SLIKA I KULT Istorija slike do epohe umetnosti

Knjiga Sveta gora fruškogorska predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada i posvećenog istraživanja Dejana Medakovića duhovnog, kulturnog i umetničkog nasleđa manastira Fruške gore. Sačinjena od autorovih studija i tekstova nastalih tokom više decenija, ova monografija osvetljava bogatstvo i slojevitost ovog podneblja koje je s pravom ponelo naziv „srpska Sveta gora“.

Njen odjek u likovnim umetnostima nameravao sam da pratim od kraja XIV veka, tj. od samog početka crkvenog kulta Sv. kneza mučenika Lazara, pa sve do savremenih slika nadahnutih šire shvaćenom kosovskom tematikom. Pritom sam se trudio da istaknem i sve one društvene i političke okvire koji su, nesumnjivo, bitno uticali ne samo na sadržinu već i na likovni oblik kosovskog mita tokom vekova.

Ušuškan u krilu planine Rudnik, manastir Vraćevšnica čuva istorijsko blago, konake i crkvu iz 15.veka, muzej sa nameštajem dinastije Obrenović, grob majke kneza Miloša, dela slikara i pesnika Đure Jakšića koji je u ovoj svetinji boravio i još mnogo toga.

VADEMECUM: Promenadni saputnik kroz istoriju umetnosti

Ovaj mali promenadni saputnik kroz istoriju umetnosti sačinjen je sa namerom da svom saputniku, čitaocu, pruži kratke naučne opise nekih čestih pojmova istorije umetnosti. Prvobit na inspiracija za ovakav izbor pojmova bila je misao da oni u istoriji umetnosti znače ne što drugo ili nešto posebno u odnosu na to kako se razumeju kao pojmovi kulture u širem smislu. Na izvestan način, ovako obrađene odrednice imaju za cilj da dopune njihovo šire razumevanje.

Istovremeno, pokazala se potreba da se uvrste i neki opštiji filozofski i teorijski pojmovi koji se možda ređe povezuju sa disciplinom istorije umetnosti, a koji su od velikog značaja u teoriji umetnosti tokom poslednjih nekoliko decenija.Autori ovih odrednica su mladi naučnici, istoričari umetnosti. Oni su saradnici Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu ili su tokom nekoliko proteklih godinna na različite načine sarađivali sa In stitutom za književnost i umetnost u Beogradu. Uredništvo ovom prilikom želi da izrazi veliko zadovoljstvo što su autori pokazali veliko znanje, umeće i naučnu posvećenost.

Prema svojoj nameri, ovaj Vademekum, i više nego druga slična izdanja, nije konačan i Uredništvo se nada da će se periodično obogaćivati.

Tragači za znanjem su neumorni i željni još većih otkrića kad god naidju na neku novu zanimljivost koja im privlači pažnju.U ovom tehnološki razvijenom svetu knjige su jedan od najboljih izvora informacija koje čovek ima pri ruci dok istražuje prostornost znanja.Ova knjiga iz edicije 101 uvešće vas u novi svet znamenitih skulptura i spomenika koje morate posetiti.

Umetnost u SSSR-u . Avangarda i zvanična socijalistička umetnost i umetnost u post sovjetskom periodu: neformalne umetničke grupa

„Prelepo delo, antologija bogata slikama i tekstovima na temu koja se provlačila kroz čitavu zapadnu civilizaciju.“ – Đanfranko Marone

Ružnoća se obično shvata kao suprotnost lepoti, i to u tolikoj meri da je dovoljno definisati jedan od ta dva pojma da bismo razumeli drugi.

Međutim, ružnoća ne podrazumeva odsustvo lepote. Ona je složena i nepredvidiva pojava koja se kroz vekove transformisala, o čemu svedoče kako antologijski književni tekstovi, tako i kanonska umetnička dela.

Uz pažljivo odabran ikonografski tok knjige, Umberto Eko čitaoca vodi na putovanje kroz noćne more, strahove i ljubavi, gde se čini odvratnosti susreću sa izrazima najdirljivijih osećanja, pokazujući da su različite manifestacije ružnog bogatije i markantnije nego što se obično misli.

U duhu njegovog priznatog dela Istorija lepote, Umberto Eko u knjizi Istorija ružnoće istražuje koncepte monstruoznog i odbojnog u vizuelnoj kulturi i umetnosti.

Šta se krije iza našeg osećaja zaintrigiranosti koji je često izazvan nečim užasavajućim i strašnim?

Odakle potiče magnetska privlačnost prema svirepom i skandaloznom? Da li je ružnoća takođe u očima posmatrača?

Autorovo enciklopedijsko znanje i zavodljive veštine pripovedanja kombinuju se u ovom ingenioznom istraživanju ružnog sa obiljem primera iz slikarstva i skulpture od antičkih grčkih amfora do dela umetnika poput Boša, Brojgela i Goje, otkrivajući da je ono od čega se često branimo i odvraćamo u svakodnevnom životu upravo ono čemu smo nesvesno najviše privučeni.

Umberto Eko je rođen u Aleksandriji 1932. godine. Bio je italijanski pisac, filozof, esejista i lingvista. S vremenom je postao jedan od najznačajnijih mislilaca svog doba. Bio je redovni profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji. Veliku slavu je stekao romanom Ime ruže. Nastavio je da piše romane koji su naišli na sjajan prijem kako kod publike, tako i kod kritike, uključujući Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Baudolino, Tajanstveni plamen kraljice Loane, Praško groblje i dr. Pored romana, Eko je ostavio značajan doprinos esejistici delima kao što su O književnosti, Kazati gotovo istu stvar, Uloga čitaoca (Lector in fabula). Godine 2004. priredio je delo Istorija lepote, a potom 2007. godine delo Istorija ružnoće, nakon čega su obe knjige postale neizostavni deo mnogih biblioteka. Preminuo je 2016. godine u Milanu.

Od istog autora:

Kako sam putovao s lososom, Praško gorblje, Tajanstveni plamen kraljice Loane, Baudolino, O književnosti, Nulti broj, Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Ime ruže i Istorija mitskih zemalja.

Tumačenje renesanse u religiozno filosofskom ključu.

O eliti se danas u svetu i kod nas dosta govori a da se praktično ne zna šta je to elita, koje su njene osobine, ko pripada eliti, šta ona znači za kulturu i društvo, koliki je njen uticaj, čemu ona doprinosi, zašto prema njoj postoji odbojnost, zašto mnogi vole da pripadaju eliti ili zbog čega se samoproglašavaju za elitu. Umetnička elita Natali Enik nudi relevantne i na činjenicama zasnovane odgovore na sva ova i danas aktuelna pitanja. Predstavlјajući rezultate svog istraživanja, autorka napominje da danas „od sociologije umetnosti s pravom očekujemo ambiciozniji projekat: da bude analiza vrednosti i predstava“ kao promenjivih društvenih kategorija. Isklјučujući etičke ili estetičke sudove, ovde se o umetnosti govori kao o veoma osvetlјujućem pokazatelјu vrednosti svojstvenih jednom društvu.

Sa gotovo 1000 luksuzno opremljenih, izuzetno velikih stranica punih najznačajnijih umetničkih dela, uključujući i ona koja se mogu videti samo u privatnim kolekcijama i ona do kojih se mora putovati u zabačene delove sveta, Muzej umetnosti obuhvata period istorije čovečanstava od preko tri milenijuma i uključuje dela iz 650 muzeja i privatnih zbirki sa svih kontinenata. Počev od najstarijih poznatih pećinskih slika pa sve do današnjeg dana, ovaj umetnički poduhvat predstavlja pravo uživanje za oči i dušu i riznicu informacija za poznavaoce i ljubitelje umetnosti.

Knjiga Muzej umetnosti ima jedinstven format, nalik na stvarne muzeje. Možete istraživati njegovih 25 „galerija“, od kojih svaka ima svoj niz sala – pođite hronološkim redom ili ulazite i izlazite onako kako vama odgovara. U svakoj sali postoji uvodni tekst koji jasno objašnjava pokret, kulturu ili temu koja se u njoj nalazi, kao i detaljna legenda za svako delo. Unutar galerija postoje i posebne „izložbe“, koje pružaju detaljan pogled na konkretnu temu ili razdoblje, a među izloženim delima mogu se videti slike, skulpture, freske, fotografije, instalacije, lend art (monumentalna umetnost u slobodnom prostoru), video snimci, drvorezi, nakit, keramika, vitraži, tapiserije, mozaici i ilustrovani rukopisi.

Ogromne stranice su savršeno uređene kako bi pružile posmatraču što više detalja. Na dvostrukom listu u galeriji italijanske renesanse, na primer, Mona Liza je okružena nizom crteža i skica Leonarda da Vinčija, a svi oni jasno pokazuju kvalitet svetosti i prostora u njegovom delu. Čitava stranica u ovom odeljku je odvojena za manje poznatu Damu sa hermelinom i Đinevru di Benči, izvanredne portrete čije odlike su naglašene velikim formatom.

Postoje galerije posvećene umetnosti Japana, Kine, Koreje, Afrike, Australije i Azije. Kineske galerije uključuju slike iz vremena dinastije Ming, raskošne kimone, izvanredne keramičke vaze, a izložba je posvećena Armiji od terakote, dok sala Asteka predstavlja sasvim drugačiji tip vojnika – metar i po visokog Orla-ratnika. Možemo da vidimo slike na laku i na palmovom lišću u galeriji posvećenoj jugoistočnoj Aziji, kao i fantastične mozaike, keramiku i bronzane skulpture u salama islamske umetnosti.

Odabrana prema značaju za istoriju svetske umetnosti, prema kulturnoj baštini koju oličavaju i prema čistoj lepoti i poželjnosti koju oličavaju, dela u Muzeju umetnosti predstavljaju veličanstven uvod u širok spektar ljudske kreativnosti. U kom drugom muzeju možete pronaći kolekciju Rembrantovih najboljih autoportreta, Velaskezove Mlade plemkinje i fotografije Sindi Šerman, masku faraona Tutankamona, zlatne predmete iz Perua, prozore od vitraža iz crkve Notr-Dam, Mikelanđelovog Davida, slike iz pećina u Lasku i dela Džeksona Poloka?

Muzej umetnosti je po oceni kritičara najznačajniji do sada objavljeni pregled istorije umetnosti od nastanka čovečanstva do danas. Uključuje i rečnik i opširan indeks, što ga čini pristupačnim, informativnim i pravim nadahnućem za porodicu, ljubitelje umetnosti i stručnjake na tom polju.

Iako naučna literatura ima ograničen rok trajanja, a nova saznanja potiskuju stara, sudbina Medakovićeve knjige je očigledno drugačija. Sada je dobila novo ruho i savremen sjaj, koji bi trebalo da joj omoguće da ostvari komunikaciju sa novom generacijom čitalaca. 

Kapitalno delo jednog od najpoznatijih svetskih istoričara umetnosti. Ono obuhvata vremenski period od XI veka, kada su pod vizantijskim uticajem nastajale najstarije ikone u Novgorodu, preko dela Teofana Grka i Andreja Rubljova, do početka XVI veka i ikona moskovske škole. Pored datiranja, estetičke i tehničke analize ikona, autor je jasnim jezikom objasnio poreklo i delanje različitih slikarskih škola na ruskoj teritoriji. V.N. Lazarev je pokazao kako je posle propasti Vizantijskog carstva rusko slikarstvo, posebno ikonopis, preuzelo vodeću ulogu u umetnosti na prostorima pravoslavnog hrišćanstva i postalo njihov uzor. Ovo delo sadrži 260 tabli u boji sa reprodukcijama ruskih ikona.