KLASICI

„Najsigurniji dokaz Nabokovljevog genija… izuzetan tour de force.“

– Harold Blum

Bleda vatra se često smatra Nabokovljevim vrhunskim delom i jednim od najblistavijih romana ikada napisanih, jer objedinjuje misteriju ubistva, neobuzdanu imaginaciju, promišljanje granica romana kao forme i vrhunsku komiku.


Ova briljantno koncipirana parodija detektivskog žanra, prožeta jezičkim igrama i skrivenim značenjima, pruža obilje književnih uživanja. Roman započinje poemom od 999 stihova, čiji je autor književni genije Džon Šejd, neposredno pre svoje smrti. Uz pesmu dolaze predgovor i komentari Čarlsa Kinbota – zbunjenog učenjaka, Šejdovog kolege, suseda i navodnog prijatelja – koji stihove tumači kroz prizmu sopstvenih fantastičnih doživljaja. Postepeno se otkriva da je Kinbotova rastrojenost ekstremna verzija onoga što svaki čitalac čini: unosi sopstveno iskustvo u tumačenje književnog dela.


Izuzetno promišljen i neiscrpno inventivan, ovaj Nabokovljev roman ostvaruje retku književnu ravnotežu između tragedije i komedije.

„Nabokov u ovom romanu nije pokušao da ponovi nijedan od obrazaca koji su mu prethodno doneli uspeh.“

– New York Times


„Čitanje Blede vatre, i romana i poeme, predstavlja gotovo opsceno senzualno zadovoljstvo. Preporučujemo.“

– Observer


„Snažno i inteligentno.“

– Baltimore Sun

„Urnebesno duhovito, a istovremeno tužno.“ – ovim rečima je slavni Grejam Grin opisao Pnin, jedan od najčitanijih i najvoljenijih romana velikog Vladimira Nabokova.

U središtu radnje je profesor Timofej Pnin, ruski emigrant koji pedesetih godina prošlog veka pokušava da pronađe svoje mesto na prestižnom američkom univerzitetu. Pnin nije samo stranac u tuđoj zemlji; on je čovek koji se bori sa jezikom, modernim svetom i suptilnim podsmehom okoline.
Dok se nižu komični nesporazumi – od ulaska u pogrešne vozove do organizovanja zabava koje se završavaju otkazom – Nabokov vešto gradi portret junaka koji kroz svoj poraz dostiže moralnu pobedu.

Nabokovljev stil izaziva gromoglasan smeh, ali ostavlja čitaoca sa dubokim osećajem empatije. Ovo nije samo priča o ruskoj emigraciji, već o večitoj ljudskoj borbi za dostojanstvo u svetu koji nas često ne razume.

„Zabava i satira s početka romana samo nagoveštavaju blago skriveno u ovom romanu. Velikodušni i zbunjeni Pnin, najdobronamerniji i najnepraktičniji čovek na svetu, osvaja našu naklonost i poštovanje.“
– Chicago Tribune

„Nabokov vas može nasmejati onako kako to čine samo majstori – do smeha koji je na ivici suza.“ – Guardian

„Originalna i dirljivo duhovita knjiga.“ – New York Times

„Jedna od najsuptilnijih i najsloženijih književnih tvorevina našeg vremena.“
– Mario Vargas Ljosa

„Lolita mi je posebno draga. To mi je bila najteža knjiga – knjiga koja se bavila temom toliko dalekom, toliko udaljenom od mog ličnog emotivnog života da mi je pričinjavalo posebno zadovoljstvo da upotrebim svoj stvaralački dar kako bih je oživeo.“
– Vladimir Nabokov

Pesnik i perverznjak, sredovečni Hambert Hambert postaje opsednut dvanaestogodišnjom Lolom i nastoji da je poseduje – prvo telesno, a zatim umetnički – kako bi zauvek dao „trajan oblik opasnoj magiji nimfica“. Da li je zaljubljen ili lud? Napaćena duša ili monstrum?

Kada je roman objavljen 1955. godine, postao je odmah predmet žestokih polemika zbog slobode i sofisticiranosti kojima je Nabokov oslikao neobične erotske sklonosti svog junaka. Ali ovo mudro, ironično i elegantno remek-delo ne duguje svoj status klasika kontroverzi koju je izazvala tema, već načinu na koji je pisac upotrebio taj materijal da ispriča ljubavnu priču koja šokira svojom lepotom i nežnošću.

Lolita je istovremeno i priča o izrazito civilizovanom Evropljaninu koji se sudara s veselim varvarstvom posleratne Amerike — ali najviše od svega, to je meditacija o ljubavi: ljubavi kao sablazni i halucinaciji, ludilu i preobražaju.

Preneta na filmsko platno u režiji Stenlija Kjubrika 1962. i ponovo 1997. u režiji Adrijana Lajna, Lolita nije izgubila ništa od svoje moći da šokira i fascinira.

„Lolita blista izopačenošću najoriginalnije vrste. Jer je Nabokov iz svog šokantnog materijala izdvojio čistu intelektualnu farsu… a prikaz njenog odvratnog junaka, koji se nikada ne zavarava niti opravdava, groteskno razotkriva fraze, vulgarnost i licemerne konvencije koje prožimaju ljudsku komediju.“
– Atlantic Monthly

„Nabokov piše prozu onako kako jedino i treba da se piše – ekstatično.“
– Džon Apdajk

„Intenzivno lirska i divlje duhovita.“
– Time

Dok je teško bolestan Vladimir Nabokov (Sankt Peterburg, 1899–1977, Montre) u bolnici pisao na listićimabloka novi roman „Laurin original” istovremeno je svojoj supruzi Veri stavio u amanet da, ako ga smrtpretekne, rukopis spali. Ni Vera ni sin Dmitri Nabokov nisu ga poslušali: posle trideset dve godine poodlasku slavnog pisca, nedovršeni „Laurin original” je pred čitaocima...