Proizvodi

Božićna pesma nastala je davne 1843. godine kada je čuveni engleski pisac Čarls Dikens, razočaran parlamentarnim izveštajem o deci kao radnoj snazi u Velikoj Britaniji, odlučio da napiše nešto u ime siromašnih, što će privući pažnju ljudi. Ova novela je do danas ostala jedna od najpopularnijih i najdugovečnijih božićnih dela.

Ovo je još jedna divna bajka, toplo ispisana Dikensovim čudesnim perom, koje nas u trenutku zbunjuje i zavodi. Samo je ovaj sjajan pisac uspevao da prikaže topla srca iza groznog lica i da naizgled najgore ka-raktere snagom ljubavi preobrati u dobre ljude.

„Od svih svojih knjiga, ovu najviše volim.“
– Čarls Dikens

Hoću li se ja ispostaviti kao glavni junak svog života, ili će to zvanje pripasti nekom drugom – to će već pokazati ove stranice. Započeću priču od samog početka: rodio sam se (kako su mi ispričali, a ja im poverovao) jednog petka u dvanaest noću. Po priči, sat je počeo da otkucava, a ja sam u istom trenutku zaplakao.

Život Dejvida Koperfilda nije nimalo lak; nakon nezgodnog rođenja posle očeve smrti i kratkog, idiličnog perioda provedenog uz skute nežne majke, njegovo detinjstvo obeležava pojava očuha tiranina. Kada se, potpuno nespreman, nađe u svetu punom nedaća, na meti izrabljivanja i obmana, Dejvid sazreva i, na putu ka odraslom dobu, susreće plejadu likova, i okrutnih i dobrih, od podlog Juraje Hipa, preko ekscentrične tetke Betsi Trotvud, do vedrog, brbljivog gospodina Mikobera.

Roman, koji je Dikens opisao kao svoje omiljeno delo, oslikava društveni i ekonomski kontekst vremena u kom je nastao. Dejvid Koperfild je ujedno i poluautobiografski roman u kom se, po rečima samog Dikensa, „prepliću složene niti istine i mašte“. Oslanjajući se na sopstvena iskustva, Dikens je stvorio svoje možda najpotresnije i najpopularnije delo, ispunjeno, u jednakoj meri, i tragedijom i komedijom.

U novom prevodu Nevene Andrić ovaj klasik engleske književnosti osvojiće srca savremenih čitalaca i podstaći na uživanje i u drugim literarnim draguljima iz naše edicije posvećene remek-delima svetske književnosti.

„Dikense, bravo!“ – Vilijam Mejkpis Tekeri

„Najveće delo najvećeg romanopisca svih vremena.“ – Lav Tolstoj

„Najsavršeniji Dikensov roman.“ – Virdžinija Vulf

„Dejvid Koperfild je Dikensov Hamlet. Nijedan roman me nije tako dirnuo.“ – Nik Hornbi

Pozorišna predstava Bez prolaza: Drama u pet činova, nastala 1876. godine, bila je rezultat višegodišnje saradnje i bliskog prijateljstva Čarsla Dikensa i Vilkija Kolinas. Iste godine adaptirana je u istoimeni film koji je predstavljao spoj tipičnih dikensovih junaka i uveliko poznatih Kolinsovih elemenata melodrama, slučajnosti i trilera.

Radnja, pozicionirana u Londonu, delimično je okrenuta ka misterioznom životu izvesnog Valtera Vajldinga, mladog muškarca, inače proizvođača vina, koji traga za svojim poreklom. U istom trenutku, međutim, pred čitaocima se odigrava prava drama u životu Džodža Vendejla, Vajlingovog prijatelja i saradnika, pred kojim se pojavljuje niz nepredviđenih prepreka koje mu onemogućavaju uživanje u ljubavi sa voljenom damom. Kako bi postigao svoj cilj, on će morati da pođe na teško putovanje kroz Alpe, zbog kog će biti na ivici smrti, ni ne sluteći tada ko je njegov neprijatelj.

Ovo je priča istovremeno o gubitku i pronalasku identiteta, naizgled nepremostivim razlikama među društvenim klasama, uticaju prošlosti na sadašnji život i njenim posledicama koje se ne mogu izbrisati, neraskidivim porodičnim vezama, ljudskom potrebom za pripadanjem. Krajnje, a karaktristično za književnost XIX veka, Bez prolaza je roman o pobedi dobra nad zlim, o hrabrosti I ljubavi, pravdi, veri kako u sebe, tako i u druge.

Oštar portret viktorijanskog industrijskog društva

Dakle, želim samo činjenice. Podučite ove dečake i devojčice samo činjenicama. Jedino se činjenice traže u životu. Ne sadite ništa drugo i počupajte iz korena sve ostalo. Umove razboritih životinja možete formirati samo na osnovu činjenica: ništa im drugo neće biti ni od kakve koristi. To je princip na kojem sam podigao sopstvenu decu, i to je princip na kojem podižem ovu decu. Činjenica se držite, gospodine!

Bogati trgovac Tomas Gredgrajn posvetio je život činjenicama i obrazovanju koje privileguje statistiku. Nepopustljiv i rigidan, odgaja svoju decu Toma, Luizu i troje mlađih tako što im usađuje ideju da je konformizam kruna postojanja, a da su radoznalost, maštovitost i osećajnost nepoželjne osobine. Tako će se poslušna Luiza naći zarobljena u braku bez ljubavi, a Tom će biti upleten u pljačku zbog čega će pobeći u Ameriku. Dok se njihova sudbina prepliće sa životom slobodoumne Sisi, ćerke cirkusanta, Tomas Gredgrajn je primoran da preispita svoja uverenja.

U novom prevodu Gorana Skrobonje, ovaj klasik je dobio svežinu i fino osenčen duh vremena koji će goditi senzibilitetu savremenog čitaoca. Dikensov roman istražuje temu društvene nepravde, ali nas istovremeno podseća da ljudski život nema smisla bez saosećanja.

„Teška vremena su strastvena pobuna protiv industrijskog poretka i modernog sveta.“
– Džordž Bernard Šo

„Dikens je jedan od onih pisaca koje vredi pokrasti.“
– Džordž Orvel

Čuvena priča o siročetu koje je postalo džentlmen.

Za mene je to bio znamenit dan, jer je prouzrokovao velike promene u meni. Ali isto je tako sa svakim životom. Zamislite da je jedan odabran dan izbrisan iz njega i shvatićete koliko bi različit bio njegov tok. Vi koji čitate ovo, zastanite i promislite za trenutak o dugom železnom ili zlatnom lancu, trnovitom ili cvetnom, koji vas nikad ne bi vezao da se prva karika nije bila stvorila jednog znamenitog dana.

Pip ne očekuje mnogo od života... Svojoj starijoj sestri, udatoj za kovača Džoa Gardžerija, mali Pip je samo teret. Ali kad ga neočekivano dobročinstvo odvede u London, stvari počinju da se menjaju. Dok Pip otkriva istinu iza sopstvenih „velikih očekivanja“ učeći da postane džentlmen, misterije prošlosti i zavojiti putevi sudbine kroz niz uzbudljivih avantura usmeravaju ga ka zrelosti i njegovom najvažnijem otkriću – istini o sebi.

Već od dramatičnog početka u sumornim močvarama Kenta, ova priča obiluje nekim od Dikensovih najupečatljivijih likova zbog čega mnogi smatraju da su Velika očekivanja njegov najbolji roman. Snažan i dirljiv, prožet je Dikensovim sećanjima na sopstveno detinjstvo, i postavlja uznemirujuća pitanja o snazi tuđeg uticaja na naš život.

„Verovatno najveći pisac svog vremena, Čarls Dikens je oblikovao način na koji doživljavamo viktorijansku Britaniju. Njegovi živopisni, neobični likovi – a mnogi od njih su oličenje ljudi koje je poznavao – ne samo da su izdržali već su nam dali i briljantne portrete ljudi kakvi postoje i danas.“
– Guardian

„Najbolji ljubavni zaplet koji je Dikens ikada izmislio.“
– Atlantic

London kroz oči Čarlsa Dikensa– jedinstvena književna interpretacija duha večnog Londona. Prvi i najveći urbani romansijer, Dikens spoznaje suštinu centralnog modernog društvenog fenomena – uzbuđenja i problema grada. Na njegovom putovanju kroz viktorijanski London srećemo lјude na čijem predlošku je gradio svoje književne junake, ali i predele u kojima se radnja romana događa. Pešačeći kroz urbane pejzaže Londona, sticao je saznanja o radničkoj klasi koja će ispuniti pozadinu njegovih priča-crtica i nikada se nije otresao svoje opčinjenosti Londonom. Pre svega slika bede sirotinjskih kvartova, za koje je priznao da ga silno privlače baš zbog svoje odvratnosti.

„… Jer ja mogu nedelјu dana ili dve da pišem na nekom povučenom mestu (kao što je Broudsters), ali jedan dan u Londonu ponovo me podstiče, i bez te čarobne lampe napor i trud kod pisanja mi biva prevelik... Čini se kao da su moji likovi osuđeni na mrtvilo bez gužve oko sebe...“

„Često skoknem do Londona. Volim London. Kako ga ja vidim, London nije jeftino mesto, ali tu možete dobiti veću realnu vrednost za svoj novac – hoću da kažem, ono najbolјe, šta god to bilo – nego u većini mesta. Zato ja čoveku koji ima para i želi nešto kažem: ’Idi po to u London i dobro se provedi.’

A evo kako ja odlazim u London. Odem u privatni hotel i sobe za izdavanje gđe Skim, blizu ulice Aldersgejt u Sitiju (prvi put sam saznao za to mesto u oglasu u Bredšoovom železničkom redu vožnje). Tu plaćam „dve funte i devet penija dnevno za krevet i doručak s mesom, uklјučujući poslugu“. Napravio sam ja svoju računicu i zadovolјan sam što gospođa Skim nikako ne može mnogo da zaradi na meni. U stvari, kada bi svi njeni klijenti bili poput mene, mislim da bi se ta žena sledećeg meseca našla na spisku upokojenih u Gazeti (službenom listu).“

D

ejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, predstavlja obrazovnu knjigu koja je prvi put ugledala svjetlost dana pre gotovo dva veka.

Ova priča o odrastanju i izazovima koje glavni junak mora prevladati i danas dodiruje srca čitalaca širom svijeta. Čarls Dikens je kroz Dejvida Koperfilda iznio priču o svom životu, prateći lik od rođenja pa do zrelog doba.

Kroz priču ispričanu iz perspektive glavnog junaka, čitatelji se upoznaju sa njegovim avanturama i svakodnevnim izazovima. Iako su ga pratili usponi i padovi, neočekivani gubici i surovi obrti, Dejvid Koperfild se uvek iznova uspevao ponovo zaljubiti u život i otkriti volju za napredovanjem.

Pisac je ukrstio životne dogodovštine junaka sa britkim opisima viktorijanskog društva, oslikavajući tako kompletnu sliku društva tog doba. Knjiga istražuje odnos pojedinca i društva, i postavlja pitanje da li je taj odnos drugačiji u svakom vremenu. Sa temama koje pokreće, Dejvid Koperfild je postao klasik koji će čitatoci svih generacija sa zadovoljstvom ponovo čitati.

Zbirka Duhovi Božića objedinjuje pet novela Čarlsa Dikensa, koje su objavljivane pred Božić. Pripovetke Božićna bajka, Zvona, Cvrčak na ognjištu, Životna borba i Ukleti čovek i ugovor sa duhom odlikuje tematsko i stilsko jedinstvo, te svaka od njih predstavlja reprezentativni primerak Dikensovog stvaralaštva.

Božićna priča, čuvenog pisca Čarlsa Dikensa bila je jedna od najvećih književnih senzacija 19. veka, a popularnost nije izgubila ni danas.

Ovaj neverovatni roman govori o samotnjaku Skrudžu, direktoru Londonske banke, kao i o važnosti prijateljstva, promeni i spasenju. Uoči Božića, Skrudžu u posetu dolazi rođak sa molbom da dobije slobodan dan za veliki praznik, na šta Skrudž pristaje, ali pod uslovom da mu taj dan ne bude plaćen. Ubrzo zatim, posećuje ga duh prijatelja Marlija, koji ga surovo suočava sa realnošću.

Hoće li se ovaj sebičnjak preobratiti i postati dobroćudan i velikodušan prema porodici i okolini?

Božićna priča, čuvenog engleskog pisca Čarlsa Dikensa, osvaja srca čitalaca širom sveta, još od prvog objavljivanja 1843. godine. Ovaj roman donosi priču o direktoru Londonske banke, samotnjaku Skrudžu, i ideju o pokajanju, promeni i spasenju. Uoči Božića, Skrudžu dolazi nećak, da traži slobodan dan za veliki praznik, što će mu on odobriti, ali pod uslovom da mu taj dan ne bude plaćen. Nedugo zatim, Skrudžu duh prijatelja najavljuje posetu duhova uz čiju pomoć će moći da vidi budućnost. Šta će ovaj sebičnjak videti u njoj? Može li hladan i škrti osobenjak postati dobroćudan i velikodušan prema porodici i okolini?

Klasik engleske književnosti prvi put na srpskom jeziku.

Tu je, ispod sudije, zapisničar s perikom i u togi, a tu su i dva-tri pisara, sekretara, pomoćnika ili šta god da su. Svi oni zevaju, jer ni mrvica vedrine nikada ne ispada iz parnice Džarndajs protiv Džarndajsa (slučaja koji se razmatra), pre mnogo godina isceđenog do srži.

U Sumornoj kući, jednom od Dikensovih najznačajnijih i najvirtuoznijih romana, vešto se prepliću dve paralelne priče: priča o bogatoj ledi Dedlok, ispričana u trećem licu, i priča o siromašnoj Ester Samerson, ispričana iz lične perspektive. Oholu plemkinju i sirotu devojku spojiće ozloglašeni sudski spor Džarndajs protiv Džarndajsa, nekoliko spornih testamenata i Sud lorda kancelara, mesto gde se odigrava suđenje bez kraja.

Inspirisan stvarnim sudskim procesom koji se odugovlačio više od pedeset godina, Dikensov roman podjednako je aktuelan kao i pre više od sto šezdeset godina kad je pisan. Pored kompleksnog i ubedljivog prikaza engleskog pravosuđa, ovo je i briljantna detektivska priča o inspektoru Baketu, koji pokušava da razreši misterije koje prate junake ovog remek-dela engleske književnosti XIX veka.

„Najbolja Dikensova knjiga.“ – Harold Blum

Grandiozno delo velikog pisca prvi put na srpskom jeziku.

„Harold. Da. Čudna je sorta taj Harold“, reče gospodin Baket gledajući me značajno.
„Vrlo je poseban“, rekla sam ja.
„Ne zna ništa o novcu“, primetio je gospodin Baket. „A opet, uzima ga!“

Nakon što je objavljen, roman Sumorna kuća opravdao je Dikensovu reputaciju ozbiljnog, zrelog, ali i duhovitog pisca. Ova uzbudljiva misterija uz pregršt neočekivanih zapleta istovremeno je i oštra kritika engleskog pravosudnog sistema. Snagom izuzetnog talenta Dikens je uspeo da u ovom monumentalnom delu objedini crnu komediju, farsu i istinsku tragediju dajući jedan od najupečatljivijih i najobuhvatnijih prikaza engleskog društva prve polovine XIX veka.

„U Sumornoj kući Dikens je napao engleske institucije sa do tada neviđenom žestinom. Ipak, uspelo mu je da ga ne omrznu. Njegovo delo toliko je čitano da je postao nacionalna institucija.“ Orvel

Jedan od najfascinantnijih romana Čarlsa Dikensa prati siroče Pipa dok iza sebe ostavlja detinjstvo bede i siromaštva nakon što mu je anonimni dobrotvor pružio priliku za gospodski život.

Napisana 1860. godine, na vrhuncu Dikensove zrelosti, Velika očekivanja takođe otkrivaju piščevo gorko razumevanje činjenice da su naše najdublje moralne dileme rođene iz naših sopstvenih opsesija i iluzija.

Kad Nikolas Niklbi ostane bez novca nakon očeve smrti, moli svog strica Ralfa da pomogne njemu, njegovoj majci i sestri. Ali Ralf oseća veliku mržnju prema mladiću, a njegove spletke vode Nikolasa kroz seriju živopisnih pustolovina. Bez zaziranja od mračnijih aspekata sveta koje je Nikolas susreo na svom putu ka konačnoj sreći, ovo delo ostaje jedna od Dikensovih najduhovitijih i najveselijih priča.

Pohlepa njegove porodice navela je bogatog starog Martina Čazlvita da postane sumnjičavi mizantrop i ostavi svog unuka i imenjaka da krene svojim putem u svet. Prikazujući Martinovo putovanje – iskustvo koje ga uči da preispituje nasleđeni interes i egoizam – Dikens je stvorio mnoge žive likove: brutalnog ludaka Džonasa Čazlvita, Martinovog optimističnog slugu Marka Taplija, nežnog Toma Pinča i pijanu korumpiranu privatnu medicinsku sestru gospođu Gamp.

Sa svojim prikazom pohlepe, ucene i ubistva i jakom satirom Amerike Dikensov roman je snažna i tragikomična priča o licimerju i iskupljenju.

Siroče Oleve Tvist odrasta u veličanstveno Viktorijansko doba čija su najviša dostignuća: siromaštvo, glad i dečji rad. Pripovedajući dečakovu tešku životnu priču autor se britkim humorom i satirom obračunava sa zabludama "filozofa" koji nisu odrastali u sirotinjskim domovima ili među kriminalcima, ali imaju moć i vole dasude o tim pojavama. Oliver Tvist je drugi po redu DIkensov roman, koji je prvobitno izlazio kao serijal od 1837. do 1839. godine. Ovo kultno delo doživelo je i brojne adaptacije kroz filmove, serije, mjuzikle i pozorišne predstave.

Imanje doktora Džedlera nalazi se na bojnom polju nekadašnje krvave bitke. Na godišnjicu velike bitke mlađa od dve ćerke udovca Džedlera proslavlja svoj rođendan. Doktor je uveren u to da je sudbina genijalan komičar i da je život farsa koju ne bi trebalo isuviše ozbiljno shvatiti.

Koliko ovaj pogled na svet ima smisla u stvarnim životnim okolnostima, Dikens nam dočarava suprotstavljajući izrazito živopisne i emotivne karaktere koje je teško zaboraviti.

Poželeli ste se sumornih engleskih ulica, velelepnih katedrala, horske muzike i misterije? Onda je Klosterhem pravo mesto za vas. Nedovršeni roman Čarlsa Dikensa bio je nepoznat publici godinama nakon piščeve smrti i dan danas svojom neobičnošću opčinjava čitaoce. Na tragu svojih ranijih romana, Dikens priču počinje prikazivanjem različitih slojeva i članova engleskog društva, međutim, međusobni odnosi junaka ovog romana čine da atmosfera odiše neizvesnošću i netrpeljivošću. Ko je glavni junak ovog romana i šta se sa njim dešava, Čarls Dikens ne otkriva u potpunosti, već prepušta čitaocu da, kroz zamršeno klupko burnih osećanja i događaja, sam dopiše ishod priče. Elementi gotskog romana iskrsavaju na gotovo svakoj stranici, zbog čega Tajna Edvina Druda dobija još jednu posebnu crtu.

Dejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, čitaocima donosi priču o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva I mladosti, sada kao odrastao čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji i borba protiv nepravde i surovosti samo su od nekih epizoda sa kojima će publika imati prilike da se upozna u ovom delu. Dikensovo naoštreno pero opisuje i verno postavlja pitanje predstavlja sliku devetnaestovekovnog engleskog društva, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama.

Zasigurno, Dejvid Koperfild je roman u kojem će mladi uživati, dok će se odrasli vratiti u detinjstvo.

Dejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, čitaocima donosi priču o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva I mladosti, sada kao odrastao čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji i borba protiv nepravde i surovosti samo su od nekih epizoda sa kojima će publika imati prilike da se upozna u ovom delu. Dikensovo naoštreno pero opisuje i verno postavlja pitanje predstavlja sliku devetnaestovekovnog engleskog društva, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama.

Zasigurno, Dejvid Koperfild je roman u kojem će mladi uživati, dok će se odrasli vratiti u detinjstvo.

Jedinstveno jednotomno izdanje izabranih dela Čarlsa Dikensa predstavlja pun pogodak za sve ljubitelje klasika, koji će uživati u tri priče: Oliver Tvist, Priča o dva grada i Velika očekivanja. Dok slikovito opisuje društvene okolnosti i varljivost našeg ponašanja, Dikens daje nadu da uvek postoji dobro i da nas ono uvek negde čeka.

Velika očekivanja – Svet Pipove dileme u kome se javlja večno pitanje da li se odreći novca u ime principa ili principa u ime novca, bezosećajnost Estelinog srca koje je nemilosrdno spremno da uništi tuđe.

Oliver Tvist – Realnost i surovost života na koji je osuđen, tema je koja nas uvek iznova razoružava – da li je borba za jednakost uzaludna i koliko smo zaista jednaki?

Priča o dva grada je roman koji nas uči važnoj lekciji o izdržljivosti, porodici i ljubavi. Kako je nastupila Vladavina terora, postavlja se pitanje da li sloboda, jednakost i bratstvo ili smrt išta znače.

Treći po redu Dikensov roman. Posle očeve smrti i njegovih loših investicija, porodica Niklbi je jako osiromašila. Nikolas je osuđen da zatraži pomoć od strica Ralfa, hladnog i okrutnog čoveka koji mu nalazi posao učitelja u Jorkširu, u školi za problematične dečake. Tu će se mladi Nikolas uhvatiti u koštac sa mnogim nedaćama i sresti veliku plejadu različitih likova. Kroz sudbinu glavnog lika, Dikens oslikava porodične i društvene odnose svoga doba, pružajući nam svojevrsnu kritiku društva i njegovih tvorevina, dok kroz fabulu upoznajemo mnoge tipske junake poput zelenaša, lordova, privatnih učitelja, ali i vrednih i poštenih i plemenitih ljudi.

Radnja se odvija u severnoj Engleskoj, u izmišljenom gradiću Kouktaunu koji predstavlja engleske industrijske gradove severa sredinom XIX veka sa svim njihovim karakteristikama i ljudima koji tamo žive.Upravnik škole i politički istaknuta ličnost, Gredgrajnd veruje da samo činjenice obezbeđuju ključeve uspeha. U njegovom svetu nema mesta ni za kakve emocije i zabavu i on svoju decu i učenike vaspitava u duhu utilitarističkog obrazovanja. Dikens ovom pričom na krajnje sarkastičan način i sa dosta humora skreće pažnju na ogroman jaz koji se pravio između bogatih i siromašnih.

Zbirka horor priča.

U klasičnoj priči Čarlsa Dikensa o Francuskoj revoluciji, Lusi Manet i njena porodica žive mirno u Londonu, sve dok ih revolucija ne odvuče u Pariz, u centar opasnih zbivanja. Njena borba za muževljevu slobodu i žrtvovanje Sidnija Kartona adaptirani su za mlade čitaoce. Od mirnog života u Londonu do nemira u Parizu, ljubav, odanost i prijateljstvo stavljeni su na probu...

Pikvikov klub, prvi Dikensov roman je objavljen 1836. godine. Glavni akter Samjuel Pikvik je sredovečni gospodin, osnivač i doživotni predsednik Pikvikovog kluba.

Kako bi proširio krug svojih istraživanja o neobičnim i zanimljivim fenomenima života, on i još tri člana kluba kreću na putovanje Engleskom sa obavezom da ostale članove izveštavaju o svojim saznanjima.

Roman obiluje humorom i nizom izuzetnih likova i nezaboravnih avantura uz detaljan opis engleskih kafana i gostionica XIX veka. Dikens svojim junacima često daje komičnu notu sa pre-naglašenim karakternim osobinama.

U ovom Dikensovom delu može se osetiti uticaj Servantesa, Voltera i Dantea. Ovim romanom, pisac je na sarkastičan način hteo da skrene pažnju javnosti na pravnu i političku korumpiranost društva njegovog doba, koja nažalost ni danas ne zastareva.