ISTORIJSKI ROMAN

Pobeđeni ne opraštaju pobednicima. Iako niko zaista ne zna ko je pobednik a ko gubitnik, jer se ne zna tačno koji je pravi ulog u igri, o njemu se ne govori. Život ide dalje, ali svakoga dana na tom putu gubimo bar jedan delić sebe.

Novembar 1917. Dok austrijske snage napreduju kroz sever Italije, neprijateljski vojnici zauzimaju posede stare aristokratske loze Spada. Od gorde i smele bake i pomalo ekscentričnog i luckastog dede, dona Marije koja gvozdenom rukom upravlja vilom i imanjem pa do ćutljive posluge – svi imaju sopstvene ideje o tome kako se suprotstaviti neprijatelju. Ipak, njihova hrabrost uskoro će biti stavljena na probu, a neki će, izgleda, biti spremni i na kompromise. Najmlađi član porodice, Paolo, ima sedamnaest godina i primoran je da bude svedok tome kako njegova nekada ponosna porodica kopni pod teškim teretom činova ljubavi i mržnje, ljubomore i izdaje, svega onoga što rat donosi sa sobom.

Kraljica Viktorija tek što je zagazila u treću godinu vladavine a velika kriza preti da ugrozi njen tron. Sve je više siromašnih na ulicama Londona, i u vazduhu se oseća tenzija. Ketrin Sorgaj mlada je devojka koja jedva čeka da oseti pravi život: ima devetnaest godina i tužnu prošlost za sobom. Živi u domu svog ujaka, čudnom mestu na kojem zidove krase neobične maske, a u neke odaje ulaz je strogo zabranjen. Opsednuta nizom neobičnih ubistava, Ketrin počinje da piše priče o žrtvama, usamljenim i ranjivim ženama u velikom gradu, a postepeno plete i priču o samom ubici.

I sama Ketrin krije mračnu tajnu, a opčinjenost zagonetnim ubistvima uvući će je u opasni svet izdaje i obmane, svet opsesija i ubistava strašnijih nego što bi ikada mogla i da zamisli.

Hrabra devojka snažne volje uzeće sudbinu u svoje ruke
Neočekivana ljubavna priča, nežan portret ćerke i oca, neverovatno putovanje kroz skrivene kutke društva u staroj Grčkoj.

U naručju boginje je ljubavna priča, ispripovedana iz ugla Aristotelove šesnaestogodišnje kćeri, Pitije, odojčeta u prvom, nagrađenom romanu Anabel Lajon Filozof i vojskovođa. Aristotel se, u svom testamentu (sačuvanom istorijskom dokumentu), do tančina pobrinuo za Pitijin ugovoreni brak. Ova knjiga bavi se duhovnom borbom između oca i kćeri za kontrolu nad njenom budućnošću; begom njene porodice iz Atine, posle smrti Aleksandra Velikog i silnim nedaćama koje je Pitija pretrpela nakon očeve smrti.
Upoznaćemo se sa sazrevanjem devojke pod paskom oca, čuvenog filozofa i sa životnim iskustvom mlade žene u drevnoj Grčkoj. Pitija je, do verenikovog povratka iz rata, bila ostavljena na milost i nemilost moćnim društvenim silama. Bila je sigurna da ne želi da bude predata starijem čoveku, ali morala je da pronađe način da zaobiđe stroga društvena pravila svog vremena.