ISTORIJSKI ROMAN

Ratna bibliotekarka je snažan istorijski roman koji povezuje sudbine dve žene razdvojene gotovo šest decenija, a ipak ujedinjene hrabrošću i borbom za istinu i svoja uverenja.

Godine 1918. povučena Emelin Balakin radi u Kancelariji za izgubljena pisma i nalazi utehu u knjigama. Kada otkrije pismo koje je vraća u prošlost, odlučuje da više ne ostaje po strani i prijavljuje se kao dobrovoljna bibliotekarka na frontu u Francuskoj. Među ranjenim vojnicima, knjige postaju lek za dušu, ali Emelin se suočava i sa cenzurom, zabranjenim čitalačkim klubom i ljubavlju koja nosi rizike. Na tom putu otkriva hrabrost i snagu za koju nije verovala da je poseduje.

Gotovo šezdeset godina kasnije, 1976. godine, Ketlin Kare ulazi u istoriju kao deo prve generacije žena primljenih na Američku mornaričku akademiju. Okružena predrasudama i neprijateljstvom, uz težak režim i ličnu tragediju, mora da pronađe način da opstane i dokaže da zaslužuje svoje mesto. Njena borba za istinom vodi je ka otkriću tajne iz prošlosti, koja preti da je slomi, ali i otvara vrata istinskoj unutrašnjoj snazi.

Ovaj roman istražuje teme hrabrosti, slobode govora, jednakosti i snova. Ratna bibliotekarka je dirljiva priča o ženama koje su se usudile da kroče tamo gde im društvo nije dozvoljavalo i kroz moć knjiga pronađu put do istine.

Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.

Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo. Ime tog tajanstvenog mesta je Nipon. Reč je, zapravo, o Japanu sedamnaestog veka. Blektorn je prinuđen da živi u feudalnom društvu u kome je granica između života i smrti tanka nit koja neprestano klizi na ivici noža. Blektorn mora da se bori za sebe, da se suoči s nepoznatim narodom, jezikom i kulturom. U tom susretu s novom stvarnošću on preispituje samog sebe, svoje stavove o moralu, istini i slobodi, a uviđa i podeljenost japanskog društva onoga doba: političke sukobe, borbu za moć i vlast. Džon Blektorn je pred mnogim iskušenjima, spoznaje strast, gubitak, preispituje svoju odanost. Prinudno putovanje neće promeniti samo njega samog već i zemlju kojom vladaju šoguni.

Ova istorijska saga Džejmsa Klavela koja se čita u dahu poseduje, kako su neki književni kritičari primetili, „šekspirovsku dubinu“, ali i „napetost najuzbudljivijih trilera“. Kod čitalaca širom sveta podstakla je zanimanje za japansku kulturu, a doživela je i nekoliko adaptacija za televiziju i film.

Šogun, delo Džejmsa Klavela, jedan je od najzanimljivijih istorijskih romana svih vremena. Glavni junak ove priče je Englez Džon Blektorn, koji doživljava brodolom. On se iznenada budi na mestu za koje malo Evropljana zna, a još manje njih ga je videlo.

Pred sam odlazak u Sudan, britanski oficir Hari Feveršam odlučuje da napusti vojsku.

Ubrzo dobija četiri bela pera – simbol kukavičluka - od svoja tri najbolja prijatelja i verenice.

Da bi osvetlao obraz, Hari se preruši u Arapina i odlazi u Sudan, gde anonimno pomaže svojim prijateljima, spasavajući im živote.