Brojgelov kratak život, proživljen u Antverpenu i Briselu na polovini XVI veka, obogaćen je značajnim i pomalo paradoksalnim iskustvom putovanja po Italiji, koje ga navodi na radikalnu odluku: dok se cela evropska umetnost, po ugledu na italijanske uzore, okretala ka istančanom manirizmu, Brojgel je odabrao suprotnu stranu. Ostao je ravnodušan pred Rafaelom i Mikelanđelom, nimalo ga nisu privukle teme iz klasične starine, ali su ga, nasuprot tome, očarali prizori iz prirode. Ponikao u flamanskim nizijama i na maglovitim obalama Severnog mora, Brojgel kao omađijan gazi preko snežnih vrleti, ledničkih pukotina i vrhova Alpa, uživa u svetlosti Napuljskog zaliva, opčinjen čarolijom sunca ...
