TEORIJA RELATIVNOSTI

Autor ove knjige je skupio volju i energiju da se nejasnim pitanjima vezanim za Specijalnu teoriju relativnosti pozabavi na ozbiljan i studiozan način. U prvom delu knige uočio je da se kod izvođenja Lorencovog faktora u Lorencovih transformaicja posmatračima daje moć da informaciju o dospeću svetlosnog signala do neke tačke, uoče trenutno. To je u suprotnosti sa činjenicom da je brzina svetlosti konačna. U drugom delu , autor je usvojio drugačiji pristup koga nema u literaturi za dobijanje Lorencovog faktora i Lorencovih transformacija. Autor je oduzeo posmatračima moć o trenutnom dospeću svetlosnog signala do neke tačke. Usvojeno je da posmatrači moraju sačekati da im se odbijeni svetlosni signal vrati što im omogučava da fizički mogu izmeriti vreme. Autor ovim pristupom dobija korigovani Lorencov faktor i korigovane Lorencove transformacije. U trećem delu autor daje svoj pogled na pojam vremena i prihvata da je vrme apstraktan pojam, ali da ga nije lako precizno definisati.

Od koje su materije sačinjena naša tela? Da li je ona ista kao i zvezdana tvar? Kada ono Demokrit reče da smo napravljeni od atoma, gotovo nije bilo savremenika koji bi mu poverovao. Trebalo je dočekati Galileja i Njutna, pa onda sačekati još četiri stotine godina kako bismo doprli do elementarnih čestica, otkrivši pritom da svet oko nas ima zaista neobične odlike, zajedničke najudaljenijim zvezdama i poljskom cveću, jednoj supernovi i nama, ljudskim bićima. Svojstva materije koja danas uzimamo zdravo za gotovo u suštini su prilično neravan vrh evolucionog ledenog brega koji se taloži već skoro četrnaest milijardi godina. U svom stilu, veoma jasno, Gvido Toneli objašnjava na koji način se elementarne čestice vezuju kako bi formirale bizarne oblike korelisanih kvantnih stanja, praiskonske kvarkove i gluonske supe ili masivne neutronske zvezde, krećući se po rubovima nauke na kojima pouzdana čvrstina materije postaje tek komotna iluzija. Neočekivani put u svet moderne fizike koji će nas navesti da univerzum, pa čak i nas same, sagledamo drugačijim očima. „Istina je, jesmo prah – no, tačnije rečeno, mi smo zvezdana prašina. Duboko smo ujedinjeni sa najblistavijim telima na nebu posutom zvezdama.“ O autoru Gvido Toneli (Guido Tonelli, 1950), fizičar u ženevskom CERN-u i profesor na Univerzitetu u Pizi, imao je jednu od glavnih uloga u otkriću Higsovog bozona. Dobitnik je međunarodne nagrade Fundamental Physics Prize (2013), nagrade Enrico Fermi Italijanskog društva za fiziku (2013), i Medalje časti predsednika Republike Italije (2014) kao „poslednji u nizu izvanrednih umova koji je započeo Galileo Galilej a u 20. veku nastavili naučnici kalibra Enrika Fermija, Bruna Pontekorva i Karla Rubije“.

Uzbudljiva priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke.

Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima.

Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji. Proizvođači automobila, medicinski istraživači i konsultantske firme ulažu u kvantno računarstvo kako bi dizajnirali efikasnija vozila, stvorili nove lekove koji spašavaju živote i optimizovali poslovanje. Ali ovo je samo početak. Kvantno računarstvo bi moglo da se iskoristi za dešifrovanje složenih hemijskih procesa potrebnih za proizvodnju jeftinih đubriva i pokretanje druge Zelene revolucije; za stvaranje superbaterije koja će omogućiti Solarnu eru; ili za dizajniranje reaktora za nuklearnu fuziju kako bi se generisala čista, sigurna i obnovljiva energija. Možda čak i za razumevanje zamršenog savijanja proteina koje leži u osnovi još neizlečivih bolesti poput Alchajmerove, ALS-a i Parkinsonove bolesti. Kvantni računari se već koriste za pomoć u rešavanju najveće tajne nauke – porekla svemira.

Gotovo da ne postoji nijedan problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava, a da ga kvantni računari ne bi mogli rešiti. Sa svojom prepoznatljivim jasnoćom i entuzijazmom, Mičio Kaku, koji je čitav svoj profesionalni život posvetio radu na kvantnoj teoriji, pripoveda uzbudljivu priču o trci za osvajanjem budućnosti čovečanstva.

Uzbudljiva priča o sledećem velikom tehnološkom dostignuću – kvantnom računarstvu – koje bi moglo da ubrza razvoj veštačke inteligenciju, reši neke od najvećih problema čovečanstva, poput globalnog zagrevanja, gladi u svetu i neizlečivih bolesti, i na kraju osvetli najdublje misterije nauke, iz pera Mičija Kakua autora svetskih naučnih bestselera i neumornog popularizatora nauke.

Vrtoglavi uspeh mikročipa možda konačno dostiže svoj kraj. Kako se tranzistori smanjuju do veličine atoma, fenomenalni rast računarske moći neizbežno posustaje. Ali ova promena najavljuje rođenje revolucionarnog novog tipa računara, onog koji računa na samim atomima.

Kvantni računari obećavaju neviđene dobitke u računarskoj moći, omogućavajući napredak koji bi mogao da preokrene svaki aspekt našeg svakodnevnog života. Dok su mediji uglavnom fokusirani na njihov zapanjujući potencijal da probiju svaku poznatu metodu šifrovanja podataka, već je počela trka da se iskoristi njihova neverovatna moć za revoluciju u industriji. Proizvođači automobila, medicinski istraživači i konsultantske firme ulažu u kvantno računarstvo kako bi dizajnirali efikasnija vozila, stvorili nove lekove koji spašavaju živote i optimizovali poslovanje. Ali ovo je samo početak. Kvantno računarstvo bi moglo da se iskoristi za dešifrovanje složenih hemijskih procesa potrebnih za proizvodnju jeftinih đubriva i pokretanje druge Zelene revolucije; za stvaranje superbaterije koja će omogućiti Solarnu eru; ili za dizajniranje reaktora za nuklearnu fuziju kako bi se generisala čista, sigurna i obnovljiva energija. Možda čak i za razumevanje zamršenog savijanja proteina koje leži u osnovi još neizlečivih bolesti poput Alchajmerove, ALS-a i Parkinsonove bolesti. Kvantni računari se već koriste za pomoć u rešavanju najveće tajne nauke – porekla svemira.

Gotovo da ne postoji nijedan problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava, a da ga kvantni računari ne bi mogli rešiti. Sa svojom prepoznatljivim jasnoćom i entuzijazmom, Mičio Kaku, koji je čitav svoj profesionalni život posvetio radu na kvantnoj teoriji, pripoveda uzbudljivu priču o trci za osvajanjem budućnosti čovečanstva.

Knjiga Ajnštajnov kosmos, čiji je autor jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara današnjice, Mičio Kaku, predstavlja kratak i jezgrovit vodič u uzbudljiv i zavodljiv svet moderne fizike izgrađen na pepelu starih teorija i u sukobu dve vodeće struje u fizici – kvantne mehanike i relativistike. Jasno, nadahnuto i poetično Kaku govori o naučnom, političkom i emotivnom životu najvećeg naučnog genija našeg doba, Alberta Ajnštajna, pričajući istovremeno i o divljem XX veku, vremenu velikih ratova i još većih otkrića, zloupotreba nauke i ljudi, o nacizmu i pacifizmu, ljubavi i mržnji.

Prvi put vam sada pero ozbiljnog i talentovanog biografa otkriva šta se zaista krilo u naučnom umu iza tih blistavih i nasmejanih Ajnštajnovih očiju i pod krunom prepoznatljive razbarušene kose. Ajnštajnov kosmos je biografija o dva junaka koja su gradila jedan drugog – o Ajnštajnu i o modernoj fizici.

„Ajnštajnov kosmos je originalan i maštovit vodič kroz Ajnštajnovu zaostavštinu.

Mičio Kaku govori ne samo o istoriji teorije relativnosti već i o novijim teoretskim i eksperimentalnim naučnim probojima, otkrivajući Ajnštajnovu viziju – nauku, politiku i potencijal – vrhunski napisano i zavodljivo jasno.“ – Brajan Grin, autor knjige Elegantni kosmos

Ostvarujući svoju nemerljivu prosvetno - kulturnu misiju, Zavod za udžbenike je u okviru svoje biblioteke koju predstavljaju sabrana ili izabrana dela naših velikana, objavio osam tomova Izabranih dela Mihajla Pupina Idvorskog. Pored poznate autobiografije Od pašnjaka do naučenjaka, za koju je dobio i Pulicerovu nagradu, ova izabrana dela sadrže i Pupinove monografije, patente koje su mu doneli slavu, kao i predavanja i članke, kao i one koji svedoče o njegovom političkom i nacionalnom radu. Mihajlo Pupin je još za života bio nosilac velikog broja priznanja i titula počasnog doktora nauka, a od 1958. godine, u Sjedinjenim američkim državama, za posebne zasluge dodeljuje se medalja sa njegovim imenom. Isto tako, o čemu svedoče ova Izabrana dela, presudna je bila upravo Pupinova uloga, da njegov rodni Banat ostane u granicama tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Odavno postoji potreba za udžbenikom iz osnovnog kursa meteorologije, s ciljem da se što širem broju korisnika objasne osnovni procesi i pojave u atmosferi. Iako je do sada postojao određeni broj udžbenika iz osnovnog kursa meteorologije, on je pretežno bio namenjen studentima drugih studijskih grupa, ili je bio napisan na stranom jeziku. Stoga je pred autore postavljen ambiciozni zadatak, da u knjizi budu obrađene oblasti potrebne studentima osnovnih studija meteorologije, i takođe, da ona pruži korisne informacije o osnovnim atmosferskim procesima i drugim korisnicima.

Knjiga ''Iz istorije srpske meteorologije'' ukazuje na veoma dugu meteorološku aktivnost u Srbiji i daje sećanja na one pregaoce i entuzijaste, koji su sa mnogo poleta i odricanja, činili prve korake na putu progresa srpske meteorološke službe. Mada je razvoj srpske meteorološke službe često prekidan ratovima, pa je više generacija moralo da počinje iz nemaštine i ruševina, ostvaren je vidan uspeh o čemu svedoče tekstovi iz ove knjige, koja obuhvata razvoj srpske meteorološke službe do dvehiljadite godine; istovremeno, ovaj se može pratiti sa razvojem Međunarodne meteorološke organizacije, odnosno Svetke meteorološke organizacije.

Posle prikaza razvoja eksperimentalnih i ranih jednofaznih lokomotiva više serija, prikazan je razvoj i neke karakteristike naizmeničnih električnih lokomotiva u Švajcarskoj, Švedskoj, Austriji, Norveškoj, Mađarskoj, Velikoj Britaniji, Čehoslovačkoj, Turskoj, Portugalu, Rumuniji, Bugarskoj, Jugoslaviji, Finskoj i Uniji Beneluksa.

Oblaci su najuočljivije obeležje vremena. Oni opčinjavaju raznovrsnom lepotom ali izazivaju i velike strahote. Paperjasti, svetleći, tmurni kišonosni, olujni, grmljavinski i gradonosni samo su neki od mnoštva vrsta oblaka koji zaodevaju nebo najraznovrsnijim meteorološkim ruhom. Zbog toga su oblaci prisutni u izrekama, mitologiji i religiji. Ništa manje ne pobuđuju pažnju ni slikara, pesnika, kompozitora.Oblaci su integralni deo vremena, klime i globalnog ciklusa kruženja vode. Oni pokrivaju oko polovinu Zemlje u svakom trenutku vremena.

Ovaj udžbenik predstavlja sveobuhvatni prikaz problematike dinamičke meteorologije. Prilikom pisanja nastojalo se da knjiga bude savremena kako po sadržaju tako i po tehničkim detaljima. Prethodno izdanje udžbenika Dinamička meteo- rologija, istog autora, objavljeno 2002. godine, prošireno je nekim poglavljima u skladu sa novim saznanjima. Neka poglavlja su izmenjena i skraćena. Knjiga je obogaćena savremeno dizajniranim slikama koje bolje ilustruju analizirane procese.

Dr Honeycutt je istraživao temu koju su često izbegavali izvodači akustične i pojačane muzike. Njegovo ozbiljno shvatanje akustike se podudara sa darom za transformaciju komplikovanih informacija i terminologije u praktično objašnjenje i predloge za primenu.
JoAnn Poston Hill, DMA

Svima onima koji su odgovorni za zvučne sisteme i akustiku u prostoru za nastup ili bogosluženje ova knjiga ce biti odlična i veoma jednostavna literatura koja ce pomoći da popune praznine u njihovom iskustvu i obrazovanju.
dr Noral Stewart

Klimatska teorija Milutina Milankovića je, zbog svog velikog slaganja sa eksperimentalno utvrđenim podacima, naišla na veliko uvažavanje u svetu osamdesetih godina proteklog veka. Osim preciznog utvrđivanja klimatskih promena tokom poslednjih milion godina, ova teorija je utvrdila cikluse širenja i smanjivanja ledenih kapa tokom proteklih ledenih doba. Time je ona omogućila utvrđivanje promene klimatskih uslova posle maksimuma poslednjeg ledenog doba i realne okvire za nastanak „gnezda civilizacije“.

Te zone ne odgovaraju nekim uvreženim mišljenjima kod današnjih istoričara, već stvaraju okvir za realnije zasnovanu sliku drevne istorije čovečanstva, u kojoj dominantnu ulogu imaju Podunavlje i Balkan.