GOSPODARI SEVERA

Marko Felix – Ja, legionar Rima, prva knjiga iz serijala Stvaranje jednog naroda, donosi uzbudljivu pripovest o strelovitom usponu jednog mladog čoveka od običnog legionara do najznačajnijeg vojskovođe imperatora Trajana.

Radost je pravedniku činiti šta je pravo, a strah onima koji čine bezakonje...

„Protivotrov” počinje za vreme Crne nedelje, istorijske peščane oluje koja uništava izmišljeni grad Az u Nebraski. Ali Az već propada – ne samo pod težinom Velike depresije i suše tokom „prljavih tridesetih” nego od sopstvene nasilne prošlosti. „Protivotrov” prati prerijsku vešticu, čije telo služi kao sef za ljudska sećanja i tajne; poljskog zemljoradnika koji shvata koliko brzo blagoslov može da postane prokletstvo; njegovu sestričinu, košarkašku zvezdu i vešticinu učenicu koja očajnički pokušava da pobegne od svog bola; pričljivo strašilo; i fotografkinju angažovanu na osnovu Nju dila, čija vremeplovna kamera preti da otkrije gradske tajne i njegovu sudbinu.

Roman Raselove je pre svega obračunavanje s nacionalnim zaboravom… ukazuje na naseljeničku amneziju i svesne omaške koje se prenose s kolena na koleno, i otkriva ne samo užase nego i blistave mogućnosti. „Protivotrov” je prepun važnih upozorenja za naše klimatske probleme, i daje čitaocima viziju onog što je moglo da se dogodi… i šta još uvek može da se dogodi.

„Zadivljujući roman koji slavi nasleđe čuvene Šeherezade.“ – Kirkus

Pre nego što je postala legenda, Šeherezada je bila devojka sa tajnom.
Ovo je njena priča.

Persija, XII vek. U gradu Kermanu živi mlada Šeherezada – darovita pripovedačica izuzetne mašte i oštroumnosti. Jedna nepromišljena noć menja njen život zauvek, kada slučajno otkrije izdaju na carskom dvoru. Opterećena krivicom i strahom od posledica, Šeherezada se suočava s pitanjem koje će joj odrediti sudbinu: ćutati ili govoriti istinu po cenu svega.

Kada car Šahrijar sazna za preljubu, njegovo srce se zatvara, a carstvo tone u tamu. Njegove odluke potresaju grad i ostavljaju duboke rane, dok se svake noći ponavlja isti tragični obrazac. Shrvana osećajem odgovornosti, Šeherezada donosi hrabru i opasnu odluku – da se uda za cara i pokuša da ga kroz priče podseti na dobrotu, pravdu i ljubav koje je nekada poznavao.

Ispričan iz Šeherezadine perspektive, ovaj roman donosi snažnu, emotivnu reinterpretaciju čuvene 1001 noći. Džamila Ahmed vešto spaja istorijske motive, magičnu atmosferu Istoka i intimnu ispovest žene koja veruje u moć reči.

Roman je idealan za čitaoce koji vole:

istorijsku fikciju

snažne ženske likove

mitove i legende u novom ruhu

priče o hrabrosti, krivici i iskupljenju

Ratna bibliotekarka je snažan istorijski roman koji povezuje sudbine dve žene razdvojene gotovo šest decenija, a ipak ujedinjene hrabrošću i borbom za istinu i svoja uverenja.

Godine 1918. povučena Emelin Balakin radi u Kancelariji za izgubljena pisma i nalazi utehu u knjigama. Kada otkrije pismo koje je vraća u prošlost, odlučuje da više ne ostaje po strani i prijavljuje se kao dobrovoljna bibliotekarka na frontu u Francuskoj. Među ranjenim vojnicima, knjige postaju lek za dušu, ali Emelin se suočava i sa cenzurom, zabranjenim čitalačkim klubom i ljubavlju koja nosi rizike. Na tom putu otkriva hrabrost i snagu za koju nije verovala da je poseduje.

Gotovo šezdeset godina kasnije, 1976. godine, Ketlin Kare ulazi u istoriju kao deo prve generacije žena primljenih na Američku mornaričku akademiju. Okružena predrasudama i neprijateljstvom, uz težak režim i ličnu tragediju, mora da pronađe način da opstane i dokaže da zaslužuje svoje mesto. Njena borba za istinom vodi je ka otkriću tajne iz prošlosti, koja preti da je slomi, ali i otvara vrata istinskoj unutrašnjoj snazi.

Ovaj roman istražuje teme hrabrosti, slobode govora, jednakosti i snova. Ratna bibliotekarka je dirljiva priča o ženama koje su se usudile da kroče tamo gde im društvo nije dozvoljavalo i kroz moć knjiga pronađu put do istine.

Jedan muškarac, tri žene i revolucija. Zagarantovana avantura prepuna burnih osećanja.

Knjiga godine po izboru časopisa El Correo

Ovo je priča o čoveku, tri žene, revoluciji i blagu. Revolucija je bila meksička u doba Emilijana Sapate i Fransiska Panča Vilje. Blago je bilo petnaest hiljada zlatnika od dvadeset pezosa takozvanih maksimilijana, ukradenih iz banke u Sijudad Huaresu 8. maja 1911. Taj čovek je bio Martin Garet Ortis, mladi španski rudarski inženjer. Za njega je sve počelo istog dana kada je iz svog hotela čuo prvi udaljeni pucanj. Izašao je na ulicu da vidi šta se dešava i od tog trenutka njegov život se zauvek promenio...

Revolucija je mnogo više od romana o dramatičnim događajima koji su potresli Meksiko u prvoj trećini 20. veka. To je priča o inicijaciji i zrelosti kroz haos, lucidnost i nasilje: zapanjujuće otkriće skrivenih pravila koja određuju ljubav, odanost, smrt i život.

„Celog života sam u svojoj kući slušao priču o prijatelju mog pradede, rudarskom inženjeru, koji je radio u Meksiku za vreme revolucije. Sećanje me je približilo sopstvenom odnosu sa avanturom i navelo me da napišem ovu priču. To je na neki način biografija moje mladosti. To je moja Zlatna strela.“
– Arturo Peres-Reverte

„Arturo Peres-Reverte ima bogatu i impresivnu bibliografiju, ali Revolucija je bez sumnje jedan od njegovih najboljih romana.“
– La Vanguardia

U ovoj izuzetnoj knjizi ratnih izveštaja, Kurcio Malaparte pripoveda o Drugom svetskom ratu onako kako ga je video: ne kao niz operacija, već kao sudar civilizacija, mašina i ljudi. U prvom delu knjige prati napredovanje nemačkih i rumunskih trupa koje 1941. godine iz Rumunije, preko Moldavije, nastupaju ka Ukrajini, beležeći prizore gradova, razaranja i tragedije stanovništva.

Njegov oštar stil, istovremeno poetičan i nemilosrdan, otkriva rat kao industrijsku grdosiju koja melje sve pred sobom. U drugom delu – u snegu, tišini i beskrajnim šumama Lenjingradskog fronta, Malaparte pronalazi čitav spektar ljudske sudbine: Fince kao gospodare svog okruženja, mlade sovjetske vojnike kao žrtve, a prirodu kao divljeg, nadmoćnog predatora. Ledeni pejzaži, tela zarobljena u kristalu i tišina glasnija od topovske paljbe otkrivaju njegov estetski ideal, mesto gde se lepota i užas susreću u jednom kadru.

Malaparte tako spaja istoriju, umetnost i filozofiju, otkrivajući rat u svoj njegovoj monstruoznosti, ali i čovečnost koja opstaje uprkos svemu, ostavljajući snažan utisak.

Ljubav na raskršću istorije. Tajna koja čeka da bude otkrivena.

Berlin, 1929. Pod sjajem velegrada susreću se Maks, mladi jevrejski arhitekta, i Betina, zanosna avangardna umetnica. Njihova ljubavna priča počinje blistavo, ali senka nacizma brzo se nadvija nad njima. Kada Maksa odvedu u Dahau, jedino ga njegovo umeće u oblikovanju savršenih porcelanskih figura štiti od smrti. Betina je spremna na sve da ga spase čak i da žrtvuje sebe. Ali može li jedan trenutak ljubavi nadživeti čitav vek?

Amerika, 1993. Betinina ćerka Klara odlučuje da istraži porodičnu prošlost, odlučna da otkrije ko je bio njen otac – čovek o kome je majka uporno ćutala. Tragajući za istinom, Klara se suočava sa strašnim tajnama skrivanim decenijama u svetu u kojem su lojalnost i izdaja, ljubav i smrt stajali jedno uz drugo, a preživeti je značilo znati kome verovati. Što dublje ulazi u majčinu priču, sve više shvata da je ćutanje bilo njen poslednji očajnički pokušaj da zaštiti ćerku od tragične prošlosti.

Tragovi porcelana su potresna i veličanstvena saga o zabranjenoj ljubavi, nepokolebljivoj hrabrosti i tajnama koje oblikuju čitave živote.

„Sa dobro istraženom istorijskom pozadinom, upečatljivim likovima i dramatičnim obrtima, roman se može čitati i kao ljubavna priča iz Drugog svetskog rata i kao svedočanstvo o moći umetnosti da progovori istinu pred licem terora. Volećete ovu knjigu.“
– Booklist

„Fascinantna studija o ljubavi i umetnosti koje se bore za opstanak u vremenu mržnje.“ – Sunday Times

Raskošan i dirljiv roman o dve hrabre, strastvene princeze i živopisan portret carske Rusije – zadivljujuće lepog sveta opasno blizu svog konačnog, neizbežnog kraja. Unuke kraljice Viktorije bile su među najlepšim i najpoželjnijim princezama Evrope, predodređene za mudre i korisne brakove. I dok njihova baka sanja o tome da ih veže za englesku i nemačku krunu, dve sestre slede zov srca: prema Rusiji i Romanovima. Uprkos kraljičinim mračnim, gotovo proročkim upozorenjima, Ela postaje žena carevog brata, velikog kneza Sergeja. Hladan i nepristupačan, Sergej svoju suprugu postavlja na pijedestal divljenja, ali ne i bliskosti. Iza kapija palate, Ela se bori da pronađe sreću. Aliks dolazi u Rusiju zbog Elinog venčanja i upoznaje i očarava Nikija, naslednika ruskog prestola. Iako ga voli čitavim srcem, glas savesti nagovara je da se okrene i ode...

1848. godina. Mladi naučnici Džon i Mora tragaju za drevnom relikvijom neprocenjive vrednosti koja je, prema legendi, pripadala Džingis-kanu. Ali Morin otac, irski oficir, ne može da oprosti ćerki što se udala za Engleza bez njegovog blagoslova i prijavljuje zeta kao špijuna. Primorani na bekstvo kroz snežne oluje, Džon i Mora beže preko beskrajnih ruskih ledenih ravnica sa svojim novorođenčetom… sve dok ih sudbina nemilosrdno ne razdvoji. U zoru, kneginja Jelena Vatčenko pronalazi bebu koju su, nekim čudom, poštedeli sneg i vukovi. Slomljena zbog gubitka sopstvenog deteta, veruje da joj je sudbina vratila sina. Njen suprug, knez Vasilij, pristaje da podižu pronađeno dete kao svoje, čuvajući strašnu tajnu koja bi mogla da uništi njihovu porodicu. Dok se oko njih steže obruč careve tajne policije, a iz senke preti tajanstveni irski oficir, na kocki su ljubav, čast i budućnost dva carstva.

Autor svetskog bestselera Kradljivac kafe

Najslavnija slika na svetu postala je slavna tek kada je NESTALA.

Pariz, leto 1911. Iz muzeja Luvr, srca tadašnje „prestonice sveta“, ukradena je slika koja će zauvek promeniti istoriju umetnosti – Leonardova Mona Liza. Lopov je jednostavno ušao, skinuo platno sa zida i izašao a da ga niko nije primetio. Odjednom, delo poznato tek uskom krugu znalaca postaje opsesija čitavog sveta: novine pišu o njemu bez prestanka, razglednice i šansone šire „Mona-maniju“, a Francuska se stidi što je njen najponosniji muzej opljačkan usred dana.

U središtu istrage našao se komesar Žijel Lenoar – čovek koji nimalo ne mari za umetnost, ali mora da reši najdelikatniji slučaj svoje karijere. Potraga ga vodi u boemske kafee na Monmartru, apsintom natopljene barove na Trgu Pigal i na dekadentne zabave u Foli beržeru. Na putu mu stoje sumnjivci čija su imena danas legendarna: Pablo Pikaso, Gijom Apoliner, Isidora Dankan… pa čak i mračni Alister Krouli.

U potrazi za osmehom je istovremeno briljantan istorijski triler i portret Pariza u vreme bel epoka, roman pun intriga, umetnosti i kulture, u kojem ćete otkriti kako je nestanak jedne slike stvorio mit veći od umetnosti same.

„Hilenbrand od svog novog romana pravi zadivljujuću čitalačku pustolovinu.“
– WDR

„Šarolika panorama Pariza na prelazu vekova.“
– Süddeutsche Zeitung

„Zavodljiva mešavina detektivskog i istorijskog romana u kojoj se susreću brojne slavne ličnosti.“
– ORF

Vreme je da upoznate pravu Kleopatru.

Autorka svetskog bestselera Ja, Mona Liza donosi nam novo sagledavanje života jedne od najsnažnijih žena pogrešno prikazanih u istoriji.

Kleopatra, egipatska princeza, odrasta kao omiljena faraonova kći, krijući se među svicima u velikoj Aleksandrijskoj biblioteci sa svojom voljenom robinjom Harmijanom, maštajući da se jednog dana tu nađe i njen životopis.

Kada joj umre otac, Kleopatra ostaje bez zaštite, a pošto je po očevoj volji predodređena da vlada zajedno sa svojim sebičnim bratom Ptolemejem, naći će se u opasnosti. Dok mlada egipatska kraljica plovi Nilom pozdravljajući svoj narod, Ptolemej kuje zaveru da je uništi i sam preuzme presto.

Ipak, dok iza Ptolemeja stoji carstvo, Kleopatra raspolaže svojim umom. Kada Cezar stigne iz Rima, ona preuzima veliki rizik udvarajući mu se u nadi da će joj biti zaštitnik i garant njene moći.

Može li Kleopatra sačuvati život, presto, voljeni Egipat i konačno ispisati sopstvenu istoriju?

Moćno novo preispitivanje Kleopatrinog života – očaravajuća priča o ženskoj moći i ranjivosti, o ljubavi i gubitku, o snažnom prijateljstvu i strašnoj izdaji.

„Divno! Osvežavajuć osvrt na priču koju mislimo da dobro znamo.“
– Times

„Raskošna priča puna pompe i sjaja, opojnih mirisa, zlata i slave, ali i surove stvarnosti smrti i krvave izdaje.“
– Daily Mail

„Veličanstveno prepričavanje života jedne od najintrigantnijih i najkontroverznijih istorijskih ličnosti.“
– Platinum Magazine

„Izuzetno dobro istražen istorijski roman iz kojeg saznajemo mnoštvo detalja o načinu života, gastronomiji, ljubavnim odnosima, u savršenom prepletu istorije i fikcije.“
– 20 Minutes

Godina je 1786. Nakon smrti roditelja, mlada Lizelot mora da donese odluku koja će odrediti ostatak njenog života: da se uda za starog barona, da ode u manastir ili da radi u bordelu. Odlučuje se za brak sa bogatim i starim baronom Di Bopreom. Opsednut željom da dobije naslednika, baron pohotno nasrće na svoju mladu i lepu ženu, dok je istovremeno uvodi u tajne aristokratskog života i uzgoja svojih dragocenih ptica.

Baron doživljava moždani udar, pa Lizelot preuzima brigu o zapuštenom imanju ali i finansijama. U tom trenutku pojavljuje se Narong, intrigantan stranac iz Sijama, koji se posvećuje baronovom uzgajalištu egzotičnih ptica. Kad Lizelot uskoro postane udovica, Narong joj pomaže da unovči hobi svog pokojnog muža, pa će perja ptica uskoro krasiti frizure aristokratkinja. Čak se i kraljica Marija Antoaneta oduševljeva tim neobičnim ukrasima i uvodi ih u modu. Lizelotino imanje ispuniće se retkim vrstama o čije će se raskošno perje otimati sve viđenije dvorske dame.

Ali gnev naroda se rasplamsava, a raju koji je Lizelot sagradila preti opasnost pred revolucijom koja se priprema…

„Izabel Dikenoa je izuzetna autorka koja nas oduševljava romanima zasnovanim na istorijskim događajima, obrađenim britkim, ponekad surovim humorom. Ona dotiče intimu, ulazi u svakodnevicu svojih likova, tumači njihove postupke, misli i međuljudske odnose među pripadnicima različitih klasa tog vremena – i to radi izuzetno zanimljivo.“
– Babelio

„Fantastičan uvid u epohu. Sve što nas danas skandalizuje, nekada je bilo uobičajeno. Ovaj roman govori i o tome.“
– latele.ch