Proizvodi

Strastvena, nežna, sumnjičava, duboko otkrivajuća, putena, čak i prilično skandalozna – sve se to može reći za pisma koja je Džejms Džojs uputio Nori Barnakl.

Pisana u nekoliko vremenskih intervala – u periodu upoznavanja, ali i kasnijih godina kada su njihov zajednički život ophrvali brojni problemi – ova pisma nam predstavljaju okolnosti turbulentnog odnosa Džejmsa i Nore, ali i bitne trenutke iz piščevog života. Tako ćemo u ovoj knjizi saznati šta je to Džojsa nagnalo da iz Irske pobegne i da se nastani u Trstu, kakvi su bili njegovi stavovi o pripadnosti religiji i naciji, kako je tekao njegov svakodnevni život, ali i kako su nastajala njegova najznačajnija dela i šta je to Džojsa inspirisalo.

Tu je i niz pisama koji su u prethodnih nekoliko decenija izazvali brojne kontroverze, čak i zabrane objavljivanja, u kojima je Džojs nesputano iznosio svoje seksualne fantazije.

Svejedno iz kog ugla se posmatraju – kao svedočenje iz prve ruke o piščevom životu, priče o jednom komplikovanom ljubavnom odnosu, brevijaru nenadmašno napisanih izraza nežnosti ili pak kao retko kad ogoljene seksualnosti – Pisma Nori Džejmsa Džojsa predstavljaju uzbudljivu prepisku koja će retko koga ostaviti ravnodušnim.

Džojsov umetnički i životni manifest.

Ne plašim se da budem sam, ni da budem odgurnut zbog nekog drugog, niti da napustim ono što moram napustiti. I ne plašim se da počinim grešku, čak ni veliku grešku koja može potrajati čitav život, a možda čak i večnost.

Prvi, najkraći i najpristupačniji roman Džejmsa Džojsa Portret umetnika u mladosti govori o mladićkim danima autorovog alter ega Stivena Dedalusa. Za Stivena nema pregovora ni s porodicom, ni s crkvom, odbija da se politički angažuje uprkos uverenjima, procenjujući da kompromisi ugrožavaju ono što je jedino bitno. Samoizgnanstvo je odluka koja je samo na prvi pogled protivna svetu: Stiven je, poput svog autora, sasvim siguran da jedino tako stiče adekvatnu poziciju, iz koje može najviše dati istom tom svetu.

Dok opisuje detinjstvo i vaspitanje svog alter ega, Džojs ispisuje novu vrstu modernog i modernističkog romana, bez pretenzije da bude „eksperimentalan“, s namerom da pronađe pravi oblik i način za iskazivanje razvojne svesti umetnika koji se bezuslovno posvećuje svom pozivu.

„Portret umetnika u mladosti opisuje bremenitost duše.“
– Ričard Elman

„Lik Stivena Dedalusa je uverljiv kao retko koji fiktivan junak.“
– H. Dž. Vels

„Džojs po svaku cenu nastoji da otkrije treperenje tog najdubljeg plamena koji bleska kroz mnoštvo poruka u mozgu, i sa izvanrednom hrabrošću zanemaruje sve za šta se obično hvatamo kada puštamo mašti na volju.“
– Virdžinija Vulf

Zbirka pripovedaka Dablinci prvo je Džojsovo dovršeno delo. Priče su, ako imamo u vidu Džojsov uobičajeni stvaralački ritam, najvećim delom nastale gotovo u „jednom dahu“. Knjiga nosi snažan pečat piščevog ambivalentnog odnosa prema rodnom gradu. Pisana kao „jedno poglavlje moralne istorije“ Irske, koje bi trebalo da doprinese njenom „duhovnom oslobođenju“, zbirka se odlikuje silnom i beskompromisnom željom da razotkrivanjem moralnog posrnuća i prljavštine učini prvi korak ka njihovom uklanjanju.

U Dablinu s početka XX veka sudbine troje ljudi se ukrštaju u teško razmrsivi ljubavni trougao. Snažni likovi, pitanje individualne slobode, pravo žene na sopstveni izbor, društveni ugled, karijera, sudbina samostalne Irske - sve je to poput akorda smešteno U džojsovu dramu koja je istovremeno minuciozna analiza građanskog duha jedne epohe i duboka psihološka studija muško - ženskih odnosa.Drama "Izgnanici" prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku.

Svojom prvom zbirkom pripovedaka Džems Džojs pokušava da realistično dočara i razotkrije moralno posrnuće i prljavštinu koja je, po njemu, početkom veka preplavila Irsku, i da tako učini prvi korak na njenom uklanjanju. Međutim, samozadovoljni svet nije hteo da prihvati tu neprijatnu istinu tako da je ova knjiga dugo tražila izdavača... Svojom prvom zbirkom pripovedaka Džems Džojs pokušava da realistično dočara i razotkrije moralno posrnuće i prljavštinu koja je, po njemu, početkom veka preplavila Irsku, i da tako učini prvi korak na njenom uklanjanju. Međutim, samozadovoljni svet nije hteo da prihvati tu neprijatnu istinu tako da je ova knjiga dugo tražila izdavača.

Džojsovo remek-delo „Dablinci“ čini petnaest priča na granici naturalizma i modernizma, koje govore o životu u Dablinu s početka 20. veka. Grad iz kog je rano otišao, ali koji je zauvek ostao mesto radnje njegovih knjiga, Džojs opisuje kao centar paralize, fizičke i duhovne. Mnogi likovi iz „Dablinaca“ pojavljuju se, u manjim ulogama, i u romanu „Uliks“, a po poslednjoj i najpoznatijoj priči, „Mrtvi“, Džon Hjuston je 1987. snimio istoimeni film.
O dugotrajnoj i mukotrpnoj istoriji nastanka ove knjige, Džojs u jednom pismu kaže: „Deset godina života izgubio sam u dopisivanju i prepisci oko ‘Dablinaca’. Bila je odbačena od 40 izdavača, njen slog je triput rasturan, a jednom je čitav tiraž uništen. To me je stajalo preko 3.000 švajcarskih franaka poštarine, voznih i brodskih troškova, jer sam se dopisivao sa 110 novina, 7 advokata, 3 udruženja, 40 izdavača i nekolicinom pisaca.“
Ovo izdanje „Dablinaca“ rađeno je prema ispravljenom engleskom izdanju iz 1967. godine, po čemu se razlikuje od prethodnih izdanja kod nas. U označavanju direktnog govora umesto znaka navodnika uvedena je crta, pošto je Džojs smatrao znake navoda neestetskim i neprirodnim. Nisu ispravljani ni Džojsovi kurzivi, a interpunkcija i spelovanje su vraćeni na prvo, londonsko, izdanje iz 1914, koje je, za razliku od kasnijih, poštovalo autorovo izbegavanje korišćenja znakova interpunkcije.

O autoru:

Najveći irski pisac Džejms Džojs (1882 – 1941) presudno je uticao na razvoj moderne književnosti, posebno svojim romanom „Uliks“. Iako je najveći deo svog života proveo u dobrovoljnom izgnanstvu, čitav njegov književni rad opsesivno je posvećen rodnom Dablinu.
Posle završenog elitnog jezuitskog koledža, Džojs je odbio karijeru sveštenika i upisao studije modernih jezika. Pokušavao je da napravi karijeru kao pevač, jedno vreme je radio je kao nastavnik u školi, ali već 1904. sa svojom životnom saputnicom Norom Barnakl odlazi na dobrovoljno izgnanstvo, i preko Pariza, Ciriha i Trsta, stiže u Pulu, koje je, rezigniran, nazvao „mestom koje je i bog zaboravio“. U Puli je neko vreme radio kao nastavnik engleskog, zatim prelazi u Trst, a potom u Rim. Zbirku priča „Dablinci“ nijedan izdavač ne želi da štampa zbog navodnog nemorala, a Džojs se sve više odaje piću. Tek oko 1913. karijera mu kreće nabolje, pogotovo nakon podrške već afirmisanog Ezra Paunda. Roman „Portret umetnika u mladosti“ uskoro počinje da izlazi u nastavcima, a konačno i „Dablinci“. Paund ga je je uputio i na feministkinju Harijet Šo Viver, zahvaljujući čijoj finansijskoj potpori je Džojs narednih 25 godina mogao da se potpuno posveti pisanju.

Po izbijanju Prvog svetskog rata prelazi s porodicom u Cirih, gde uskoro postaje poznat u umetničkim krugovima. Od 1920. do 1940. živeo je u Parizu.
„Ulis“ je objavljen 1922. godine i odmah zabranjen u Britaniji i Americi, iako je Hemingvej, oduševljen knjigom, nekoliko primeraka prokrijumčario u Ameriku. Na primedbe o nemoralu, Džojs je rekao da „ako ‘Uliks’ nije prikladan za čitanje, onda život nije prikladan za življenje“. Njegovo testamentarno delo, „Fineganovo bdenje“, i dalje se smatra nepročitanim.
Život velikog pisca obeležen je i brojnim zdravstvenim problemima. Poslednjih dvadeset godina života vid mu se sve više pogoršavao, sve dok nije ostao skoro slep. Džojsova ćerka Lucija bolovala je od šizofrenije, a Jung je smatrao da i Džojs boluje od iste bolesti.
Umro je u Cirihu 1941. godine, a kasnije je utvrđeno da je najverovatnije bolovao od Asperžerovog sindroma, srodnog autizmu.

Ne poznajem ga više sada,
A bio je prijatelj meni.

Jedan od najvažnijih romana modernizma. Roman koji prati život Stefana Dedalusa, piščevog alterega. Kroz pet poglavlja autor prikazuje pet perioda Stefanovog života, počevši od djetinjstva pa sve do njegovog intelektualnog razvoja. Stefan je odrastao kao religiozan dječak i dječak koji je jako vezan za svoju porodicu. Do preokreta u njegovom životu dolazi kada dobije poziv da se zamonaši. Taj poziv ga navodi na duboka razmišljanja, koja ga vode ka pravom putu. On odbacuje vjeru, napušta porodicu i domovinu, i okreće se pozivu umjetnika od riječi. Odlazi u Pariz kako bi daleko od spoljašnjih uticaja i uticaja svoje porodice ostvario svoj san.

Ovaj roman se nalazi na listi 100 najboljih romana XX vijeka, na engleskom jeziku, gdje zauzima treću poziciju.

Prvi prevod Kamerne muzike Džejmsa Džojsa na srpski jezik.
U okviru ovog izdanja Kamerne muzike naći će se kompletne dve Džojsove knjige pesama: Kamerna muzika i Pomes penyeach, kao i poznata pesma „Ecce puer“ koju je Džojs objavio zasebno.
Pored tekstova pesama, Arhipelagovo izdanje Kamerne muzike Džejmsa Džojsa sadrži i obimne komentare Džojsove poezije u celini i pojedinačnih pesama ovog pesnika.
Džejms Džojs, jedan od najznačajnijih pisaca svetske književnosti XX veka, knjigu Kamerna muzika objavio je 1907. godine. Dvadeset godina kasnije objavio i drugu knjigu pesama Pomes Penyeach.
Sabrane pesme Džojs je objavio 1937. godine i tom prilikom je pesmama iz svoje dve knjige pridružio i pesmu „Ecce puer“.
Mada su njegove knjige u vreme kada su prvi put objavljivane po pravilu izazivale otpor javnosti, čak i njeno skandalizovanje i teške optužbe, zbog čega su ove knjige u prvi mah teško nalazile put do izdavača i čitalaca, Džojsovo delo je na temeljan način obeležilo svetsku književnost XX veka.
Ako je početna sudbina Džojsovih dela mučna i osporavajuća, njen nastavak predstavlja jedan od najuzubudljivijih preokreta od osporenog i odbačenog pisca do kanonizovanog klasika moderne književnosti.
Prepoznate kao veliko zaveštanje modernosti, knjige Džejmsa Džojsa izvršile su nesvakidašnji uticaj na pisce koji se došli posle njega.