Proizvodi

Dž. D. Selindžer (1919-2010), objavio je samo četiri knjige, koje se mogu odštampati u jednoj knjizi od 500 stranica, ali je njegovo ime duboko urezano u srce mlade Amerike. Prvi Selindžerov roman, „Lovac u žitu“ postao je jedna od najpopularnijih knjiga na planeti. Junak knjige, Holden Kolfild, postao je mitska ličnost, alter-ego za generacije izgubljenih tinejdžera u Americi i širom sveta, tako da je značaj samog dela daleko prešao granice književnosti. Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas, koju je nastavio romanom „Freni i Zui“ i knjigama „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“ i „Simor: uvod“. U nekim od ovih priča junaci su prerano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji. dela Dž. D. Selindžera LOVAC U ŽITU 1951. ZA ESME: DEVET PRIČA 1953. FRENI 1955. VISOKO PODIGNITE KROVNU GREDU, TESARI 1955. ZUI 1957. SIMOR: UVOD 1959.

"
Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas. Junaci su često rano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji."

Komplet sabranih dela Dž.D. Selindžera u četri knjige

Dž. D. Selindžer (1919-2010), objavio je samo četiri knjige, koje se mogu odštampati u jednoj knjizi od 500 stranica, ali je njegovo ime duboko urezano u srce mlade Amerike. Prvi Selindžerov roman, „Lovac u žitu“ postao je jedna od naj-popularnijih knjiga na planeti. Junak knjige, Holden Kolfild, postao je mitska ličnost, alter-ego generacijama izgubljenih tinejdžera u Americi i širom sveta, tako da je značaj samog dela daleko prešao granice književnosti.

Devet priča sabranih u knjizi „Za Esme“, izvor su svih Selindžerovih traganja i uvod u sagu o porodici Glas, koju je nastavio romanom „Freni i Zui“ i knjigama „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“ i „Simor: uvod“. U nekim od ovih priča junaci su prerano sazrela deca, čija je osetljivost u snažnom sukobu sa emotivno praznim i materijalističkim svetom odraslih, kome pripadaju njihovi roditelji.

Dela Dž. D. Selindžera
LOVAC U ŽITU 1951.
ZA ESME: DEVET PRIČA 1953.
FRENI  1955.
VISOKO PODIGNITE KROVNU GREDU, TESARI 1955.
ZUI 1957.
SIMOR: UVOD 1959.

Lovac u žitu" je zaista najčitaniji roman na planeti, koji je kulturnom nasleđu čovečanstva podario jednog sasvim drugačijeg junaka - mladog lutalicu i uličnog filozofa Holdena Kolfilda. Živim govornim jezikom prepunim žargonizama, on pripoveda čitaocu šta mu se sve dogodilo kada je, po ko zna koji put izbačen iz škole, odlučio da nekoliko dana oko Božića provede na ulicama Njujorka.
Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu kome pripada glavni junak. U jednom intervjuu autor je rekao da u knjizi ima mnogo toga autobiografskog, odnosno da je odrastanje Holdena Kolfilda dosta slično njegovom.
Čim se pojavio, 1951. godine, roman je odmah dospeo u vrh liste bestselera, a Holden Kolfild postao gotovo mitska ličnost. Vremenom, "Lovac u žitu" je postao sastavni deo lektire u srednjim školama širom sveta, a njegova popularnost i dalje se ne smanjuje - u proteklih pedeset godina, samo u Americi štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od oko deset miliona primeraka. Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi. Iako su mnogi poznati reditelji želeli da otkupe pravo na ekranizaciju, Selindžer nikada nije dopustio da se po romanu snimi film.

Selindžeru je trebalo gotovo deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu kome pripada glavni junak. U jednom intervjuu autor je rekao da u knjizi ima mnogo toga autobiografskog, odnosno da je odrastanje Holdena Kolfilda dosta slično njegovom.Čim se pojavio, 1951. godine, roman je odmah dospeo u vrh liste bestselera, a Holden Kolfild postao gotovo mitska ličnost. Vremenom, "Lovac u žitu" je postao sastavni deo lektire u srednjim školama širom sveta, a njegova popularnost i dalje se ne smanjuje - u proteklih pedeset godina, samo u Americi štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od oko deset miliona primeraka. Na listi najboljih američkih romana uvek je među prvih deset, a po mnogim anketama najbolja je knjiga ikad objavljena u Americi. Iako su mnogi poznati reditelji želeli da otkupe pravo na ekranizaciju, Selindžer nikada nije dopustio da se po romanu snimi film.

U noveli „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“, glavni junak prisutan je samo u razgovoru drugih ljudi i nekoliko stranica svog dnevnika.sve se dešava kao na filmu, u samo dva- tri sata. „Simor:uvod“ je bitno drugačiji i nešto zahtevniji za čitaoca, ali je utoliko snažniji efekat ove neobične hronike koja vaskrsava iščezlog brata, pesnika, apoteozu gotovo savršenog ljudskog bića.

Freni je "ženski lovac u žitu", jer je u istom duhovnom procepu kao i Holden Kolfild, i mada se njena životna prekretnica razrešava na drugi način, u osnovi samog "prosvetljenja" je ponovo ljubav u najširem smislu. "Freni i Zui" je inovativna knjiga, napisana u formi dijaloga između glavne junakinje i njenog brata, koji postepeno vodi katarzi i razrešenju.