JEZIK I KNJIŽEVNOST

Srpsko novinarstvo danas stoji između pritisaka vlasti, tabloidnih obmana i dubokih podela koje razaraju samu profesiju. U knjizi koja ne pristaje na ćutanje, doajen srpskog novinarstva Manja Vukotić govori otvoreno o medijima koji služe partijama, o redakcijama koje navijaju umesto da izveštavaju i o opasnoj podeli društva na „patriote“ i „izdajnike“.

Zlatni prah je snažna i potresna pesnička knjiga o pamćenju, identitetu i opstanku. Zbirku čine pesme koje istovremeno deluju kao lična svedočanstva i kao zapisi o jednom vremenu – vremenu rasutih vrednosti, istorijskih lomova i svakodnevnog istrajavanja.

Posebno mesto u "Zlatnom prahu" zauzimaju pesme-posvete – prijateljima, pesnicima, intelektualcima i duhovnim srodnicima koji su obeležili autorovo iskustvo i kulturni prostor kojem pripada. Među njima su istaknute ličnosti srpske književnosti i kulture, poput Matije Bećkovića, Milovana Danojlića, Ivana V. Lalića, Duška Trifunovića, Petra Handkea i drugih, ali i figure iz porodičnog i intimnog kruga. Te posvete nisu puki omaži, već poetski portreti u kojima se lično pamćenje ukršta sa širim istorijskim i duhovnim kontekstom.

Kako jedan stih kaže, „reči u duši brane da svet se sruši“. Upravo u toj poruci Zlatni prah pronalazi svoj smisao – da sabere rasuto, imenuje ono što preti da bude zaboravljeno i potvrdi da poezija, i danas, ostaje poslednje utočište trajanja.

Upitno nadnesena nad reku života, a setno i melanholično zagledana u slike prošlosti, Janja Đoković u ovim stihovanim zapisima kazuje o svemu onom što je emotivno dotiče, što je podstiče i na razmišljanje pokreće. Kazuje o onom čega se dušom takla i što joj suštinski znači. Zbog toga se u ovim stihovima naporedo javljaju unutarnji nemir, snovi i uspomene: „tiha sena prošlih dana"", kao što se opominjuće glase izgubljene iluzije i gorka spoznaja o neminovnosti i konačnosti.

Pored prizvanih i oživljenih slika, situacija i likova prošlosti, od kojih se lik majke upečatljivo izdvaja, vidno je u ovim stihovima i nastojanje da se na podlozi onog što je bilo potpunije sagleda i razume ono što se zbiva. Jer je potreba da se čitaocima upute iskustvena poruka i pouka, katkad važnija od želje za kazivanjem o viđenom i doživljenom. Život se ovde javlja kao dar i kao svetlo čudo koje u drami i paradoksu trajanja zanosi i zavodi, povija i lomi, ali i koje lepotom i vrednošću oporavlja i uznosi.

"Naslov knjige poezije „Nigde nikog, nemamo kud“ nosi snažnu i višeslojnu poruku: u njemu se ogleda osećaj usamljenosti, bespomoćnosti i egzistencijalne teskobe. Ovo je poetska hronika društva u duhovnom i moralnom raspadu.

„Nigde nikog, nemamo kud“ je krik u tišini jednog umornog sveta. Kroz ritam oštre misli i slike nagrđene stvarnosti, pesnik ispisuje mračnu sliku društva – galeriju poltrona, cinika, plaćenika i izgubljenih duša. Njegovi stihovi nisu uteha – oni su poziv na buđenje, ali i svedočanstvo o usamljenosti u vremenima kad društvo bezlično korača unazad.

Sa stilom koji podseća na urlik, ova poezija ne traži publiku – traži savest. I dok „zadah mržnje, bestiđe i besuđe“ lebdi nad scenom, čovek ostaje usamljeni nosorog – poslednji koji odbija da se prikloni.

Ovo nije zbirka pesama. Ovo je prkos u stihovima.

U vremenu kad je govor izgubio težinu, a reč obesmišljena bukom servilnosti i zaborava, zbirka „Nigde nikog, nemamo kud“ donosi poeziju koja ne šapuće – ona grmi.

Pesnik sa preciznošću hirurga i gnevom svedoka raskriva svet u kojem „mentalni beskućnici“ i „ekscentrični poltroni“ plešu na ruševinama vrednosti, gde se dostojanstvo prodaje u sitnim apoenima, a sloboda razmenjuje za prividnu sigurnost.

Stihovi u ovoj knjizi nisu obraćeni svima. Oni ne podilaze i ne snižavaju ton. Oni traže čitaoca koji ne pristaje. Čitaoca koji zna da ponekad – kad svi putevi vode u ništavilo – usamljenost postaje poslednji čin slobode.

Ovo je poezija o svetu u raspadu. I poezija onoga koji odbija da se raspadne sa njim.

Ovo je knjiga koja podstiče na ulaganje ljudi u sopstveni duh!
Ali, najvažniji razlog pisanja ove knjige su poruke koje se odnose na religiju. Nadmoć tehničkog napretka i kao posljedica, razduhovljavanje društva, sigurno vodi drugačijem odnosu između materijalnog i duhovnog razvoja. Ta neravnoteža, disharmonija između duha i tehnike, proizvodi nove oblike duhovne svijesti. Povratak mitologiji? Povratak kosmičkoj religiji? Uspon filozofije? Procvat umjetnosti? Dominacija kulture u odnosu na ekonomiju – kultura kao baza, temelj društva? Mnogo je pitanja i neizvjesnosti. Kako ovakvu nepredvidljivost prevesti u kreativnu snagu?
Prije svega, da shvatamo da se svijet, društva mijenaju.
Da li smo spremni da uočavamo ove promjene, da im se prilagođavamo, ili još bolje, da ih mi sebi prilagođavamo? Zaratustra nam daje dosta mentalnih preporuka kako prepoznati i boriti se za istinske, životne vrijednosti u toj mješavini različitosti!
Ova knjiga može pomoći mladim ljudima da shvate da je, pored materijalističke, funkcionalne religije, moguća i dematerijalizovana i apstraktna religija, religija koja potencira unutrašnji život i duhovno jedinstvo, umjesto spoljnih religijskih manifestacija.

Novak Đukić u svojim pesmama starinski razgovara sa svojim rodom, dovikuje, raspravlja, svađa i sve ostalo što njegovi sunarodnici jedni drugima od davnina uglavnom rade.

Postoji, upravo iz tog razloga, tiha ali osjetna gradacija od šale ka zbilji u njegovim duhovitim lirskim opisima naših ćaskanja preko gluvih telefona, što i jeste put koji čovjek prelazi u životnom vijeku – od dječačkih viceva ispunjenih crnim humorom, do crnog života sasvim ispražnjenog od dječje vedrine.

"U „Neslanoj soli“ pribrani su tekstovi različite vrste, pisani različitim povodima, ali se za sve njih može bez ostataka reći da su aktivan, neuvijen, razložan odgovor crnim paradoksima naše hronično krizne, ubeskraj trajuće, mahom neregularne političke i kulturne svakodnevice, a ujedno i njen komentar i njena analiza.
Zašto nam se dešava sve ono čime nas već decenijama istorija i politika u Srbiji (i svetu) neprestano „daruju”? I zašto, prema akademiku i pesniku Ljubomiru Simoviću, živimo vreme „neslane soli”; da li smo ga i zbog čega zaslužili, da li smo po sili inercije rđave prošlosti, još rđavije savremenosti i najrđavijeg političkog delanja na njega osuđeni, ili smo, naprosto, za njega sudbinski predodređeni?
Refrenično se nabrajaju i razgrađuju apsurdi koje ovdašnja vlast, omamljena samodovoljnošću, ne prestaje da proizvodi, slobodna od odgovornosti ili poštovanja moralnih principa; populizam, gluvilo za argumentovano upućene kritike, bahatost i arogantnost, kao i neskriveni lični pragmatizam ključne su njene odlike. I iz „Neslane soli“, kao i iz prethodnih Simovićevih knjiga naznačene vrste, pomalja se slika Srbije iz poslednjih decenija prošlog i prvih decenija našeg veka. "

Glavnu ulogu u ovoj knjizi imaju verski, državni i politički lideri, vladari iz senke, najpoznatiji bankari i ekonomisti sveta. Njihove poruke dolaze iz različitih sfera, perspektiva i poimanja smisla čovečanstva.

Učesnici opisanih događaja su i ličnosti koje su svojim idejama i angažovanjem u politici, ekonomiji, kulturi i umetnosti oblikovali današnju Srbiju. Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević, Mihailo Marković, Dragoslav Avramović, Borka Vučić, patrijarh Irinej, neka su od tih imena.

No, ovaj rukopis nije o njima. Oni su samo glavni junaci priča koje nose po(r)uke.
Dejvid Rokfeler – o svrsi nagomilavanja bogatstva, Barak Obama – o tome kako je u životu sve moguće, Kineska priča – o tome da je politika krivudava reka, Pol Krugman – o ekonomiji za opšte dobro, Patrijarsi – o srcu pravednom i veri, Oskar Lafonten – o socijaldemokratskoj državi kao političkom idealu, Šimon Peres – o ulozi malih naroda, Grupa „3 plus 3“, pregovori o Kosovu – o tome koliko je u politici važno prepoznati i iskoristiti istorijske prilike, Balkanski prijatelji – o tome da li su se balkanski narodi morali sukobiti kako bi se ponovo ujedinili.

Sve ove poruke imaju nešto zajedničko: ulivaju se u reku koju pokreće vera u čoveka i smisao borbe za bolje društvo.

Jedna od nacenjenijih i najnagađivanijih srpskih pesnikinja poslednjih decenija Radmila Lazić, tragajući za novim temama, negujući sočan jezik na kakav su njeni čitaoci navikli, “huli” braneći – ženu!
Štiteći njena prava, njenu lepotu od “bledolikih muškaraca” koji ženske reči “kao bisere prosipaju pred svinje”, pesnikinja u zbirci “Hulim i potpisujem” plete uzbudljive, originalne, protestne i zavodljive pesme.
To je jedan potpuno novi pesnički vetar i pesnički miris, samosvojan i savremen.
Iako pesnikinju nije strah da “više neće pisati presme”, iako od nje već “povraća”, ona je ovom knjigom mašte, snažnih poruka i raznovrsnosti pokazala da nam baš ovakve knjige trebaju.

Radmila Lazić unosi u našu savremenu poeziju autentičan potres. Njeno pesničko delo je nešto novo i jeste pravi odgovor na izazov vremenu…
Kada čitamo njene pesme, biva nam jasno čemu poezija. Lirski naboj, dramski intenzitet, besprekoran ritam i, kao kruna, puna i moderna životnost odlikuju njeno pesničko delo. Najpresudniji dokaz je da tu poeziju možemo voleti, i da svakom ko je čita nije mogućno da odoli njenom izrazu…

Gojko Tešić

Odavno srpska poezija nije dobila tako samosvojan, iskren i provokativan pesnički glas kao što je to glas Radmile Lazić… Moglo bi se reći da Lazićka ispisuje poeziju na sopstvenoj koži. Ta poezija je duboko autobiografska, duboko lična. I sve ječi upravo od tog bolnog pisanja-tetoviranja po sopstvenoj koži.

Milisav Savić

Knjige našeg poznatog pisca Igora Marojevića gotovo redovno dotiču sferu kriminala. Knjiga “Krv je voda” – cela je satkana od tog fenomena. Autor savršeno poznaje korene, razmahe i domete mafije svih vrsta. To mu omogućava da proverene činjenice, začinjene intrigantnim obrtima i sočnim jezikom, pretapa u uzbudljivo svedočanstvo o stoglavoj aždaji, koja gotovo dva veka isisava krv celom svetu.

Upečatljiva galerija likova, od Lakija Lučana, Ala Kaponea, Čapa Guzmana, pa preko brojnih zloglasnih porodica, sve do “zemunaca”, “surčinaca” i “škaljaraca” – defiluje stranicama ove zavodljive knjige.

Crvena nit koju Marojević provlači kroz sudbie, obračune, pogibije, zatvore, osvete – jeste veza između mafije i politike. Na svim meridijanima. Ta otrovna hobotnica i danas priteže vrat civilizaciji.

Marojević fascinantnim pripovedanjem pokazuje kako mafija ljudsku krv pretače u prljavu vodu i ništavilo.

Život genijalnog pesnika Petra II Petrovića Njegoša u oko stotinu priča koje je sastavio poznati pisac Dragan Lakićević.

Oslanjajući se na autentične podatke i oplemenjujući ih svojom maštom, Lakićević je toplo, ubedljivo, zanosno odslikao jedan Njegošev mogući život - idući njegovim stopama od detinjstva do posmrtnog počivanja na vrhu Lovćena.

Oni su gazde Srbije! Oni su uspešni! Oni su srpski milioneri!
Prvi put o svom životu i bogatstvu, o putu kojim su prošli, o mukama i sreći koje su ih pratile otvoreno govore najbogatiji ljudi u Srbiji: Miroslav Mišković, Miodrag Kostić Kole, Bogoljub Karić, Andrej Jovanović, Veselin Jevrosimović, Miroljub Aleksić, Branislav Grujić, Zoran Drakulić, Miodrag Babić…
Oni su osporavani… Omraženi…
Ali i obožavani… Uzdizani…
Njima danas svi zavide – i pojedinci i država,
Ali, kako je bilo ići putem koji vodi do trona?
Kako su zaradili svoj prvi milion?
I kako su posle toga njihove imperije počele da se razvijaju, a oni da osvajaju Srbiju i svet?


Jedan od najpoznatijih ekonomskih novinara Miša Brkić autor je ove knjige koja je neka vrsta bukvara o uspešnom biznisu.

Ime i legenda Če Gevare odolevaju vremenu, koliko god da ono danas nije naklonjeno ni njegovim idealima ni njegovoj žrtvi. Nije postao legenda po onome što je učinio, nego šta je hteo da uradi.

Ove godine je pola veka od smrti slavnog geriljerosa. To je povod da čitaocu ponudimo bogatu, uzbudljivu, dramatičnu priču o krkhom doktoru i divovskom romantičaru i revolucionaru. O idolu i mitu kojeg milioni mladih ljudi širom sveta i dalje vole, noseći na svojim majicama njegov lik.

Knjiga "Ruke Če Gevare" bogato je ilustrovana.

“Ne bih voleo da me srpsko novinarstvo uopšte pamti. Voleo bih da ostavim dve ili tri knjige mojih tekstvova, i da samo studenti novinarstva, kada hoće da vide kakav je Tijanić ludak bio, uzmu te knjige i pročitaju nekoliko tekstova.”
NIN, 31. 10. 2013.

Knjiga o vremenu u kome se država lomila, ratovala, ponižavala, raseljavala, gladovala, odumirala, ucenjivana, zavađena, cepana iznutra i spolja, kojoj odsecaju životne organe, vade joj iz grudi srce postojanja… Knjiga koja će da podseti, da čuva, da oživi sećanje na jednog od najoriginalnijih i najznamenitijih (jugoslovenskih) srpskih novinara. Ali i na vreme i ljude koji i danas utiču na naše živote.

Knjiga obuhvata 25 poslednjih godina razvoja, uspona i padova, koalicija i raspada, srpske opozicije. Šta se sve dešavalo na političkoj sceni Srbije, mene, smene, programi, obećanja, neposlušnosti, nedostatak programa, neispunjena obećanja, liderske sujete i svađe – sve je to naučnim znanjem, preciznom dokumentacijom i produbljenim analizama, neobično svežim jezikom i hirurškom dijagnozom izveo profesor Stojiljković.

Kakve je uspehe i padove ko imao u izbornim trkama, ilustrovana je posebnim tabelama.

Knjiga je ne samo za one koji se bave politikom, bili na vlasti ili u opoziciji, nego i za sve one koje interesuju zbivanja u Srbiji u poslednje dve i po decenije – od studenata do naučnih istraživača.

Narodna književnost i njen osoben glas, koji je trajao vekovima, ponovo zvonko odjekuju! Poznati i nagrađivani pisac Dragan Lakićević godinama je skupljao građu i sastavljao knjigu “Srpski Homer” čiji je izdavač “Vukotić media”. U njoj su na precizan, naučan način, ali napisano jednostavno, veoma efektno, obrađeni portreti 25 narodnih pevača i guslara, o kojima je svojevremeno pisao i beležio Vuk Karadžić. Među njima su Filip Višnjić, Starac Milija, Tešan Podrugović, Stojan Hajduk, Slepa Živana, Anđelko Vuković, Vukov otac Stefan i drugi. Lakićević je otkrio ko je od njih spevao one čuvene pesme, kao što su “Smrt Marka Kraljevića”, “Početak bune protiv dahija”, “Banović Strahinja”, “Car Lazar i carica Milica”, “Zidanje Skadra” i mnoge druge koje su ostale u riznici našeg nacionalnog nasleđa.

Prvi put u jednoj knjizi sakupljene su najlepše pesme o Srbiji. O njoj su pevali svi poznati srpski pesnici, pesnici svih generacija. U knjizi „Na grani vremena”, u izdanju „Vukotić media”, jedan od najdarovitijih pesnika srednje generacije Dragan Jovanović Danilov probrao je stihove od Zaharija Orfelina do Milene Marković – više od 80 pesnika. Među njima su Rakić, Dučić, Šantić, Jakšić, Petković Dis, Crnjanski, Davičo, Popa, Desanka Maksimović, Bećković, Raičković, Rakitić, Danojlić, Miljković, Simović…

Autor je već osvedočeni suptilni istraživač Andrićevog života i dela, dr Žanet Đukić Perišić. Pisac prati Andrićevo detinjstvo u varoši na Drini, pored čuvenog mosta, njegovo odrastanje, školovanje, rodbinu, poznanstva, prijateljstva… Ali, ono što čini posebnu draž, nove staze otkrića, jeste što autorka odgoneta koje su se višegradske ličnosti, urezane u Andrićevo sećanje, pretopile kasnije u junake znamenitih romana i priča.

Kako ih je neumornom rukom izvajao i njihove višegradske sudbine izlio u nezaboravne likove, Ćorkana i druge.

Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama iz tadašnjeg višegradskog života i Andrićevog boravka u njemu.

Predočavajući i slikajući dramatično stanje na Kosovu i Metohiji, posebno među Srbima, pisma je, između ostalih, uputio Džordžu Bušu, Bernaru Kušneru, vladici Amfilohiju, Dobrici Ćosiću, Vojislavu Koštunici, i drugima. U tom sledu pisama, dugom više od tri decenije, veoma je vidljiva drama Srba na Kosovu i Metohiji.

MILAN PANIĆ PREDLOŽIO DEJTON!

Veoma moćna CIA skinula je embargo sa hiljada spisa koji su skrivali brojne državne i poslovne tajne. Jedan od tih značajnih setova dokumenata vezan je i za stanje u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. U tom sklopu su i spisi o pripremi i samom činu sklapanja sporazuma o Dejtonu (21. novembra 2005.), i prekidu rata u Bosni i Hercegovini.

Ta dokumenta uverljivo prikazuju da je Milan Panić (85), Beograđanin, američki biznismen, bivši premijer SR Jugoslavije (1992-1993.), bio prvi i pravi inicijator predloga o sklapanju mira u Dejtonu. Desetine pisama, koja je Panić uputio američkom predsedniku Bilu Klintonu, i na njih redovno dobijao odgovore, kao i susreti sa predsednikom i članovioma njegovog tima, pokazuju veliku ulogu Milana Panića u sklapanju ovog istorijskog sporazuma.

Sve to, uz ispovest Milana Panića i brojna dokumenta, predstavljeno je u novoj knjizi “Milan Panić – Misija mira – Dejton je moja ideja”, u izdanju naše kuće.

Uz ovu novu priču, u knjizi su, na osoben način objašnjeni odnosi Panića i Slobodana Miloševića, uloga Dobrice Ćosića (tada predsednika SRJ) u prelomnim vremenima, stanje u srpskoj opoziciji, pokušaji da se Jugoslavija izvuče iz sankcija, ogromni svetski pritisci, nestabilni odnosi sa susedima…

Mnoge tadašnje ideje premijera Milana Panića izgledale su nerealne, odbačene su kao nemoguće, a sada se pokazuju kao tačna vizija: ući ćemo u Evropu, izbrisaće se granice, svi će trgovati međusobno, moraće se zalečiti ratne rane…

Autor je dugogodišnji novinar i glavni urednik više beogradskih dnevnih novina – Manojlo Manjo Vukotić.

Otvoreno, iskreno, originalno iznošenje pogleda i doslednih stavova aktuelnog predsednika Republike Srpske. Milorad Dodik govori o svom političkom kursu, bogatstvu, razgovoru sa svetskim moćnicima – Putinom, Merkelovom, Bajdenom, sukobima sa Miloševićem, vezama sa Izraelom i Rusijom, protivljenu turskom uplivu na Balkan…

Svojevrsna antologija, uzbudljiva pesnička čitanka u kojoj su sakupljene pesme i tekstovi 60 pisaca.
Sve je posvećeno Crnoj Gori. Njenoj lepoti, junaštvu, ratovima, kamenu, dostojanstvu…
Tu su, između ostalih, stihovi velikog Njegoša, Matije Bećkovića, Radovana Zogovića, Dušana Kostića, Janka Đonovića, Mila Kralja, Desanke Maksimović, Isidore Sekulić, Ljube Nenadovića, Puškina, Blaža Šćepanovića, Radomira Blagojevića, Aleksandra Ivanovića, Petra Đuranovića, Sretena Perovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Gojka Dapčevića i mnogih drugih.