Rusko narodno predanje, kao i narodna predanja brojnih drugih podneblja i tradicija, obiluje pričama i povestima u kojima se natprirodno prepliće sa stvarnim, odzvanjajući odjekom prastarih kultova, praznoverja. zaštitnih vradžbina i snoviđenja. Najcrnja, čudovišna bića javljaju se u tim pripovestima, sa bolesnom, zlom namerom da ljudima donesu najstrašnije nesreće. Ali narodna mašta nije ispredala šuplje priče, ispraznog zastrašivanja radi, uživajući u užasnim fantazijama zbog njih samih; lako se da primetiti da svaka od priča nosi u sebi duboku moralnu pouku, slično arhetispkim bajkama svih naroda.
Nema nikakve sumnje da su strašna prikazanja iz tog demonskog panoptikuma – ti vampiri, veštice, duhovi, đavoli i mnog druga neimanovana čudovišta – prvenstveno simboličkog karaktera, i da se u ljudskom životu javljaju kao vesnici i izvršioci kazni dodeljenih onima koji su se ogrešili o osnovne ljudske vrline. Oni koji obično stradaju su podlaci, kukavice, kradljivci, ubice, lenjivci, proždrljivci, silnici… samo su slučajne, usputne žrtve nevina ljudska bića, koja u skladu sa hrišćanskom moralističkom tradicijom, ispaštaju grehe drugih, često nekog iz vlastitog kolena.
Šaroliku lepezu tih narodnih predanja, veerno čuvajući njihov izvorni duh, majstorski je u ovoj knjizi literarno uobličio veliki ruski klasik, Nikolaj Gogolj.
