Dribling se nije slučajno rodio u Brazilu. Prvi crni igrači počeli su da driblaju kako bi izbegli kontakt sa belim odbrambenim igračima, kao i mogućnost tuče, na terenu ili nakon utakmice. Dribling se razvio na plažama i poljanama, sa krpenjačama ili malim gumenim loptama. To je pokret iz kukova, sličan pokretu plesača sambe i borca kapuere – razigran, akrobatski, kao obeležje najvećih solista. Nejmarov moto „Smelost i radost“. Fudbal je uzvišen, detinjast, i ako izaziva toliko emocija, to je velikim delom zbog brazilskog driblinga: slobodne umetnosti, vesele i strastvene, žive i u rečima.
