JEZIK I KNJIŽEVNOST

Slavko, u pesmama bogotražitelj, našao je ono što niko dok ne nađe ne zna i ne može da zna. Kada se pročita i naslov Molitva palog, pa posle nje opet stih o mertvom, previše je tu slika koje su sada u liku smrti dobile i jedan drugačiji smisao, ne samo onaj koji pripada kulturnoj istoriji i bogoslovlju. Iako je bolja u tom traganju nego u izrazu, Slavkova misija u stihovima pozlaćena je njegovim karakterom i sudbinom." (Iz pogovora Aleksandra Jerkova)

Hiperionski eseji, u bravuroznom prevodu Save Babića.
Knjiga kojom je započela "era" Hamvaša u Srbiji, u novom izdanju i novoj opremi.
Knjiga koja nikada ne gubi svoju aktuelnost.
Eseje je odabrao i preveo Sava Babić, koji je ujedno i najzaslužniji za upoznavanje sa delom
jednog od najvećih evropskih mislilaca, Bele Hamvaša...

U saradnji Izdavačke kuće Zlatno runo iz Beograda i Instituta za evropske studije objavljen je Rečnik suvišnih reči Gordane Đerić.
U formalnom smislu Rečnik pripada enciklopedijskoj leksikografiji i predstavlja zbirku primera reči i izraza koji su se rastali ili sa 1) značenjem i smislom, ili sa 2) vremenom i kontekstom u kome se upotrebljavaju ili sa 3) jezičkim standardom, stilom i dobrim ukusom. Shvatanje da je jezik neposredni pokazatelj društvenih promena, i glavno sredstvo društvenog organizovanja i društvene analize, u osnovi je primenjenog pristupa, koji razobličenjem pogrešnog, neprimerenog, značenjski ispražnjenog ili sumnjivog u komunikaciji fotografski prikazuje „stanje stvari“ u jeziku, kulturi i društvu. Stoga je, u sadržajnom i idejnom smislu, Rečnik suvišnih reči ne samo normativni korektiv i podsticaj na odgovornu upotrebu jezika, precizno i jasno izražavanje, nego i svojevrsni šifrarnik za razumevanje najrazličitijih aspekata društvenog života u periodu tzv. „divljeg kapitalizma“ i/li „tranzicije“ u Srbiji.
Poput putokaza u realnost reči – od onoga što one više ne znače u konvencionalnoj upotrebi do onoga što znače (ili bi trebalo da znače) – Rečnik problematizuje sve veću distancu oznake i označenog i nadomešćuje jaz između reči i stvarnosti života na koju se odnose te reči. Prema toj intenciji, Rečnik suvišnih reči je originalni leksikografski izazov vladavini simulakruma i postistine, osim što je poražavajući dokument o razmerama relativizacije i potiranja standarda u savremenom srpskom jeziku.