Izbor iz narodne književnosti: narodne lirske ljubavne pesme. U poređenju sa drugm narodnim pesmama, narodne ljubavne pesme su najbrojnije, najraznovrsnije i verovatno najlepše. Kroz pesmu su se osećanja pamtila, prenosila, a možda i zaboravljala. Prvobitno su bile deo prolećnih obreda i kulta plodnosti, a tek kasnije su se izdvojile kao posebna vrsta.
Izbor iz narodne književnosti: srpske narodne epske pesme pokosovskog ciklusa, srpske narodne epske pesme ciklusa o hajducima, srpske narodne epske pesme ciklusa o uskocima.
Izbor iz domaće proze za decu: kratke priče (Branislav Crnčević, Isidora Sekulić, Grozdana Olujić, Desanka Maksimović, Svetlana Velmar-Janković, Branko V. Radičević) i dramski tekstovi (Gvido Tartalja, Stojanka Grozdanov-Davidović, Laslo Blašković, Miroslav Todorović). Izbor iz svetske proze za decu: kratke priče (Đani Rodari i Lav Nikolajevič Tolstoj) i kratke narodne priče o životinjama (vijetnamska priča, eskimska, ruska, afrička i indonežanska priča).
Izbor iz narodne književnosti: srpske narodne umotvorine (poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice, razbrajalice), šaljive narodne pesme, narodne lirske pesme (mitološke, porodične, ljubavne), epske pesme (ciklus o Kraljeviću Marku, kosovski ciklus), narodne epsko-lirske pesme (balade, romanse).
Izbor iz domaće i svetske proze za decu: kratke priče (Desanka Maksimović, Dragan Lukić, Dušan Radović, Branko Ćopić, Sergej Jesenjin, Rabindranat Tagore, Đani Rodari, Karel Čapek, Lav Nikolajevič Tolstoj), dramski tekstovi (Gvido Tartalja, Aleksandar Antić, Aleksandar Popović, Dušan Radović), bajke Hansa Kristijana Andersena.
Mali princ je mnogima omiljena knjiga iz detinjstva. Ovo delo je čarobna priča o prijateljstvu i ljubavi, koja u sebi nosi snažnu poruku da pravo bogatstvo leži u davanju drugima i da su najbolje stvari u životu ujedno i najjednostavnije. Iako mnogi smatraju da je knjiga namenjena deci, čitaju je i odrasli. Možemo reći da je to dečja bajka za odrasle, koja je vremenom postala religija srca.
Ćopić je, kako sam kaže, delo posvetio svom zaštitniku iz prvih školskih dana. Dakle, Nikola Bursać, kojeg pisac iz milošte zove Nikoletina, stvarno je postojao. Glavnog junaka Nikoletinu Bursaća imali ste priliku da upoznate u romanu Orlovi rano lete. On je junak neobičnog karaktera i omiljen je među svim školarcima, ali i starijima. Radnja je smeštena u vreme Drugog svetskog rata, kada vlada napetost, strah, pucnjava i smrt.
Kada je pisao dela Zona Zamfirova i Ivkova slava, Stevan Sremac je zaista polazio od istinitih priča. O događaju iz Zone Zamfirove saznao je od Branislava Nušića. Podvala sa lažnom otmicom devojke koja će nedužna biti osramoćena dogodila se 1895. godine u Prištini. Tiče se kuće bogatog čorbadžije Zamfira Kijametovića čiju su ćerku često nazivali Zone. Ivkova slava zasnovana je na anegdoti koja se zaista desila, a govo svi junaci su bili stvarne ličnosti. U pripoveci je opisana proslava slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Tri prijatelja dolaze svom pobratimu Ivku na Đurđevdan, a pripovedač pokazuje šta se dešava kada gosti ostanu mnogo duže od očekivanog. Sremac svojim prepoznatljivim umetničkim postupcima zasmejava čitaoce, ali u isto vreme verno prikazuje palanački mentalitet.
U ovom izdanju nalaze se neka od najboljih Glišićevih ostvarenja: Roga, Glava šećera, Svirač, Šilo za ognjilo, Zloslutni broj, Ni oko šta, Raspis, Redak zver, Posle devedeset godina, Prva brazda, Vujina prosidba i Sigurna većina. Milovan Glišić je poznavao i voleo selo, veličao je patrijarhalni moral i socijalnu vrednost seoskih zadruga. Cenio je idilični život prostih ljudi, a grozio se onih koji grabe i otimaju u palankama. O ovim temama je i pisao u svojim pripovetkama. U Glišićevoj prozi obično je nasamaren onaj koji je to zaslužio svojim ponašanjem i karakterom. Ironija i karikatura česti su postupci kojima se služio, čime njegove pripovetke prelaze u žanr satire. Književna dela Milovana Glišića napisana su lepim i čistim narodnim jezikom, u kojima je neretko prisutna fantastika, folklorni motivi, sablasne priče o vampirima i nečastivim silama.
