GOSPODARI SEVERA

Roman iz serijala Plantageneti i Tjudori

Blistav istorijski roman o ambiciji, izdaji i opstanku na dvoru Henrija VIII.

Preživela je četiri kraljice. Hoće li stradati od ruke tiranina?

Džejn Bolen vreba u senci tjudorskog dvora gde ništa nije moćnije, a ni smrtonosnije, od tajne.

Dok se Bolenovi uzdižu, Džejn napreduje zajedno s njima. Ali kraljeva ljubav je hirovita. A kada kralj počne da gubi interesovanje, Džejn koristi jedino oružje koje ima: svoj glas.

Da bi preživela u tom blistavom, opasnom svetu, Džejn mora da odigra svaku ulogu koja se od nje traži: odanu suprugu koja krije svoje sumnje, privrženu sestru Ane Bolen na vrhuncu njene moći, i poslušnu uhodu koja pažljivo bira svaku reč. Ali na dvoru kojim vladaju ambicija i tiraninov mač, Džejn mora da se osloni na svoju oštroumnost i vešto manevrisanje kako bi nadmudrila one oko sebe, znajući da je dovoljan samo jedan pogrešan potez da izgubi sve.

Filipa Gregori majstorski osvetljava dosad neispričanu priču o Džejn Bolen, ženi koja se usudila da opstane po svaku cenu.

„Autorka s neverovatnom pažnjom prema detaljima dočarava svet Tjudora, u kojem moć klizi od prestola do spavaće sobe pa sve do gubilišta.“ – Time

„Uzbudljiva priča o dvorskoj dami Džejn Bolen, koja je u središtu dvorskih spletki, okružena španskim špijunima i igrama moći.“ – Publishers Weekly

Dvadeset godina nakon velikog uspeha romana Katedrala na moru, Ildefonso Falkones vraća se svetu porodice Estanjol i donosi novu veliku istorijsku sagu o ljubavi, osveti, nasleđu i borbi za opstanak.

Godina je 1442. Arnau Estanjol, unuk legendarnog Arnaua iz Katedrale na moru, ratuje u Napulju kao odani vojnik aragonskog kralja. Dok je daleko od doma, stari neprijatelji njegove porodice koriste priliku da brutalno napadnu njegovu poćerku Marinu. Taj događaj pokreće niz odluka koje će zauvek promeniti živote svih koji su umešani.

Od bojišta Italije do ulica Barselone, roman vodi čitaoca kroz burno vreme u kojem se srednji vek približava kraju, a renesansa počinje da menja Evropu. Političke intrige, porodični sukobi, zabranjena osećanja i borba za čast prepliću se u priči u kojoj se najveće bitke ne vode samo mačevima, već i srcem.

Falkones ponovo spaja široku istorijsku sliku sa snažnim ličnim sudbinama. Dok se menjaju države, zakoni i način ratovanja, njegovi junaci pokušavaju da sačuvaju porodicu, ljubav i sopstveni identitet u vremenu koje ne prašta slabost.

U ljubavi i u ratu je raskošan istorijski roman o odanosti, osveti, iskupljenju i snazi osećanja, namenjen čitaocima koji vole velike porodične sage, istorijske preokrete i priče u kojima se lična sudbina neraskidivo prepliće sa velikim događajima epohe.

Prevod sa španskog: Gordana Mihajlović.

Od majstora epske fikcije stiže duboko ljudska priča o jednoj od najvećih svetskih misterija: izgradnji Stounhendža.

DAROVITI KOPAČ KREMENA
Seft, nadareni kopač kremena, šeta Velikom ravnicom po letnjoj vrućini, kako bi bio svedok rituala koji označavaju početak nove godine. Tamo je da trampi svoj kamen na Letnjem obredu i da pronađe Nin, devojku koju voli. Njena porodica živi u blagostanju i nudi Seftu bekstvo od surovog oca i braće u njihovu pastirsku zajednicu.

SVEŠTENICA KOJA VERUJE U NEMOGUĆE
Džoja, Ninina sestra, sveštenica je sa vizijom i nenadmašnom sposobnošću da predvodi. Kao dete, ona zadivljeno posmatra Letnji obred i sanja o čudesnom novom spomeniku, sagrađenom od najvećeg kamenja na svetu. Ali, nevolje se spremaju u brdima i šumama Velike ravnice.

SPOMENIK KOJI ĆE DEFINISATI CIVILIZACIJU
Džojina vizija velikog kamenog kruga, koji su sastavila podeljena plemena Ravnice, nadahnuće Sefta i postaće njihovo životno delo. Ali kako suša pustoši zemlju, raste nepoverenje među stočarima, zemljoradnicima i stanovnicima šume, a jedan nasilan čin dovodi do otvorenog rata…

Ambiciozan po obimu, Krug života vas poziva da se pridružite Kenu Foletu, majstoru pripovedanja, u istraživanju jedne od najvećih misterija svih vremena.

Spoj emocija, tajnovitosti i opčinjenosti estetikom

Firenca okupana strašću i bezvremenom lepotom.
Tri romantične sudbine spojene vekovima preko remek-dela Sandra Botičelija i misterije koja preti da promeni sve.

Firenca, 1510. godina.

Dok leži na samrtnoj postelji, slavni slikar Sandro Botičeli zaklinje svog ispovednika da dostavi tajnu poruku i nikada viđeno platno sinu njegove nekadašnje muze, očaravajuće Simonete Vespuči. Međutim, sveštenik izneverava dato obećanje, zbog čega slika nestaje iz javnosti i ostaje skrivena duže od pet vekova.

Barselona, 2023. godina.

Karla je mlada istoričarka umetnosti i restauratorka koja dobija priliku da bude pomoćnica kustosa na velikoj Botičelijevoj izložbi u čuvenoj Galeriji Ufici. Razočarana u ljubavi, ona rešava da spakuje kofere i vrati se u Firencu, rodni grad svoje bake. U toskanskoj prestonici sreće uglednog italijanskog grofa, upušta se u uzbudljivu potragu za izgubljenim umetničkim delom kroz stare arhive i privatne zbirke, i konačno razotkriva tajnu čuvanu vekovima.



Drugi o knjizi

„Ono što me je zaista očaralo kod ovog romana jeste to koliko prelepo spaja misteriju i istoriju umetnosti, kao i istraživanje ženskih priča koje opstaju kroz umetnička dela koja su inspirisale, podsećajući nas da iza svake Venere i Madone stoji prava žena sa snažnom pričom, koja čeka da bude ispričana. Ovo je savršena kombinacija ljubavne priče, misterije i umetničkog nasleđa koja vas tera da poželite da rezervišete sledeći let za Firencu i provedete sate u galeriji Ufici, trežeći skrivena značenja u Botičelijevim remek-delima.“ – oduševljena čitateljka


Ovaj roman je osvojio prestižnu katalonsku nagradu Premi L’Illa dels Llibres za knjigu godine.

O autoru:

Sonija Ljeonart Dormua diplomirala je odnose sa javnoću na Univerzitetu Kvins u Ujedinjenom Kraljevstvu. Takođe je pohađala i razne kurseve menadžmenta, marketinga i liderstva. Kao preduzetnica, i inovatorka, suosnivač je vodeće kompanije za razvoj softvera u Španiji, gde je i komercijalna i marketinška direktorka. Oduvek je gajila strast prema književnosti, umetnosti i fotografiji. Venerina tajna je njen prvi roman.

Dobitnik Pulicerove nagrade za najbolji roman


Veličanstvena, dirljiva i izuzetno pažljivo oblikovana priča o preživljavanju, gubitku i snazi ljudskog duha.


„Prekrasna proza i likovi su majstorski izgrađeni. Ova upečatljiva pripovest pruža osvežavajući pogled na prošlost.“
– Kirku
s

U godinama nakon razornog Američkog građanskog rata, dvanaestogodišnja Konali i njena majka Elajza nastoje da pronađu utočište od sveta koji ih je gotovo slomio. Elajza, koja već više od godinu dana nije izgovorila nijednu reč, zajedno sa ćerkom dospeva u azil za umobolne u Zapadnoj Virdžiniji – mesto ispunjeno patnjom, usamljenošću i zaboravljenim sudbinama.


Rešena da ih ništa ne razdvoji, Konali se predstavlja kao majčina sluškinja. Dok pokušavaju da izgrade privid normalnosti, upoznaju neobične stanovnike ustanove: tajanstvenog čoveka bez sećanja poznatog kao Noćni čuvar, dečaka kojeg zovu Korov, strogu i zastrašujuću kuvaricu, kao i lekara čija nesvakidašnja humanost unosi tračak nade u sumornu svakodnevicu. Međutim, mir koji su pronašle pokazuje se krhkim, a prošlost nastavlja da ih sustiže.


Noćni čuvar je duboko emotivan roman o majčinskoj ljubavi, istrajnosti i snazi da se opstane čak i kada se čini da je sve izgubljeno. Kroz nezaboravne likove i bogato oslikanu istorijsku pozadinu, autorka donosi snažnu priču o posledicama rata i ljudskoj sposobnosti da pronađe svetlost i u najmračnijim trenucima.


„Predivna, tužna, uzbudljiva i vešto satkana priča. Umetnička savest ne dozvoljava autorki da zažmuri pred istinom da dobri pate isto koliko i loši, a njeno velikodušno srce ne dopušta da to bude poslednja reč.“
– Washington Post


„Iako je ovo priča o traumi, dobrota je snažno prisutna u ovom romanu, a pitanje koje se postavlja jeste da li smo još dovoljno osetljivi da je prepoznamo.“
– Wall Street Journal

Radost je pravedniku činiti šta je pravo, a strah onima koji čine bezakonje...

„Protivotrov” počinje za vreme Crne nedelje, istorijske peščane oluje koja uništava izmišljeni grad Az u Nebraski. Ali Az već propada – ne samo pod težinom Velike depresije i suše tokom „prljavih tridesetih” nego od sopstvene nasilne prošlosti. „Protivotrov” prati prerijsku vešticu, čije telo služi kao sef za ljudska sećanja i tajne; poljskog zemljoradnika koji shvata koliko brzo blagoslov može da postane prokletstvo; njegovu sestričinu, košarkašku zvezdu i vešticinu učenicu koja očajnički pokušava da pobegne od svog bola; pričljivo strašilo; i fotografkinju angažovanu na osnovu Nju dila, čija vremeplovna kamera preti da otkrije gradske tajne i njegovu sudbinu.

Roman Raselove je pre svega obračunavanje s nacionalnim zaboravom… ukazuje na naseljeničku amneziju i svesne omaške koje se prenose s kolena na koleno, i otkriva ne samo užase nego i blistave mogućnosti. „Protivotrov” je prepun važnih upozorenja za naše klimatske probleme, i daje čitaocima viziju onog što je moglo da se dogodi… i šta još uvek može da se dogodi.

„Zadivljujući roman koji slavi nasleđe čuvene Šeherezade.“ – Kirkus

Pre nego što je postala legenda, Šeherezada je bila devojka sa tajnom.
Ovo je njena priča.

Persija, XII vek. U gradu Kermanu živi mlada Šeherezada – darovita pripovedačica izuzetne mašte i oštroumnosti. Jedna nepromišljena noć menja njen život zauvek, kada slučajno otkrije izdaju na carskom dvoru. Opterećena krivicom i strahom od posledica, Šeherezada se suočava s pitanjem koje će joj odrediti sudbinu: ćutati ili govoriti istinu po cenu svega.

Kada car Šahrijar sazna za preljubu, njegovo srce se zatvara, a carstvo tone u tamu. Njegove odluke potresaju grad i ostavljaju duboke rane, dok se svake noći ponavlja isti tragični obrazac. Shrvana osećajem odgovornosti, Šeherezada donosi hrabru i opasnu odluku – da se uda za cara i pokuša da ga kroz priče podseti na dobrotu, pravdu i ljubav koje je nekada poznavao.

Ispričan iz Šeherezadine perspektive, ovaj roman donosi snažnu, emotivnu reinterpretaciju čuvene 1001 noći. Džamila Ahmed vešto spaja istorijske motive, magičnu atmosferu Istoka i intimnu ispovest žene koja veruje u moć reči.

Roman je idealan za čitaoce koji vole:

istorijsku fikciju

snažne ženske likove

mitove i legende u novom ruhu

priče o hrabrosti, krivici i iskupljenju

Ratna bibliotekarka je snažan istorijski roman koji povezuje sudbine dve žene razdvojene gotovo šest decenija, a ipak ujedinjene hrabrošću i borbom za istinu i svoja uverenja.

Godine 1918. povučena Emelin Balakin radi u Kancelariji za izgubljena pisma i nalazi utehu u knjigama. Kada otkrije pismo koje je vraća u prošlost, odlučuje da više ne ostaje po strani i prijavljuje se kao dobrovoljna bibliotekarka na frontu u Francuskoj. Među ranjenim vojnicima, knjige postaju lek za dušu, ali Emelin se suočava i sa cenzurom, zabranjenim čitalačkim klubom i ljubavlju koja nosi rizike. Na tom putu otkriva hrabrost i snagu za koju nije verovala da je poseduje.

Gotovo šezdeset godina kasnije, 1976. godine, Ketlin Kare ulazi u istoriju kao deo prve generacije žena primljenih na Američku mornaričku akademiju. Okružena predrasudama i neprijateljstvom, uz težak režim i ličnu tragediju, mora da pronađe način da opstane i dokaže da zaslužuje svoje mesto. Njena borba za istinom vodi je ka otkriću tajne iz prošlosti, koja preti da je slomi, ali i otvara vrata istinskoj unutrašnjoj snazi.

Ovaj roman istražuje teme hrabrosti, slobode govora, jednakosti i snova. Ratna bibliotekarka je dirljiva priča o ženama koje su se usudile da kroče tamo gde im društvo nije dozvoljavalo i kroz moć knjiga pronađu put do istine.

Jedan muškarac, tri žene i revolucija. Zagarantovana avantura prepuna burnih osećanja.

Knjiga godine po izboru časopisa El Correo

Ovo je priča o čoveku, tri žene, revoluciji i blagu. Revolucija je bila meksička u doba Emilijana Sapate i Fransiska Panča Vilje. Blago je bilo petnaest hiljada zlatnika od dvadeset pezosa takozvanih maksimilijana, ukradenih iz banke u Sijudad Huaresu 8. maja 1911. Taj čovek je bio Martin Garet Ortis, mladi španski rudarski inženjer. Za njega je sve počelo istog dana kada je iz svog hotela čuo prvi udaljeni pucanj. Izašao je na ulicu da vidi šta se dešava i od tog trenutka njegov život se zauvek promenio...

Revolucija je mnogo više od romana o dramatičnim događajima koji su potresli Meksiko u prvoj trećini 20. veka. To je priča o inicijaciji i zrelosti kroz haos, lucidnost i nasilje: zapanjujuće otkriće skrivenih pravila koja određuju ljubav, odanost, smrt i život.

„Celog života sam u svojoj kući slušao priču o prijatelju mog pradede, rudarskom inženjeru, koji je radio u Meksiku za vreme revolucije. Sećanje me je približilo sopstvenom odnosu sa avanturom i navelo me da napišem ovu priču. To je na neki način biografija moje mladosti. To je moja Zlatna strela.“
– Arturo Peres-Reverte

„Arturo Peres-Reverte ima bogatu i impresivnu bibliografiju, ali Revolucija je bez sumnje jedan od njegovih najboljih romana.“
– La Vanguardia

U ovoj izuzetnoj knjizi ratnih izveštaja, Kurcio Malaparte pripoveda o Drugom svetskom ratu onako kako ga je video: ne kao niz operacija, već kao sudar civilizacija, mašina i ljudi. U prvom delu knjige prati napredovanje nemačkih i rumunskih trupa koje 1941. godine iz Rumunije, preko Moldavije, nastupaju ka Ukrajini, beležeći prizore gradova, razaranja i tragedije stanovništva.

Njegov oštar stil, istovremeno poetičan i nemilosrdan, otkriva rat kao industrijsku grdosiju koja melje sve pred sobom. U drugom delu – u snegu, tišini i beskrajnim šumama Lenjingradskog fronta, Malaparte pronalazi čitav spektar ljudske sudbine: Fince kao gospodare svog okruženja, mlade sovjetske vojnike kao žrtve, a prirodu kao divljeg, nadmoćnog predatora. Ledeni pejzaži, tela zarobljena u kristalu i tišina glasnija od topovske paljbe otkrivaju njegov estetski ideal, mesto gde se lepota i užas susreću u jednom kadru.

Malaparte tako spaja istoriju, umetnost i filozofiju, otkrivajući rat u svoj njegovoj monstruoznosti, ali i čovečnost koja opstaje uprkos svemu, ostavljajući snažan utisak.

Raskošan i dirljiv roman o dve hrabre, strastvene princeze i živopisan portret carske Rusije – zadivljujuće lepog sveta opasno blizu svog konačnog, neizbežnog kraja. Unuke kraljice Viktorije bile su među najlepšim i najpoželjnijim princezama Evrope, predodređene za mudre i korisne brakove. I dok njihova baka sanja o tome da ih veže za englesku i nemačku krunu, dve sestre slede zov srca: prema Rusiji i Romanovima. Uprkos kraljičinim mračnim, gotovo proročkim upozorenjima, Ela postaje žena carevog brata, velikog kneza Sergeja. Hladan i nepristupačan, Sergej svoju suprugu postavlja na pijedestal divljenja, ali ne i bliskosti. Iza kapija palate, Ela se bori da pronađe sreću. Aliks dolazi u Rusiju zbog Elinog venčanja i upoznaje i očarava Nikija, naslednika ruskog prestola. Iako ga voli čitavim srcem, glas savesti nagovara je da se okrene i ode...

1848. godina. Mladi naučnici Džon i Mora tragaju za drevnom relikvijom neprocenjive vrednosti koja je, prema legendi, pripadala Džingis-kanu. Ali Morin otac, irski oficir, ne može da oprosti ćerki što se udala za Engleza bez njegovog blagoslova i prijavljuje zeta kao špijuna. Primorani na bekstvo kroz snežne oluje, Džon i Mora beže preko beskrajnih ruskih ledenih ravnica sa svojim novorođenčetom… sve dok ih sudbina nemilosrdno ne razdvoji. U zoru, kneginja Jelena Vatčenko pronalazi bebu koju su, nekim čudom, poštedeli sneg i vukovi. Slomljena zbog gubitka sopstvenog deteta, veruje da joj je sudbina vratila sina. Njen suprug, knez Vasilij, pristaje da podižu pronađeno dete kao svoje, čuvajući strašnu tajnu koja bi mogla da uništi njihovu porodicu. Dok se oko njih steže obruč careve tajne policije, a iz senke preti tajanstveni irski oficir, na kocki su ljubav, čast i budućnost dva carstva.