rimske književnosti o neuspelom prevratu koji je poveo korumpirani i harizmatični političar.
Godine 63. pre nove ere je aristokrata Katilina, razočaran neuspelim pokušajem da postane izabrani vođa rimskog naroda, pokušao da sruši vladu. Uz podršku korumpirane elite i sirotih, otuđenih Rimljana, pobegao je iz Rima dok su se njegove pristalice zaverenici dogovarali da spale grad i ubiju njegove vodeće političare. Pokušaj prevrata je kulminirao razotkrivanjem zaverenika u senatu, uzavrelom debatom koja se okončala njihovim pogubljenjem i porazom Katiline i njegovih legija u bici. U knjizi Kako sprečiti zaveru, Džozaja Ozgud nam predstavlja žustar, moderan novi prevod konačne verzije ovih događaja, Salustijevu Katilininu zaveru – kratko, moćno štivo koje je uticalo na to kako su generacije čitalaca, uključujući očeve osnivače Amerike, razmišljale o prevratima i političkim urotama.
U napetom narativu, Salustije vešto kombinuje sočne detalje o Katilininim raspojasanim družbenicima sa veoma mudrim moralnim procenama i bolnim opisom naširoko rasprostranjene društvene bede koju su eksploatisali. A usput dobijamo nezaboravne prikaze Katiline, koji je imao saosećanja za muke Rimljana, ali je ipak bio spreman da uništi Rim, zatim njegovog ljutog neprijatelja, Cicerona, koji osujeti njegovu zaveru, i Julija Cezara koji brani zaverenike i biva optužen da je jedan od njih.
Uz uvod koji razmatra kako je Katilinina zavera oblikovala i nastavlja da oblikuje razumevanje života i smrti republike, kao i originalni latinski tekst, Salustijeva uzbudljiva istorija je pristupačnija nego ikad.

Primaljiv i izuzetno čitljiv novi prevod Aristotelove Poetike - prvi i najbolji uvod u umetnost pisanja i razumevanja priča.
Aristotelova Poetika je najvažnija knjiga ikada napisana za pisce i čitaoce priča - bilo da su to romani, kratke priče, komadi, scenariji ili dokumentarni tekstovi. Aristotel je prvi ukazao na ključne elemente zapleta, likova, percepcije publike, zadovoljstva koje tragedija daje i desetina drugih kritičnih tačaka pripovedanja. Uprkos tome što je napisana pre 2000 godina, Poetika ostaje štivo od suštinske važnosti za svakoga ko želi da nauči kako se piše priča koja se ne ispušta iz ruku - ili želida razume kako takve priče funkcionišu i postigne njihov psihološki efekat.
U Kako ispričati priču, Filip Friman predstavlja najčitaniji prevod Poetike koji je do sada ugledao svetlost dana, što čini ovaj nezamenljivi udžbenik pristupačnijim, zabavnijim i korisnijim nego ikada ranije.

Šta bi Kaligula uradio?

Šta nas najgori rimski vladari mogu naučiti o tome kakve vodje da ne budemo?

Ako nas je skorašnja istorija ičemu naučila, to je, da je negativan primer ponekad najbolja lekcija. Svetonije je pre skoro 2000 godina napisao živote i naravi 12 rimskih careva, možda najbolju knjigu o lošim vodjama ikada napisana. Autor je takodje i dela Čuvene prostitutke i Reči uvrede.

U knjizi Kako biti loš vladar Džozaja Ozgud donosi nam sveže prevode Svetonijevih žustrih crnohumornih biografija rimskih careva Cezara, Tiberija, Kaligule i Nerona. Zabavne i šokantne, priče o ovim anti-uzorima pokazuju kako moć budi najgore sklonosti vodja i izaziva nemerljivu štetu.

Iskren i rečit vodič za to kako da pronađete i negujete istinska prijateljstva, Kako biti prijatelj, prenosi poruku moćnu danas koliko i onda kada je napisan.

Brinete se da će vam starost neizbežno odneti libido i zdravlje, a sasvim moguće i da će vam faliti koji kliker? Pa, Ciceron ima dobre vesti za vas. U Kako ostariti veliki rimski besednik i državnik opisuje kako druga polovina života može da bude njen najbolji deo - i kako ćete možda otkriti da u baštovanstvu i čitanju ima daleko viđe zadovoljstva nego što je ikada u seksu bilo.

"Kako drevni skepticizam može da vam pomogne da dostignete smirenost i suzdržite se od donošenja suda.
Uz stoicizam i epikurejstvo, skepticizam je jedna od tri najveće škole drevne grčke filozofije koje tvrde da nude ne samo način razmišljanja već i način života. Kako biti otvorenog uma nudi dosad neprevaziđen uvod u skepticizam predstavljajući sasvim nov, moderan prevod ključnih odlomaka pisanja Seksta Empirika, jedinog grčkog skeptika čija su dela sačuvana do danas."

Od istinite priče o Arhimedovom Eureka momentu do Aristotelovih razmišljanja o fizičkoj promeni i političkim inovacijama, pa do priča o tome kako su remećenje i takmičarski duh uneli novine u grčki način ratovanja i vizuelne umetnosti. Kako pronaći rešenje ispunjen je vrednim uvidima u to kako se promena dešava - i kako je privući

Ključ za ljudsku prirodu koji je Marks pronašao u bogatstvu, a Frojd u seksu, Rasel je otkrio u moći. Moć, tvrdi om, čovekov je kranji cilja, i predstavlja, u mnogim svojim vidovima, jedan jedini najvažniji element u razvitku bilo kojeg društva.

"Zašto nacije idu u rat? Za šta je narod spreman da gine? Šta opravdava invazija spolja? I da li jača sila uvek odnosi pobedu? Gotovo 2.500 godina studenti, političari, politički teoretičari i vojne vođe iščitavaju rečite i oštroumne besede u Tukididovoj Istoriji Peloponeskog rata, zbog dubokoumnih uvida u vojni sukob, diplomatiju i ponašanje ljudi i zemalja u krizna vremena.
Kako razmišljati o ratu predstavlja najuticajnije i najpoletnije od ovih govora u elegantnom i novom prevodu Džoane Hanink, praćene prosvetljujućim uvodom, korisnim beleškama i originalnim grčkim tekstom."

"Rođen kao rob, rimski stoički filozof Epiktet smatrao je kako je mentalna sloboda iznad svega, jer ona čoveku može pružiti slobodu svuda, čak i u zatvoru.
Kako biti slobodan odlikuje se fantastičnim novim prevodom i grčkim originalom, odličnim uvodom koji nam pruža kontekst za Epiktetovo razmišljanje i opisuje značja stoičke slobode u današnje vreme, kao i neprocenjivim glosarom ključnih reči i pojmova. Rezultat je dosad neviđen uvod u ovaj moćni metod upravljanja emocijama i izlaženja na kraj sa životnim situacijama, od najobičnijih do najzahtevnijih."

"Filozofija je, od najranijih vremena, postavljala veće zahteve, a postigla je manje rezultate, nego bilo koja duga oblast znanja... Verujem da je sada došlo veme da se ovakvo nezadovoljavanjuće stanje stvari privede kraju." - B.Rasel

Potreban je ceo život da naučite kako da umrete"", napisao je rimski stoički filozof Seneka. Čitaoce je savetovao ""uvek da proučavaju smrt"", a i sam je slušao svoj savet. U svom se pisanju neprestano vraćao ovoj temi, a ipak, nikada o njoj nije napisao čitavo delo.
Ova knjiga prvi put na jedno mesto okuplja Senekina vandredna promišljanja o smrti i umiranju.
Seneka je verovao kako je život samo put ka smrti i da se kroz život mora vežbati smrt. Ovde nam govori kako to da vežbamo, i kako da razumemo ulogu dobre smrti u dobrom životu.

Uz svoj nepregledni retorički arsenal, uključujući primere iz istorije (posebno Kaliguline užasne vladavine) anegdote, doskočice i veličansvene uzlete elokvencije, Seneka iznosi svoj slučaj protiv gneva sva jače. Kao strastveni propovednik koji govori o vatri i sumporu pakla, predstavlja nam sumornu sliku moralnih opasnosti kojima nas bes izlaže, nalazeći koren gotovo svakog zla na svetu u ovom otrovnom izvoru. No, onda nas podiže prelepom vizijom drugačijeg puta kojim moramo krenuti, puta praštanja i saosećanja koji je sličan onome što možemo naći u hrišćanstvu i budizmu. Senekine misli o besu nisu nikada bile relevantnije nego danas kada necivilizovano ophođenje sve viđe boji javne debate. bilo da traže lični rast ili politički usšeh, čitaoci će videti kako je Senekina mudrost vredan protivotrov za počasti besnog doba.

"Za Seneku je težnja da dajemo drugima u samoj osnovi društva, bez njega smo besmomoćna bića, gora od divljih zveri. Ali velikodušnost se nije izdigla nasumično i slučajno. Seneka je vidi kao deo naše želje da oponašamo bogove, čije je stvaranje zemlje i nebesa najveći dar od svih. Senekina uzvišena proza izrašava divljenjetom daru i duboki osećaj zahvalnosti koji će inspirisati današnje čitaoce.
Uz prosvetljujući uvod i originalni latinski tekst, Kako davati je bezvremeni vodič za duboki značaj istinske velikodušnosti."

Biograf i pisac eseja iz klasične starine, Plutarh, intenzivno se bavio kvalitetima vođa među istaknutim Grcima i Rimljanima koje je opisao u svojim čuvenim, i obimnim, Uporednim životopisima, uključujući političare i vojskovođe kao što su Perikle, aleksandar Veliki, Julije Cezar i Marko Antonije.

Kako odneti pobedu u raspravi se bavi dokazima zasnovanim na racionalnoj argumentaciji, karakteru i emocijama, delovima besede, običnim, srednjim i veličanstvenim stilom.

Kako ubediti bez obzira na to sa kakvom publikom i kakvim okolnostima imate posla i još mnogo toga. Ciceronove reči su predstavljene živopisnim prevodima sa edukativnim uvodima, a knjiga sadrži i kratku Ciceronovu biografiju kao i glosar imena i pojmova.

Ova jedinstvena antologija Ciceronove retoričke i besedničke mudrosti izrazito je relevantna i u njoj će uživati svako kome je potrebno da odnese pobedu u raspravi i utiče na ljude - drugim rečima, svima nama.

Marko Tulije Ciceron (106-43 p.n.e.) ostavio je za sobom bogatu zaoštavštinu koja se sastoji iz: privatne prepiske, beseda, retorskih i filozofskih dela i nešto fragmenata njegovih pesničkih dela. Njegova prepiska ima izuzetan značaj za izučavanje istorije njegovog doba, naročito za precizno datiranje mnogih događaja. Ona je i takođe važan izvor za Ciceronovu biografiju.

Poslednje reči o životu, ljubavi, ratu i Bogu

Knjiga koju je Vol Strit Žurnal pohvalio kao „otkrovenje“, poslednji je i najličniji rad dobitnika Pulicerove nagrade i istoričara, Vila Djuranta, otkriveno trideset i dve godine nakon njegove smrti.
Kulminacija preko šezdeset godina koje je Vil Djurant proveo istražujući filozofije, religije, umetnosti, nauke i civilizacije širom sveta, Opalo lišće je destilovana mudrost jednog od najvećih umova sveta, čoveka čuvenog po talentu da iz prošlosti isprede mudrost sadašnjosti. Ova je knjiga odgovor na brojna pisma koja je primao tokom svoje duge i plodne karijere, u kojima su ga čitaoci molili da odgovori na bezvremena pitanja ljudskog života i sudbine.
U dvadeset dva kratka poglavlja, Djurant se bavi svime, od mladosti i starosti, preko religije, morala, seksa, rata i politike pa do umetnosti. Opalo lišće je, kako se izrazio Pablišers Vikli, „pregršt mišljenja koja vas nateraju da se zamislite“. U elegantnoj prozi, izraženoj jedinstvenim Djurantovim glasom, ovo delo sadrži poruke za svakoga ko je ikada tražio smisao života ili savet učenog prijatelja u prepoznavanju putokaza života.