Proizvodi

Sterija je intelektualni pesnik. Njegove pesme sadrže melanholična razmišljanja razočaranog, bolesnog čoveka, koji se povukao iz javnog života. On peva o prolaznosti, besmislu, ništavilu. Svuda vidi pustoš, propadanje, smrt. Groblje je jedna od njegovih najdubljih inspiracija. Sterija je najdosledniji pesimista u srpskoj poeziji i svuda oko sebe vidi „trulež i sujete prah”. Na tom kosmičkom pesimizmu temelji se njegov paradoks o ludilu – samo onaj ko izgubi razum može spokojno proživeti svoj vek. (Jovan Deretić)

Sterija pesnik nije bio samo erudit, njegov talenat bio je u individualno obojenoj misaonosti, u smislu za stilsku doslednost i okvire književnog roda. Sterijino viđenje čoveka ostaje jedinstveno u svojoj trezvenoj obrazloženosti, u odbijanju iskušenja strasti i mašte, u nesentimentalnom crtanju čovekovog ponašanja. (Miodrag Pavlović)

Njega oduševljava onaj hrišćanski ideal ljubavi, bratstva i jednakosti, koji obuhvata ne jedan narod, ne jednu rasu, nego ceo rod ljudski. (Ljubomir Stojanović)

Komedija karaktera „Laža i paralaža", koja označava početak Sterijinog bavljenja ovim žanrom, prikazuje stvarnost piščevog doba – svet varalica, pomodnosti i površnog vaspitanja koje se temelji na prihvatanju svega onoga što bi se moglo označiti „stranim“, pa samim tim „boljim“ i „vrednijim“.

Složenije fabule i većeg obima, komedija naravi „Rodoljupci" daje sliku socijalno-političkog miljea, razotkrivajući pritom mehanizme lažnog patriotizma i njegove zloupotrebe zarad lične koristi pojedinca. Izobličavajući lične i društvene mane svoga vremena i pronicljivo promišljajući o njima, Jovan Sterija Popović je oštricom svoga pera ostavio drame izuzetne umetničke vrednosti koje, živošću svoga izraza i aktuelnošću svojih tema, snažno komuniciraju sa čitaocima XXI veka, zbog čega ovaj pisac i jeste savremenik našeg doba.

Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naši junački glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao, donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve, što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju.

Jovan Sterija Popović, neprevaziđeni dramski autoritet i jedan od najvećih srpskih pisaca, doživljavao je teatar kao školu „za izobraženije i napredak naroda“, te je u svojim delima, posebno komedijama, nastojao da prikaže i razobliči poroke i mane, preterivanja i strasti smatrajući da je to najpotrebnije srpskom narodu.

Sterija je svoja literarna nastojanja najbolje prikazao kroz univerzalne komičke tipove pomažući publici da razvije kritički sud o samoj sebi, gde bi gledalac, po spuštanju zavese, ostao jedini koji istinu nosi sa sobom, nemoćan da izmeni ikoga na pozornici osim samoga sebe.

Šta tvoj otac, on je bio, da ti kažem, prostak, nije razumevao ni šta je špancir, ni šta je žurnal. Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mi da držimo u jednoj ruci zvonce, a u drugoj lepezu.

Predslovije – Dodatak
Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže; no iz toga najviše uzroka nije se na svet izdati moglo, što je Ružičić takovu rolu igrao, koja bi gdikom zazorna biti mogla. Da bi pak djelo ovo – kakvo je takvo je – u mraku ne ležalo, preduzeo je sočinitelj Ružičiću neviniju rolu dati, i to u vreme kad je nečajnom žalošću opterećeni duh svoj s otim razgaliti mislio. da li nakalamljeni Ružičića karakter svom teženju odgovara, ne znam; to znam da ne bi pozorište ovo bez djejstva ostalo kad bi mogućno bilo prvobitnu mu rolu zadržati. Najposle, da ne pomisli tko da mi je scena, koja se u Rodoljupcu od G. Čokerljana izdatom šečatana naodi, ko izmeni ovoj povod dala, jer je i ona iz moga pera proistekla.

U Vršcu, meseca septemvrija 1837.
J. S. P.

Iz sadržaja knjige Pokondirena tikva i odabrane komedije:
POKONDIRENA TIKVA
RODOLJUPCI
LAŽA I PARALAŽA
VOLŠEBNI MAGARAC
DŽANDRLJIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA?

Godine 1837, Jovan Sterija Popović daje komediju Tvrdica, koja kasnije postaje poznata pod imenom glavnog junaka Kir Janja. Kao i u Molijerovom Tvrdici, tema ove drame je strast škrtarenja i preterane štedljivosti oličena u jednom čoveku. U živu radnju su uklopljene mnoge odlike društva tog doba, posebno prilike među trgovcima i zanatlijama, zatim društvena pojava zelenašenja, sebičluk, glupost i sve druge svevremene, među ljudima uvek aktuelne teme.

Jovan Sterija Popović je u svojim komedijama realistični slikar sredine u kojoj živi i ljudi u njoj. Njegovi likovi su ljudi iz života, posebni po svom karakteru u određenom vremenu. Tvrdica u istoimenoj Sterijinoj komediji je Grk koji voli preko mere da štedi, dok kod čitaoca takvo njegovo ponašanje izaziva podsmeh. Pokondirena tikva govori o udovici Femi, koja je, nakon smrti svoga muža, želela da zaboravi prethodni život i da se ponaša kao da pripada najvišem stepenu društvenog statusa. Dramsko delo Laža i paralaža govori o prevarantima koji dolaze u kuću u kojoj njihove izmišljotine bivaju prihvaćene kao istina. Ova komedija govori mnogo o tadašnjem vremenu.

Komedija karaktera Laža i paralaža, koja označava početak Sterijinog bavljenja ovim žanrom, prikazuje stvarnost piščevog doba – svet varalica, pomodnosti i površnog vaspitanja koje se temelji na prihvatanju svega onoga što bi se moglo označiti „stranim“, pa samim tim „boljim“ i vrednijim“. Složenije fabule i većeg obima, komedija naravi
Rodoljupci daje sliku socijalno-političkog miljea, razotkrivajući pritom mehanizme lažnog patriotizma i njegove zloupotrebe zarad lične koristi pojedinca. Izobličavajući lične i društvene mane svoga vremena i pronicljivo promišljajući o njima, Jovan Sterija Popović je oštricom svoga pera ostavio drame izuzetne umetničke vrednosti koje, živošću svoga izraza i aktuelnošću svojih tema, snažno komuniciraju sa čitaocima XXI veka, zbog čega ovaj pisac i jeste savremenik našeg doba.

Čuveno delo prvog srpskog komediografa, koje pleni svojom aktuelnošću u svim vremenima. Sterija je vrhunski slikar društva svog vremena i vanvremenski kritičar mana pojedinca, kao što su pokondirenost, tvrdičluk, laž…