U BORBI ZA VAZDUH

Kao profesionalni prevodilac koji je bezuspešno pokušao da objavi svoje prevode Orvelovih dela (između ostalog upravo ovog romana) mogu samo stopostotno da se složim sa postojećim jedinim komentarom i izrazim svoju zapanjenost i oduševljenje na nekoliko nivoa povodom istog. Loš prevod, amaterski pristup prevođenju klasika, istinsko nerazumevanje značenja romana koji ranije nije prevođen, skrnavljenje kod nas inače toliko obožavanog Orvela. Umesto da se čitaocima ponudi da zagrebu ispod najzvučnijih romana i istraže ceo opus u kojem postoji još izobilje autentične orvelovštine (eseji npr.), pri čemu bi na prevodu (ali i lekturi/korekturi) trebalo sistematski poraditi, dobili smo (za sajam pripremljene) kvazi prevode koje će prodati jedino Orvelovo ime. Tužno i bolno.

Zaista je alarmantno koliko su u poslednjih deset ili petnaest godina prevodi postali akutno loši, čak i kod onih izdavačkih kuća koje se diče lepim renomeom. To i nije toliko bitno kada je reč o dubioznoj, popularnoj i nadasve sasvim efemernoj kategoriji hitova, ali kada je posredi roman autora kao što je Orvel, i to roman koji predstavlja jedno od njegovih najboljih ostvarenja (kod nas, kakve li ironije,gotovo potpuno nepoznato), roman koji, pored mnoštva sopstvenih kvaliteta ne toliko čestih u Orvelovom opusu, sadrži i mnogo toga što će proslaviti potonju Životinjsku farmu i 1984, (a što je ovde daleko radikalnije kada se uzme u obzir datum publikacije)onda je to sasvim neoprostivo. I ovaj prevod sadrži niz propusta, ali onaj koji najviše pada u oči je prevod samog naslova. To što se prevodilac opredelio za ovako banalno, bombastično, da ne kažem i agresivno, rešenje možda ima i neke druge (čitaj: komercijalne) razloge sem nekompetencije i nedostatka prefinjenijeg senzibiliteta, ali time je propustio da uspostavi neposrednu vezu sa Orvelovom analogijom sa kornjačama koje plivaju na površinu da udahnu vazduh (tj. Coming Up for Air kako glasi i originalni naslov knjige) koja, istina, predstavlja snažnu ali i nadasve suptilnu (i to je ključna reč) metaforu naratorovog egzistencijalnog agona i ujedno i glavnu ideju vodilju i lajtmotiv knjige, što se uopšte ne vidi iz ovog nesretnog prevoda, jer ovde nije reč o nekakvoj iznenadnoj borbi za vazduh kao što to implicira ovako sročen naslov, već o višedecenijskoj gradualnoj sufokaciji pod bremenom života i varljivoj (kako će se, nažalost ispostaviti) prilici da junak knjige kroz evokaciju uspomena i posetu (mahom promenama devastiranih) mesta iz detinjstva izroni na površinu životnih nedaća i ponovo prodiše i oseti se kao ljudsko biće, makar samo i na trenutak. Ja, naravno, pozdravljam publikaciju ove knjige (to bi, zapravo, trebao da bude pravi događaj na našoj izdavačkoj sceni i poslastica za svakog književnog sladokusca)ali u ovom obliku, ona možda pravi više štete nego koristi i, u idealnim uslovima, (tj. kada bi čitaoci imali na raspolaganju neki alternativni prevod ili izdanje) nikom ne bih mogao da je preporučim. Ovako... Zaista žalim za vremenom ozbiljnih prevoda i nekadašnjih izdavačkih kuća sa integritetom čiji glavni motiv nije bila samo zarada i sopstvene promocija, već ljubav prema lepoj reči i popularizacija kulture i književnosti.