JEZIK I KNJIŽEVNOST

U novoj pesničkoj knjizi Ilija Đurović radikalno dezintegriše pesničke forme i iznova ih gradi. Među razlomljenim stihovima i proznim odlomcima odjekuju naznake porodične traume, emigrantskog iskustva i prekarijata – ostaci straha koji uslovljavaju naše akcije i reakcije u svetu, koji se prepoznaje kao neprijateljski spram elementarne čovekove ranjivosti. Jezik, grafički razoren i semantički zamagljen, prostor je borbe, provokativan i oštar, ali i svestan sopstvenih ograničenja. Ulazeći u dijalog kako sa društvenom stvarnošću, iz vlastite izmeštene i nestabilne pozicije, tako i sa nekim od relevantnih pesnika XX veka, Đurović se bavi suštinskim nemogućnostima svake identitetske konstante, a samim tim i nedovoljnošću jezika da bilo šta od tih osećanja izrazi do kraja i konačno.
Srđan Gagić

U Ostacima straha Đurović smelo lišava čitaoca svih očekivanih i uobičajenih pesničkih obrazaca te ga primorava da umesto pukog konzumenta postane aktivni saučesnik u artikulaciji sveta knjige. Popunjavajući praznine i maglovitosti koje autor ostavlja za sobom, čitalac dolazi do oslobađajućeg otkrića: da se i oko njegovih nogu neprestano povlači gusta mreža koju je strah za sobom ispleo.
Ognjen Aksentijević

Mladi prozaist Ilija Đurović, nakon dve zbirke priča, predstavlja se čitaocima prvom pesničkom knjigom ,,Brid”. Jezička spretnost, uzbudljiv i beskompromisan glas lirskog subjekta i inventivna leksika postaju mesto susreta različitih kultura, jezika i svetova, te oblikuju snažno i ekspresivno jezičko iskustvo savremene Evrope, društveno-političkih fenomena koji je oblikuju i izazova sa kojima se njeni stanovnici sreću. Migracija i putovanje u Đurovićevoj poeziji su hronotopi unutar kojih lirski subjekat nastoji da sagleda fizičke i fiktivne granice (klasno podeljinh) svetova, da ih suprotstavi intimnom biću pojedinca i dekonstruiše ih u tekstu.