LEKTIRA

U kompletu za četvrti razred osnovne škole zastupljeni su sledeći naslovi:

OSU SE NEBO ZVEZDAMA – izbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice, razbrajalice), srpske šaljive narodne pesme, srpske narodne lirske pesme (mitološke, porodične, ljubavne), srpske narodne epske pesme (ciklus o Kraljeviću Marku, kosovski ciklus), narodne epsko-lirske pesme (balade, romanse);

DA VAM PRIČAM ŠTO ISTINA NIJE... – izbor iz narodne književnosti: srpske narodne priče i pripovetke, srpske šaljive narodne priče, srpske narodne legende (predanja), narodne legende o Svetom Savi, novele, anegdote, srpske narodne basne i priče o životinjama, srpske narodne bajke;
SLIKE BOJENE STIHOM – izbor iz domaće i svetske poezije za decu;

MESEČINA NAŠEGA DETINJSTVA – izbor iz domaće i svetske proze za decu;

ALISA U ZEMLJI ČUDA - Luis Kerol.

U kompletu za treći razred osnovne škole zastupljeni su sledeći naslovi:

BUKTINJA NARODNOG GOVORA − izbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (zagonetke i odgonetke, poslovice, izreke, tužbalice, rugalice, lagarije), srpske narodne epske pesme, srpske narodne lirske pesme, srpske narodne šaljive pesme, srpske narodne porodične pesme (božićna, lazarička, đurđevska, spasovska, dodolska, svatovska, počašnička − zdravica, koledarska), srpske šaljive narodne priče;

KOJEKAKVA ČUDESA − izbor iz narodne književnosti: srpske narodne priče i pripovetke, pesme i priče o Svetom Savi, srpske narodne basne, basne po Dositeju Obradoviću, basne po Ezopu, srpske narodne bajke;
PESNICI SANJARI − izbor iz domaće i svetske poezije za decu;

KUĆA PAMĆENJA − izbor iz domaće i svetske proze za decu

ALISA U ZEMLJI ČUDA - Luis Kerol.

U kompletu za drugi razred osnovne škole zastupljeni su sledeći naslovi:

LAKO JE MUDROM MUDROVATI − izbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (zagonetke i odgonetke, poslovice, izreke, pitalice, brzalice), srpske šaljive narodne pesme, srpske narodne porodične pesme (običajne pesme, uspavanke, počašnice − zdravice, dodolske pesme), srpske šaljive narodne priče;

RAZUMOM VLADAJ, USPEĆEŠ! − izbor iz narodne književnosti: srpske narodne priče i pripovetke, srpske narodne basne, srpske narodne basne po Dositeju Obradoviću, srpske narodne bajke;

MAŠTA TE SLOBODI VODI − izbor iz domaće i svetske poezije za decu;

POKLONI KNJIGU, POKLONIĆEŠ SVET! − izbor iz domaće i svetske proze za decu.

U kompletu za prvi razred osnovne škole zastupljeni su sledeći naslovi:

HOP, CUP, NA KALUP − izbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (razbrajalice, brzalice, zagonetke, ređalice, poređenja i izreke, poslovice, blagoslovi, uspavanke, tašunaljke i cupaljke), srpske šaljive narodne pesme, srpske šaljive narodne priče, srpske narodne basne, srpske narodne bajke;

SLOVA, REČI I OSMESI − izbor iz domaće poezije za decu;

VILINSKI DAROVI − izbor iz domaće proze za decu.

U Zovu divljine, klasiku američke književnosti, pripoveda se o sudbini neobičnog glavnog junaka – psa Baka, koji, sticajem nesrećnih okolnosti, biva ukraden i od kućnog ljubimca postaje pas za vuču sanki. Premešten iz svoje uobičajene sredine, u kojoj je bio okružen ljubavlju i toplinom doma, Bak se suočava sa surovošću prirode, ljudi i drugih pasa, te je primoran da se prilagodi novim okolnostima, ne bi li
preživeo. Da li će Bak, nakon što po prvi put oseti zov
divljine, uspeti da ponovo poveruje čoveku, te da se
izbori sa životinjskim nagonima koji ga neprestano
vraćaju prirodi?

Glavna junakinja romana Hajdi, napisanog „za decu i one koji vole decu“, istoimena je devojčica koja živi na obroncima Švajcarskih Alpa kod naizgled strogog i hladnog dede. Okružena prirodom, Hajdi uživa da po ceo dan trči za kozama i vreme provodi u upoznavanju sa čudesno lepim planinama. Ovu idilu, međutim, prekinuće njen iznenadni odlazak u Frankfurt, da se obrazuje i pravi društvo devojčici
Klari. Da li će Hajdi, plemenita devojčica neukrotivog duha, uspeti da pomiri idilu netaknutih planina i svet užurbanog velegrada? Kakva dobra dela mogu proizaći iz snage i lepote dečjeg prijateljstva?

Komedija karaktera Laža i paralaža, koja označava početak Sterijinog bavljenja ovim žanrom, prikazuje stvarnost piščevog doba – svet varalica, pomodnosti i površnog vaspitanja koje se temelji na prihvatanju svega onoga što bi se moglo označiti „stranim“, pa samim tim „boljim“ i vrednijim“. Složenije fabule i većeg obima, komedija naravi
Rodoljupci daje sliku socijalno-političkog miljea, razotkrivajući pritom mehanizme lažnog patriotizma i njegove zloupotrebe zarad lične koristi pojedinca. Izobličavajući lične i društvene mane svoga vremena i pronicljivo promišljajući o njima, Jovan Sterija Popović je oštricom svoga pera ostavio drame izuzetne umetničke vrednosti koje, živošću svoga izraza i aktuelnošću svojih tema, snažno komuniciraju sa čitaocima XXI veka, zbog čega ovaj pisac i jeste savremenik našeg doba.

Obavezni deo domaće lektire u kompletu čine dela Krila moja s vama ću leteti, izbor iz narodne književnosti, Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović, Mali Princ, Antoan de Sent Egziperi, Sveti Sava, levo od njega teče vreme, desno od njega teče vreme. Lektira je pisana prema novom Planu i programu nastave i učenja, a odlikuje je bogata metodičko-didaktička aparatura primerena uzrastu,  kao i detaljno objašnjenje nepoznatih reči i izraza, što omogućava lakše i potpunije razumevanje sveta književnog dela. Sadrži pitanja za analizu i razumevanje pročitanog književnog dela rađenih prema modelu pitanja koja dolaze na maloj maturi. Šarene strane detaljne i interesantne biografije pisaca, zanimljivosti zasnovane na delu koje se analizira, upotpunjene fotografijama.

Objavljen ranih 30-ih godina XX veka, roman Hajduci Branislava Nušića u istoriju srpske književnosti pozicionirao se među prve humorističke romane napisane za najmlađu čitalačku publiku. Premda je imao pionirsku ulogu, s vremenom će postati jedan od najčitanijih romana uz koji su odrastale, i odrastaju, generacije i generacije čitalaca. Građeno na anegdoti iz piščevog iskustva, ovo delo napisano je s namerom da nasmeje i pouči. Reč je o uzbudljivoj, iz dečje perspektive ispripovedanoj, avanturističkoj priči u čijem središtu je četa nestašnih dečaka, odbeglih u hajduke. Iako su njihobve zgode I nezgode, a sa tim u vezi i komične epizode, ono što zaokuplja pažnju najmlađih čitalaca, šire gledano ovaj roman govori o pobuni mladih protiv sveta odraslih, podsećajući pritom ove potonje da su i oni nekada bili deca, te da se dečjim nestašlucima nasmeju, „[…] jer dečji smeh je najveća radost starosti“.

Komplet sadrži zbirke poezije Dragana Lukića – OD SMEHA LJUTINA BEŽI i Milovana Danlojlića – DALEKO IZA SEDAM BRDA, dramu Aleksandra Popovića PEPELJUGA, kao i romane Erika Najta – LESI i Reneа Gijoa – BELA GRIVA, ali i dodatak u vidu radnih listova sa teorijskim dodacima i pitanjima za metodičku obradu domaće lektire, rečnike nepoznatih reči i biografije pisaca.

Izabrane bajke Braće Grim
Doživljaji mačka Toše, Branko Ćopić
Izabrane pesme Dušana Radovića

Lektira je obogaćena zanimljivim ilustracijama u punom koloru. Nepoznate reči i izrazi detaljno su objašnjeni, što će omogućiti učenicima razumevanje književnog teksta.

Lektira je upotpunjena „Šarenim stranama“, koje će kod učenika pobuditi ljubav prema čitanju i omogućiti im da prošire svoja znanja iz različitih oblasti. Pored toga što će se susresti sa značajnim delima književnosti za decu, učenici će se upoznati i s biografijama pisaca i saznati brojne zanimljivosti iz sveta koji nas okružuje. Sve te zanimljivosti propraćene su fotografijama.

Ivanu Brlić Mažuranić zbog izuzetnog talenta u pričanju bajki porede sa Andersenom ili sa Tolkinom. Priče iz davnina su zbirka bajki inspirisanih slovenskom mitologijom, legendama i verovanjima, kojima je Ivana Brlić Mažuranić bila posebno opčinjena. Zbirka je prvi put objavljena 1916. godine, prevedena je na mnoge svetske jezike i odavno je obavezni deo školske lektire.

U pripoveci Ivkova slava, u kojoj je glavni junak gazda Ivko jorgandžija, opisuje se način proslavljanja krsne slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Polazeći od narodnog običaja da se gosti na slavu ne zovu, kao i da se ne smeju ispraćati pre nego što sami pođu, pripovedač pokazuje šta biva kada se običaj shvati doslovno, te gosti ostanu mnogo duže od očekivanog.
Naročitim smislom za humor, što je Sremčev prepoznatljiv umetnički postupak, ovaj pisac nasmejaće čitaoce, ali će isto tako verno dočarati palanački mentalitet, te navesti na razmišljanje da li se, posle više od jednog veka, nešto promenilo.


Stevan Sremac (1855–1906), jedan od najpoznatijih proznih srpskih pisaca, rođen je u Senti u Bačkoj, gde je i proveo svoje detinjstvo. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, da bi 1868, na poziv svog ujaka Jovana Đorđevića, otišao u Beograd.
U prestonici je pohađao Prvu beogradsku gimnaziju, a kasnije školovanje nastavio u Velikoj školi, gde je i diplomirao na istorijsko-filološkom odseku. Čitavog života radio je kao profesor, a kao književnik proslavio se 90-ih godina XIX veka.
Među srpskim realističkim piscima Stevan Sremac se smatra najizrazitijim predstavnikom humorističke proze. Njegova najpoznatija dela su: Pop Ćira i pop Spira, Vukadin, Zona Zamfirova, Ivkova slava, Ibiš-aga, Čiča Jordan, Kir Geras i mnoga druga.

Devet pripovedaka koje čine ovaj izbor, a koliko ih je Laza Lazarević za života napisao, nalaze se u samom vrhu srpske realističke književnosti, koja je obeležila književnu scenu druge polovine XIX veka.
Zahvaljujući naročitoj strukturalnoj umešnosti, Laza Lazarević je svoje pripovetke objedinio kako na planu tematike, tako i na planu karakterizacije junaka. U tom smislu, najčešće teme njegovih proznih ostvarenja jesu porodica, idealizovanje patrijarhalne zadruge i seoskog sveta, zatim teme rodoljublja i neostvarene ljubavi, te sudbina intelektualca. Njegovi junaci doživljavaju unutrašnje nemire i krize koje Lazarević, sa istančanim smislom za psihologizaciju, prikazuje autentično i precizno. Na taj način, psihološka pripovetka sa svojim tvorcem Lazom Lazarevićem stupa na scenu srpskog realizma.


Laza Lazarević (1851–1891), istaknuti pisac i lekar, rođen je u Šapcu, u kojem je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osim što je diplomirao na Pravnom odseku Velike škole u Beogradu, Lazarević je završio i studije medicine u Berlinu i tako postao jedan od najobrazovanijih ljudi XIX veka. Njegov književni rad obeležilo je samo devet pripovedaka, ali je zato svaka od njih pravo remekdelo. Prva, a ujedno i jedina zbirka, objavljena je 1886. godine pod naslovom Šest pripovedaka (Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti).
Za života će mu biti objavljene još dve pripovetke (Vetar, On zna sve), a Švabica sedam godina nakon smrti.

Selo, njegovi stanovnici i društvene pojave neke su od tema koje su zaokupljale pažnju Milovana Glišića, tvorca srpske seoske realističke pripovetke. Britkim perom i istančanim okom za uočavanje nepravilnosti i protivrečnosti birokratskog sistema, Glišić je u svojim pripovetkama slikao stvarnost svoga vremena, kritički je promatrajući. Ironija i karikatura česti su postupci kojima se Glišić na umetnički uspeli način služi, čime njegove pripovetke prelaze u žanr satire. S druge strane, u njegovim proznim ostvarenjima neretko su prisutni fantastika, folklorni motivi, sablasne priče o vampirima i nečastivim silama, čime se Glišićev pripovedač približava usmenom pripovedaču.

Milovan Glišić (1847–1908), pisac, prevodilac i urednik, rođen je u Gradcu, selu blizu Valjeva. Pošto u njegovom rodnom mestu nije postojala škola, Glišić nije imao redovno obrazovanje, ali ga to nije sprečilo da kasnije završi gimnaziju u Beogradu, kao i da se upiše najpre na Tehnički odsek Velike škole, a potom i na Filološko-istorijski odsek. Iako je napustio studije, Glišić je bio i te kako obrazovan pisac, koji je poznavao ruski, francuski i nemački jezik. Na književnu scenu stupio je 1875. godine, kada je književni list Otadžbina počeo da mu objavljuje pripovetke. Neke od najpoznatijih su: Glava šećera, Posle devedeset godina, Prva brazda, Roga, Šilo za ognjilo i mnoge druge.

„Što sam više upoznavao život, i što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao.“

Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je najveći srpski komediograf u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije.

Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom. Stranice posvećene školovanju, po kojima se Autobiografija najviše pamti, obavezna su lektira za sve generacije. Uživljavajući se u ulogu deteta, u svojevrsnom katalogu školskih predmeta, kroz vic, anegdotu i parodiju, Nušić pruža satiričnu istoriju nesklada između dečjeg poimanja sveta i krutosti škole, koja učenika ne sprema za neminovni sudar sa stvarnim svetom. U očuđenom doživljaju takve stvarnosti prepoznavaće se buduće generacije, sve do naših dana.

A nesvakidašnja autobiografija ima i takav epilog. U intervjuu koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić, pisac crnohumorno zaključuje, ispostaviće se i ne bez razloga: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.“

Komplet lektire za peti razred osnovne škole sadrži četiri knjige - Kao jarko iza gore sunce, izabrana dela narodne književnosti; U Zemlji Srebrnih breza, izbana dela autorske književnosti; Doživljaji Toma Sojera, Mark Tven; Hajduci, Branislav Nušić.

Lektira je upotpunjena bogatom metodičko-didaktičkom aparaturom primerenom uzrastu, sa motivacionim predgovorima i korpusom pitanja za analizu i razumevanje pročitanog dela. Tu su i pitanja koja pomažu učenicima da se od petog razreda osnovne škole, na analizi konkretnog dela, pripremaju za polaganje male mature.

Kompletna lektira za prvi razred osnovne škole u jednoj knjizi!

Izabrane pesme Jovana Jovanovića Zmaja, odabrane basne Dositeja Obradovića i Ezopa i tri slikovnice za decu (Orahova grana, Kralj žaba i Starac i divovi), sa bogatim i zanimljivim ilustracijama u punom koloru ‒ komplet lektire za prvi razred osnovne škole priređen po novom Planu i programu nastave i učenja.
Po prvi put kod nas lektira za niže razrede osnovne škole upotpunjena je bogatom metodičko-didaktičkom aparaturom primerenom uzrastu, sa motivacionim predgovorima i zanimljivim šarenim stranama koje će pobuditi ljubav prema čitanju i omogućiti učenicima da prošire svoje znanje. Pored toga što će se prvaci upoznati sa značajnim delima domaće i svetske književnosti, saznaće i kako je Zmaj dobio nadimak, ko je doneo krompir u Srbiju, koji to dečji žiri dodeljuje književnu nagradu, gde se nalazi Vukov i Dositejev muzej i mnogo toga drugog.

Komplet sadrži izbor iz basni ŽIVOTINJE IMAJU REČ, NAŠ JE SAD CEO SVET – Jovana Jovanovića Zmaja, slikovnicu RUŽNO PAČE I DRUGE ILUSTROVANE BAJKE ZA DECU, ali i dodatak u vidu radnih listova sa teorijskim dodacima i pitanjima za metodičku obradu domaće lektire, rečnike nepoznatih reči i biografije pisaca.

ŽIVOTINJE IMAJU REČ
U pitanju je zbirka adaptiranih basni Ezopa, Lafontena i Dositeja Obradovića. Izbor basni je napravljen tako da obuhvati one najpoznatije i sa najjačim moralnim porukama koje će imati vaspitno dejstvo na mališane. Basne su ilustrovane što dodatno doprinosi njihovoj slikovitosti, a deci pomaže da razumeju situacije i likove.

NAŠ JE SAD CEO SVET
U pitanju je izbor najlepših i najpoznatijih pesama za decu Jovana Jovanovića Zmaja. Zbirka je ilustrovana, poseduje biografiju pesnika i rečnik manje poznatih reči radi lakšeg razumevanja teksta.

RUŽNO PAČE I DRUGE ILUSTROVANE BAJKE ZA DECU
Ružno pače i druge ilustrovane bajke je izbor od četiri adaptirane bajke: Ružno Pače, Crvenkapa, Čarobni pasulj i Obućar i vilenjaci. Adaptacijom ove bajke su prilagođene početnom samostalnom čitanju i razumevanju pročitanog teksta koji prate živopisne ilustracije. One dodatno podstiču maštu dece.

ALISA U ZEMLJI ČUDA - Kerol Luis

8. prerađeno izdanje (2016. godina)

“Priče iz davnine” zbirka su bajki koje su autorki su donele svetsku slavu.

Alisa u zemlji čuda je roman prvi put izdat 1865. godine i od tada preveden na sve jezike sveta i objavljen u nebrojenim tiražima. Sa pravom se smatra jednom od najboljih knjiga za decu svih vremena. Genijalnost ovog romana leži upravo u njegovoj višeslojnosti zbog koje se on uvek čita drugačije u različitim periodima života. To je navelo jednog od najcenjenijih britanskih kritičara Ovena Alistera da posumnja da tu knjigu ne čita on, već da ona čita njega. Poigravajući se sa snovima, ljudskom podsvešću i dečijom simbolikom, Kerol je govorio o stvarima koje smo počeli kao vrsta da otkrivamo tek pedeset godina nakon izlaska ovog slavnog romana. Nije ni retko poređenje ovog romana sa Frojdovom psihoanalizom (svakako je ova priča korišćena u mnogim psihoanalitičkim studijama). Knjiga nas upućuje na devojčicu Alisu koja kroz zečju rupu upada u svet fantazije, nastanjen čudnim bajkolikim bićima. Njene avanture u čudnovatom okruženju nastavljaju se i u nastavku ove knjige – Alisa sa druge strane ogledala. Uticaj ovog romana na modernu kulturu je nemerljiv.

Branko Ćopić rođen je 1915. godine u Hašanima. Smatra se jednim od najplodnijih pisaca s prostora nekadašnje Jugoslavije. Stvarao je književnost i za decu i za odrasle. Inspiraciju za svoja dela često je nalazio na prostorima gde je proveo detinjstvo, u Bosanskoj Krajini, a njegovo pisanje se odlikuje slikovitošću, vedrinom, humorom i živom zainteresovanošću za život običnog čoveka i seljaka, mada mu nije bilo strano ni pisanje satiričnih priča. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i ovenčan je Nagradom AVNOJ-a i Njegoševom nagradom, koju je dobio za delo Bašta sljezove boje.

Jedna divna priča iz pera nobelovca Ive Andrića o moći lepote i umetnosti - ispričana na način primeren najmlađima - pravi je dragulj među knjigama za decu. Svaki roditelj, sit nasilja kojim su mališani dnevno okruženi, odvešće svoje dete u Askin svet, u kom umetnost pobeđuje zlo.

U “Bašti sljezove boje”, zbirci pripovedaka objavljenoj 1970. godine, Branko Ćopić (1914-1984) je objavio poraz ideologije u koju je verovao i napisao svoj literarni testament. Reč je o jednom od najpopularnijih i najplodnijih pisaca srpske književnosti XX veka. Njegovo delo je obimno i žanrovski raznoliko - pisao je pripovetke, romane, pesme, komedije, satire, filmske scenarije, priče i pesme za decu. U toku svog dugog stvaralačkog rada, koji je trajao više od pola veka, stvorio je književno delo koje vremenski i tematski obuhvata veliko razdoblje novije istorije srpskog naroda - od perioda između dva svetska rata do osme decenije ovog veka. U prvom periodu stvaralaštva Ćopić je pripovedao o ljudima svog zavičaja, o njegovom tegobnom životu pritisnutom siromaštvom i svakojakim nepravdama. U drugom periodu u njegovom književnom izrazu došlo je do sadržajnog poistovećenja književno-estetskih i idejno-revolucionarnih ciljeva, kada je Ćopić bio ovenčan slavom najpopularnijeg partizanskog pisca, da bi u trećem periodu došlo do izražaja razočarenje u stvarnost socijalističkog društva, što je potisnulo ideološku tendenciju i inteziviralo emocionalne sadržaje i lirski karakter njegove slike sveta. Pisanjem bajki o detinjstvu i ratu Ćopić je branio i samoga sebe od stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve tesnije i tamnije, da bi njegova melanholija vremenom postajala sve izraženija i da bi 24. marta 1984. izvršio samoubistvo.

Izbor iz narodnih junačkih pesama načinili su dr Simeon Marinković i Slavica Marković, želeći da da mladim čitaocima približe lepotu naših junačkih narodnih pesama. Trudili su se da pesme predstave u miljeu duhovne i materijalne kulture tog doba, čiji sjaj i dan-danas zadivljuje. Uz obilje ilustracija, likovnih priloga i rečnik koji pojašnjava značenja pojedinih pojmova, tu je i dodatak koji pomaže da se otkriju estetske i spoznajne vrednosti junačkih pesama. Pesme su svrstane u nekoliko celina, od pretkosovskih do epsko-lirskih, uz poseban deo posvećen Marku Kraljeviću.

Malog dečaka Moglija, napušteneg u džungli nalaze divlje životinje, koje se sažale nad njim. One ga čuvaju, vaspitavaju i podižu, a on im uzvraća toplom ljudskom ljubavlju, koju jedino čovek može da pruži. Svi zajedno lepo žive do jednog dana kada se opasnost ispreči njihovoj sreći.

Srpska književnost u kojoj drama upadljivo zaostaje za lirikom i prozom, dobila je sa Dušanom Kovačevićem (1948) značajnog dramskog pisca koji svojim još uvek nezaokruženim opusom staje uz bok najznačajnijih - Sterije i Nušića. Kovačevićevo dramsko delo, međutim, već do sada je pokazalo mnogo širi raspon od Sterijinog i, naročito, Nušićevog, od mladalačkih burlesknih komedija “Radovan treći” i “Maratonci trče počasni krug” do zrelih, ozbiljnih komada s elementima humora, kao što su “Balkanski špijun” i “Profesionalac”. Komička osnova Kovačevićeve drame “Balkanski špijun” najlakše se prepoznaje kada se u njoj otkriju obrisi jedne starije, u srpskoj književnosti gotovo kanonske komedije - Nušićevog “Sumnjivog lica”. Kao i Ilija Čvorović u “Balkanskom špijunu”, i sreski načenik Jerotije Pantić u” Sumnjivom licu” uhodi i hapsi lažnog špijuna koji je, u stvari, tajni verenik njegove kćeri. Iako su obrisi zapleta u obe drame vrlo slični, razlika između njih pokazuje koliko se Kovačević u “Balkanskom špijunu” udaljio od tradicionalnog komičnog obrasca i kako se preobražajem zapleta približio tragikomediji, dominantnom dramskom žanru druge polovine dvadesetog veka.