Oblikujući svoga junaka u duhu istrajnog aktivizma, Hemingvej (1898-1961) ga čini zapitanim nad smislom ljudske sudbine. Starčeva pozicija je utoliko zanimljivija što on stalno učestvuje u borbama koje prevazilaze njegovu snagu. „Ali ja ću joj pokazati šta čovek može, i šta je čovek u stanju da podnese", kaže starac čija borba u Hemingvejevom alegorijskom pripovedanju zadobija izgled ritualne predstave. Kada on, pri kraju romana, izgovori najpoznatiju rečenicu koju je Hemingvej napisao: „Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen", onda u tome valja prepoznati vrhunski izraz odlučnog nepristajanja na poraz, kao i humanističke projekcije da se u graničnim situacijama postojanja može pronaći smisao ljudskog života ukoliko se čoveg ne preda nenaklonjenim okolnostima.
