Da li je moguće povratiti autonomnost umetnosti i osloboditi je stega kapitalističke mašine?
Neprikosnoveno mesto umetnosti je uzdrmano, njena pozicija u eri digitalne globalizacije, rastućih nejednakosti i digitalnih tehnologija sve je više u službi kapitala. U stvarnosti beskonačnih građanskih ratova, nadzora „duboke države“, mahnitih populacija koje eksploatišu društveni mediji, umetnička dela postaju valute na globalnom tržištu. Finansijalizacija umetnosti vrši se kroz trgovinu, globalne megamuzeje i bescarinske zone, a veštačka inteligencija nemilosrdno uvlači u katastrofičnu, postdemokratsku svest umreženog društva.
Kroz analizu informacija, lažnih vesti, video-igara, Vikiliks fajlova, digitalnog šuma, autorka otkriva paradokse globalizacije, političkih ekonomija, vizuelne kulture i umetničke produkcije.
Sadržaj:
Predgovor: Maja Stanković
/ Tenk na pijedestalu
/ Kako ubiti ljude: problem dizajna
/ Teror totalnog Daseina: ekonomija prisutnosti u umetničkoj sferi
/ Proksi politike: signal i šum
/ More podataka: (ne)prepoznavanje apofenije i obrasca
/ Medija: autonomnost slika
/ Umetnost bez obaveza
/ Digitalne ruševine
/ Njeno ime je Esperansa
/ Internacionalni disko latinski
/ Da li je internet mrtav?
/ Zašto igre, ili, umeju li umetnički radnici da misle?
/ Hajde da pričamo o fašizmu
/ Ako nemate hleba, jedite umetnost!
Savremena umetnost i derivativni fašizmi
/ Ripovanje stvarnosti: slepe tačke i uništeni podaci u 3D-u
...................
Hito Štajerl
Nemačka filmska rediteljka, vizuelna umetnica, spisateljica i inovatorka dokumentarnog eseja. U svojoj hibridnoj umetničko-teorijskoj praksi kroz eseje, predavanja-izvedbe, video eseje, teorijske tekstove i video instalacije se bavi protokom digitalnih slika u postinternetsko doba, razotkrivajući protivurečja savremene umetnosti, hiperkapitalizma i politika na koje se oni oslanjaju. Kritički precizno i inteligentno istražuje celokupno područje umetničkog delovanja, samoeksploataciju i ekonomsko samoponižavanje kreativne klase.
