Godine 1959, u književnom časopisu Veri, Eko je počeo da objavljuje mesečnu kolumnu koju je, podstaknut razboritošću koliko i skromnošću, nazvao Minimalni dnevnik. U publikaciju koja je obilovala lingvističkim eksperimentima neoavangarde i impresivnim esejima, ubacivao je stranice nesputanih razmišljanja o raznim temama.
Virtuoz parodije u ovoj ekstravagantnoj i iskrenoj zbirci razvija čitavu paletu svog neiscrpnog talenta. Prepoznatljivim humorom i delikatnom satirom preispituje modu, rituale, kodekse i običaje svojih savremenika – iza originalnih i neobičnih ideja i tema, krije se pravi moralista koji oštrim perom otkriva i napada ono što je trulo našem društvu.
