KLASICI SRPSKE KNJIŽEVNOSTI Hajduci

Laza Lazarević, tvorac srpske psihološke pripovetke, za života je napisao svega devet pripovedaka i sve one se nalaze u ovom izdanju. Najčešće teme koje je obrađivao su rodoljublje, idealizovanje patrijarhalne zadruge i seoskog sveta, teme u vezi sa porodičnim životom i neostvarenim ljubavima... U njegovim pripovetkama, sa posebnom pažnjom, obrađen je unutrašnji svet i psihološka analiza ličnosti. Lazarević je najviše opisivao prelome u čoveku, unutrašnje nemire i krize, kao i one trenutke kad posle pretrpljenog poraza u čoveku nastaje moralni preobražaj. Njegove pripovetke su doterane do savršenstva: radnja je jedinstvena, kompozicija čvrsta, a opisi psiholoških stanja precizni, dramatični i napeti. Kao izvanredan poznavalac jezika, izgradio je jedinstven književni stil, a kritičari njegove pripovetke smatraju umetnički najdoteranijim u celokupnom srpskom realizmu.

U svojim pripovetkama, dramama i romanima Borisav Stanković dao je sliku rodnog grada Vranja. Većina njegovih dela opisuje sudbine mladih ljudi koje je patrijarhalno, ali i primitivno poimanje sveta zauvek unesrećilo. Trag te zle sudbine utkan je u gotovo sve Stankovićeve likove. Među njima su i Koštana – naizgled jednostavna priča o Ciganki koja je uzburkala život u Vranju, tragičan udes prelepe Sofke iz romana Nečista krv, kao i pripovetka U noći u kojoj se prožimaju motivi neostvarene i tragične ljubavi.

Oboje su samo pronalazili svakojake opasnosti i Staša je morao da odgovara na njena pitanja šta bi, na primer, učinio kad bi se u njenu kuću uvukao kroz prozor krokodil od deset metara, ili škorpion veliki kao pas. Nijednog trenutka ni njemu ni njoj nije padalo na pamet da će zastrašujuća stvarnost uskoro premašiti sva njihova očekivanja.

Između toplog beskraja pustinje i prašume koja skriva tajne i opasnosti na svakom koraku, dvoje hrabre dece – neustrašivi dečak Staša i njegova najbolja drugarica Nel uputiće se u opasnu avanturu. Na tom putu susretaće se sa divljim životinjama i prekim ljudima, ali njihova snalažljivost će ih naučiti da su vera u sebe i prijateljstvo jači od bilo koje opasnosti.

Avanturistički roman za mlade U pustinji i prašumi poljskog autora i dobitnika Nobelove nagrade, dvaput je prenesen i na filmsko plato. Univerzalna priča o prijateljstvu i hrabrosti osvaja čitaoce svojim živopisnim prizorima afričkog kontinenta, ali i reakcijama dvoje odvažne dece u opasnim situacijama koje bi uzdrmale i odrasle osobe.

Dečaci okupljeni na jednom oborenom starom hrastu dolaze na ideju da se odmetnu u hajduke. Ipak, sasvim su nepripremljeni za hajdučki život… Šta će im se sve dogoditi i kako izgleda prva hajdučka noć u šumi, saznaćete ako pročitate ovaj nezaboravni roman Branislava Nušića, koji je deo programa lektire za peti razred osnovne škole. U ediciji Knjige za sva vremena objavljujemo dela najpoznatijih domaćih i stranih autora. U okviru svakog izdanja nalaze se i saveti za čitanje i bolje razumevanje književnog teksta, kao i kreativni zadaci koji mogu biti inspiracija za samostalan rad nakon pročitane knjige.

Mali princ je mnogima omiljena knjiga iz detinjstva. Ovo delo je čarobna priča o prijateljstvu i ljubavi, koja u sebi nosi snažnu poruku da pravo bogatstvo leži u davanju drugima i da su najbolje stvari u životu ujedno i najjednostavnije. Iako mnogi smatraju da je knjiga namenjena deci, čitaju je i odrasli. Možemo reći da je to dečja bajka za odrasle, koja je vremenom postala religija srca.

Ova zbirka sadrži 28 narodnih bajki i priča, od kojih su neke:

Djevojka cara nadmudrila
Čardak ni na nebu ni na zemlji
Biberče
Baš-čelik
Zlatoruni ovan
Aždaja i carev sin
Sve, sve, ali zanat
Tamni vilajet…

„Robinzon Kruso“ je poznati pustolovni roman engleskog pisca Danijela Defoa iz 1719. godine. Glavni lik Robinzon je četrnaestogodišnji dečak koji je doživeo brodolom i ostao zarobljen na pustom ostrvu. Radnja prati njegov boravak na ostrvu, gde je morao na razne načine da se bori za sopstveni opstanak.

Pripovetke Laze Lazarevića:

Prvi put s ocem na jutrenje
Školska ikona
U dobri čas hajduci!
Na bunaru
Sve će to narod pozlatiti
Vetar
Švabica
Mati

Roman srpskog pripovedača iz epohe realizma Borisava Stankovića govori o nesrećnoj sudbini lepotice Sofke, koja potiče iz nekada ugledne vranjske porodice.

Radnja romana iz 1880. godine prati život petogodišnje devojčice Hajdi koja je ostala bez roditelja, te odlazi da živi na Alpe, kod svog posve čudnog dede. “Hajdi” je najpoznatije delo švajcarske književnosti i jedno od najprodavanijih romana na svetu.