JEZIK I KNJIŽEVNOST

Godine 1959, u književnom časopisu Veri, Eko je počeo da objavljuje mesečnu kolumnu koju je, podstaknut razboritošću koliko i skromnošću, nazvao Minimalni dnevnik. U publikaciju koja je obilovala lingvističkim eksperimentima neoavangarde i impresivnim esejima, ubacivao je stranice nesputanih razmišljanja o raznim temama.

Virtuoz parodije u ovoj ekstravagantnoj i iskrenoj zbirci razvija čitavu paletu svog neiscrpnog talenta. Prepoznatljivim humorom i delikatnom satirom preispituje modu, rituale, kodekse i običaje svojih savremenika – iza originalnih i neobičnih ideja i tema, krije se pravi moralista koji oštrim perom otkriva i napada ono što je trulo našem društvu.

U ovoj zbirci parodija, satira i razigranih eseja napisanih u poslednjih trideset godina, Umberto Eko vodi čitaoce u vrcavu šetnju po apsurdnostima modernog života.

Ova knjiga se može posmatrati kao zbirka neobičnih uputstava koje nam pruža majstor za nesvakidašnje situacije: kako preživeti birokratske zavrzlame, kako izbeći zarazne bolesti, kako jesti u avionu, kako putovati sa lososom, ali i kako izabrati pravo zanimanje, kao i mnoge druge (ne)svakidašnje dileme. Autor nas vodi kroz šumu našeg vremena, svestan da život teče uglavnom između malih stvari, slučajnih susreta, sitnih problema, a ne između hamletskih dilema i pitanja o postojanju, koja zauzimaju samo delić našeg vremena, iako su jedino što je suštinski važno.

„Urnebesno duhovito!“ – Sunday Times

O autoru:
Umberto Eko (1932–2016) bio je italijanski pisac, filozof, esejist i lingvista. Jedan od najznačajnijih mislilaca savremenog doba rođen je u Alesandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont. Bio je redovni profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji. Slavu je stekao romanom Ime ruže (Il nome della rosa, 1980), ali i ostali njegovi romani naišli su na sjajan prijem kako kod publike širom sveta, tako i kod kritike.