JEZIK I KNJIŽEVNOST

Nobelova nagrada za književnost 2019.

Objavljena 1969, ova zbirka Petera Handkea, nobelovca i jednog od najprovokativnijih pisaca našeg vremena, donosi tekstove koji nisu ni nalik onome što se do tada podrazumevalo pod poezijom: sastav fudbalskog tima, informacije o redu vožnje, nabrajanja klišea i svakodnevnih fraza – sve ono što čini našu svakodnevicu, a što Handke preobražava u književnost. Time pokazuje da umetnost ne nastaje u „uzvišenom jeziku“, već u samoj svesti o jeziku, u pomaku kojim obično postaje neobično.

Handkeova knjiga je istovremeno provokacija i ozbiljna meditacija o samom jeziku – u kojem, poput Mebijusove trake, unutrašnje i spoljašnje prestaju da se razlikuju: spoljašnji svet opažamo i opisujemo jezikom, a taj isti jezik oblikuje našu svest. Iza ove Handkeove subverzivne jezičke igre izranja ozbiljno pitanje: Da li su naše misli zaista naše ili se izražavamo „tuđim“ rečenicama, gotovim obrascima koje nesvesno ponavljamo?

Zbirka je po objavljivanju izazvala skandal i oduševljenje u isto vreme – i upravo su ove podeljene reakcije imale očekivan rezultat: knjiga je postala bestseler, a danas se smatra kultnim delom koje je zauvek proširilo pojam onoga što književnost može biti.

Godine 1998, dok se nad Jugoslavijom nadvijala pretnja bombardovanja, Peter Handke je bio jedan od retkih stranih gostiju Smederevske pesničke jeseni i laureat Zlatnog ključa grada. Tom prilikom objavljeno je prvo srpsko izdanje njegove zbirke Unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta, u izboru i prevodu Zlatka Krasnog. Novo izdanje donosi celovit prevod sa nemačkog jezika, dopunjen pesmama koje su izostavljene u prvom izdanju, sada u prepevu Jana Krasnog.

Izabrani niz eseja i studija koji se dotiče kako Prvog srpskog ustanka, tako i Hilandara i južnoslovenske umetnosti XX veka.

Ove knjige sadrže tekstove različite tematike, koje je autor objavljivao u stručnim časopisima i različitim povodima, uvek imajući na umu brigu nad srpskom svekolikom kulturnom i umetničkom baštinom. Deo knjige posvećen je jubileju dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka, zatim slede tekstovi o Hilandaru kao žarištu srpske duhovnosti, tekstovi o Krušedolu i fruškogorskim manastirima, o srpskim knjigama štampanim u Beču u XVII i XIX veku i dr.

...o umoru
...o džuboksu
...o uspelom danu
...o zaluđeniku gljivama
...o Tihom mestu

U Ogledu o umoru Handke preobražava svakodnevno iskustvo, često obeleženo dosadom, u fascinantno istraživanje sveta usporenih pokreta, različitih vrsta i stepena umora, njegovih podmlađujućih učinaka, kao i njegovih erotskih, kulturnih i političkih implikacija.

U Ogledu o džuboksu autor sagledava konačni rasplet svega što ga okružuje: sve vidljivo, stvari i ljudi, pa i unutrašnji svet pripovedača, vraćaju se u džuboks, koji je središte sećanja jer se svet oko njega u adolescenciji oblikovao.

„Uspeo dan“ i razmišljanje o njemu na jednom putovanju vozom iz Pariza vodi nas do suštine naše savremenosti, nesposobne da se uhvati ukoštac sa projektima za budućnost jer ni po koju cenu ne napušta ograničeni horizont sadašnjeg trenutka.

Pišući o poljskom ve-ceu iz detinjstva u Koruškoj, zajedničkom kupatilu u internatu, javnom toaletu u vrtu japanskog hrama i drugim „tihim mestima“, koja su obično predmet podsmeha, Handke još jednom pokazuje neverovatno umeće pripovedanja u ogledu koji je istovremeno iznenađujući i zavodljiv.

Tragikomični junak Ogleda o zaluđeniku gljivama, popularni pravnik angažovan u međunarodnom tribunalu na odbrani ratnih zločinaca, srećno je oženjen i očekuje dete, ali ga ubrzo posle venčanja zaokupi strast prema skupljanju pečuraka. Ova razbibriga ubrzo će se pretvoriti u maniju zbog koje će „zaluđenik“ zapostaviti i svoju porodicu i uspešnu karijeru da bi se posvetio jednom traganju koje je, kao i pisanje, samo sebi cilj.

Razigrani, refleksivni, pronicljivi i zabavni, ovi ogledi o svakodnevnom iskustvu i stvarima koje se obično smatraju trivijalnim redefinišu umeće pisanja kratke proze i potvrđuju status Petera Handkea kao jednog od najoriginalnijih i najprovokativnijih savremenih pisaca.