Proizvodi

Čiča Gorio, jedno od najznačajnijih dela Onorea de Balzaka, snažna je priča o roditeljskoj ljubavi, društvenoj nepravdi i moralnom posrnuću jednog vremena. U središtu romana nalazi se čovek koji je ceo život posvetio sreći svojih ćerki, žrtvujući imetak i dostojanstvo, da bi na kraju ostao sam, zaboravljen i osiromašen.

Paralelno sa njegovom tragičnom sudbinom, Balzak prikazuje uspon mladog studenta Ežena de Rastinjaka, ambicioznog mladića koji pokušava da pronađe svoje mesto u pariskom visokom društvu. Kroz njegove oči otkriva se svet u kojem dominiraju interes, licemerje i bezdušna borba za status, dok su istinske vrednosti potisnute na marginu.

Roman nudi izuzetno realističan prikaz francuskog društva 19. veka, razotkrivajući složene odnose moći, novca i emocija. Kao deo monumentalnog ciklusa Ljudska komedija, Čiča Gorio zauzima posebno mesto u Balzakovom opusu i smatra se nezaobilaznim klasikom svetske književnosti.

Ovo delo je idealan izbor za čitaoce koji žele da razumeju francuski realizam, psihologiju likova i društvene mehanizme koji oblikuju ljudske sudbine.

Vojvotkinja de Lanže je više od pukog sentimentalnog romana o tragičnoj ljubavi između uzvišene Antoinette de Navarreins i impulsivnog generala de Montriveaua. Kao i ostatak ljudske komedije, i ova priča je obežena političkim i društvenim utiskom: pored ove patricijske ljubavi, Balzak opisuje stanje propadanja francuskog plemstva. Ideja za ovu knjigu došla je piscu tokom 1831. godine kada ga je obuzela strast prema vojvotkinji od Castries, pripadnici visokog društva koja se divila njegovom talentu. Nakon meseci dvosmislene veze, prelepa vojvotkinja izmiče njegovim udvaranjima. Povređen ovim romantičnim neuspehom, Balzak odlučuje da javnosti predstavi romantiziranu verziju ove razočarane strasti. U odsustvu njegove ljubavi, mlada žena mu nudi model za lik Antoinette de Navarreins, vojvotkinje od Langeaisa, čiji aristokratski ponos guši spontane osećaje. Stoga, perom naoštrenim ogorčenjem, Balzak piše ovaj roman. Pored romanse, knjiga pruža ozbiljnu studiju propadanja plemstva i gubitka njegovih moralnih vrednosti suočenih s usponom na vlast nove aristokratije zasnovane na novcu: buržoazije, koju pohlepa uzdiže na vrh društvene lestvice, sve bliže prestolu i moći.

"Odabrane priče Onorea de Balzaka:

Bezbožnikova misa
Poruka
Pjer Gras
Godisar II
Fačino Kane

„Kada se u Rusiji javio prevod sabranih dela Balzakovih, dvaput sam pročitao sve knjige i tada shvatio svu veličinu ovog pisca, epske razmere njegovog talenta, koji me je zadivio i zarobio. Obim njegovih planova, hrabrost misli, istina reči i briljantni uvid u budućnost, uveliko opravdan sadašnjošću, čine ga jednim od najvećih učitelja na svetu. Šekspir, Balzak i Tolstoj – oni su za mene tri spomenika koje je čovečanstvo sebi podiglo.“ -

Maksim Gorki

Realistički roman Evgenija Grande napisan 1833. godine govori o višim slojevima francuskog društva na samom početku XIX veka. Balzak se koristi ironijom i hiperbolom kako bi opisao pohlepnost i dekadenciju aristokratije sa zapada Francuske.
Balzak nas u priču uvodi opisujući tmurne i hladne kuće u vijugavim i uskim ulicama, mračnim i pustim. Brzo nakon toga smo u vrtlogu društvenih odnosa prepunih spletki u želji da se dođe do samog vrha.
Kuriozitet je i to da je upravo ovakvu knjigu Balzak posvetio svojoj ljubavnici Mariji du Fren sa kojom je imao vambračno dete

Slavoljubivi ali duboko razočarani mladić, u času odluke hoće li živeti ili skončati u Seni, neočekivano postaje vlasnik naročitog talismana, i ne sanjajući koliko će ga on skupo koštati.

Komadić šagrinske kože čudesno ispunjava želje vlasnika, ali mu zauzvrat skraćuje život. I eto sada još jednog izbora: živeti punim plućima i tako potpisati sebi skoru smrt, ili se obuzdati, ne želeti ništa, ne težiti ničemu i tako živeti dugo i – prazno.

Šagrinska koža, jedan od najvoljenijih Balzakovih romana, pravi je vrtlog pitanja i strasti mladog čoveka na rubu života i smrti, i sa istom snagom osvaja čitaoce i danas, bezmalo dvesta godina pošto je napisan.

Remek-delo koje opisuje složenost ljudske sudbine

To što se dogodilo tome ocu može se dogoditi i najlepšoj ženi sa čovekom koga mnogo voli: ako mu dosadi svojom ljubavlju, on ode i izbegava je, služeći se kojekakvim niskostima. Tako biva sa svim osećanjima. Naše je srce riznica, ako ga odjednom ispraznite, onda ste propali. Kao što ne opraštamo čoveku koji je ostao bez prebijene pare, tako isto ne opraštamo ni osećanju koje se u celosti ispolji. Taj otac dao je sve. Davao je punih dvadeset godina, i svoju nežnost, i svoju ljubav; dao je sve svoje bogatstvo za jedan dan. Kad su njegove kćeri dobro iscedile limun, koru su bacile na ulicu.

Jedan od najvećih Balzakovih romana Čiča Gorio je majstorska studija roditeljske ljubavi i realističan prikaz pariskih naravi. To je, pre svega, tragična priča o bogatom ocu koga je opsesivna ljubav prema ćerkama gurnula u finansijski krah, a onda i u smrt.

Na početku romana upoznajemo Ežena de Rastinjaka, mladića iz osiromašene plemićke porodice, koji iz provincije dolazi u Pariz sa velikim ambicijama i željom da se uzdigne na društvenoj lestvici. U tom poduhvatu će mu pomagati okoreli i misteriozni kriminalac Votren. Rastinjak će pokušati da iskoristi sve prilike koje mu se budu ukazale, a na tom putu će se zaljubiti u jednu od dve Gorioove ćerke i tako uplesti u njihovu porodičnu priču.

Čiča Gorio je složen i upečatljiv roman koji je po objavljivanju 1835. godine kritikovan zbog brutalne iskrenosti i pesimistično opisanog društva. Danas se smatra jednim od najznačajnijih Balzakovih dela jer na maestralan način opisuje „kola civilizacije“, koja mrve i gaze one koji ne umeju da im izmaknu.

„Onakvim kakvim kakvim ga znamo, devetnaesti vek je Balzakov izum.“
– Oskar Vajld

Ovaj fini primer francuskog realističkog romana suprotstavlja društveni napredak osiromašenog, ali ambicioznog aristokrate bajci o ocu, čija opsesivna ljubav prema ćerkama dovodi do njegove lične i finansijske propasti. Priča je smeštena u pozadinu čitavog društva vođenog socijalnom ambicijom i žudnjom za novcem