LEKTIRE

Oboje su samo pronalazili svakojake opasnosti i Staša je morao da odgovara na njena pitanja šta bi, na primer, učinio kad bi se u njenu kuću uvukao kroz prozor krokodil od deset metara, ili škorpion veliki kao pas. Nijednog trenutka ni njemu ni njoj nije padalo na pamet da će zastrašujuća stvarnost uskoro premašiti sva njihova očekivanja.

Između toplog beskraja pustinje i prašume koja skriva tajne i opasnosti na svakom koraku, dvoje hrabre dece – neustrašivi dečak Staša i njegova najbolja drugarica Nel uputiće se u opasnu avanturu. Na tom putu susretaće se sa divljim životinjama i prekim ljudima, ali njihova snalažljivost će ih naučiti da su vera u sebe i prijateljstvo jači od bilo koje opasnosti.

Avanturistički roman za mlade U pustinji i prašumi poljskog autora i dobitnika Nobelove nagrade, dvaput je prenesen i na filmsko plato. Univerzalna priča o prijateljstvu i hrabrosti osvaja čitaoce svojim živopisnim prizorima afričkog kontinenta, ali i reakcijama dvoje odvažne dece u opasnim situacijama koje bi uzdrmale i odrasle osobe.

"Ovdje živi hrabra četa
harambaše Jovančeta."

U bosanskom selu Lipovu odrasta grupa četvrtaka. Kada njihovu dobrodušnu učiteljicu Lanu zameni džangrizavi učitelj Paprika, koji veruje da je batina najbolje sredstvo za vaspitavanje đaka, dečaci, ali i jedna neustrašiva devojčica, odlučuju da se odmetnu i pobegnu u šumu. Tamo ubrzo niče logor Tepsija, u kojem će deca provesti mnoge bezbrižne dane, pune avantura. Međutim, počinje Drugi svetski rat i deca prevremeno odrastaju, shvatajući da se njihova borba protiv nepravde i nasilja nastavlja, ali ovog puta na novom i mnogo ozbiljnijem planu.

Pišući o drugarstvu, hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema slobodi u teškim i neizvesnim istorijskim trenucima, Branko Ćopić je stvorio jedno od najvrednijih dela domaće književnosti za decu, čije poruke odzvanjaju i danas.

„Ćopić je vrhovna mjera imaginacije, duha i morala našeg djetinjstva.“ Miljenko Jergović

Duboko iz šume dopirao je zov, tajanstven, prodoran i primamljiv, a on je osećao da mora da se okrene od vatre i od ovog sveta i da zaroni u šumu duboko, ne znajući ni zbog čega ni kuda. Nije se pitao kuda i zašto, jer je zov zapovednički odzvanjao iz dubine šume.

U sunčanoj dolini Santa Klare na imanju sudije Milera živi pas po imenu Bak. Kao neprikosnoveni kralj raskošnog imanja, Bak uživa u sitnim radostima poput lova, brčkanja u vodi ili obilnim obrocima. Sve dok jednog popodneva Baka ne odvedu u hladni i okrutni Jukon. Tamo, u srcu divljine, Bak mora da se izbori za mesto vođe koje mu pripada.

„Džek London kao da intuitivno razume pseće srce. Taj uvid koji je nesumnjivo proistekao iz bliskosti i zajedništva s velikim, plemenitim i čupavim prijateljem.“
– St. Louis Republic

Negde je brujao veseo zvuk zvona, sunce je peklo i sve je bilo lepo, i sve je bilo puno radosti. Dečaci su stajali pred velikim događajem. U svakom buknu želja da preduzme nešto, i svako se uzrujano pitao: Šta li će sada biti? Jer kada i Boka kaže da će nešto biti, onda će odista biti nešto!

Dobro došli u Budimpeštu poslednjih decenija XIX veka, u Pavlovu ulicu gde grupa živahnih dečaka provodi dane braneći napušteno gradilište, svoje omiljeno mesto za igru. Predvođeni hrabrim Bokom, dečaci Pavlove ulice suprotstaviće se „crvenim košuljama“, suparničkoj grupi dečaka odlučnoj da preuzme njihovu teritoriju.

Dok se spremaju za bitku epskih razmera, dečaci Pavlove ulice uče važne lekcije o lojalnosti, timskom radu i tome šta zaista znači biti heroj.

Kroz priču o avanturi, prijateljstvu i hrabrosti Ferenc Molnar je stvorio remek-delo književnosti za decu i omladinu, i omiljeni roman generacijama čitalaca širom sveta. 

Klasici književnosti za decu.

Postojao je, međutim, i drugi razlog što je Lesi bila toliko poznata u selu. Razlog je bio taj što se, kako su govorile žene, „po njoj mogao sat podesiti“.

U Grinol Bridžu, rudarskom seocetu u srcu Jorkšira, živi se teško. Pa ipak, Džo Karaklaf je među najsrećnijim dečacima na svetu. Njegovi roditelji se vole i dom im je pun radosti, a krasi ga i najlepša, najvernija škotska ovčarka u tom kraju. Svakoga dana tačno u četiri po podne Lesi čeka Džoa ispred škole. Ali jednog dana neće se pojaviti. Kako Džo kasnije saznaje, njegovi roditelji su prodali Lesi da spasu porodicu od nemaštine. Ali Džo ne prestaje da se nada da će se njegova verna Lesi jednog dana ipak vratiti.

Verovatno najlepša, a sigurno najčitanija knjiga o jednom psu, Lesi dolazi kući govori o neverovatnoj vernosti i nepobedivom instinktu koji su jedino Lesino oružje dok se hvata ukoštac s preprekama kakve će teško savladati ijedan drugi pas ili čovek.

„Neodoljiva poslastica za sve ljubitelje životinja.“ –Publishers Weekly

Najlepše priče za decu

Svet bajki Desanke Maksimović dotiče najsitnije detalje iz života i otkriva sve strahove, sumnje i strepnje junaka koje je lako zavoleti. Taj svet je blizak narodnim predanjima, ali je uvek u dodiru sa savremenim okruženjem.

Veoma važno jeste da su te priče razigrane i plemenite: one razvijaju osećajnost kod dece pružajući im uživanje u lepim slikama i jeziku, podstičući ih na razmišljanje i pokazujući da je ono nepoznato i daleko zapravo blisko i razumljivo.

Zato uđite u predivan svet ovih bajki i saznajte kako su pužu ukrali kuću, pročitajte šta se dogodilo raku krojaču, sagledajte svet pod jezerom i otkrijte kako to trave govore bakinim glasom.

Čiča Trišo i mačak Toša živeli su mirnim i povučenim životom u Trišinoj vodenici. A onda se jednog dana Toša našao u džaku. Pitate se zašto? Mačak Toša kaže da je za sve kriva nestašna slanina koja mu je uskočila u trbuh. Ne verujete? Kako ćete onda poverovati da miš, pas i mačak mogu postati najbolji prijatelji? Ili da se mesec na nebu smeška?

Uverite se da je uz maštu sve moguće, nasmejte se od srca i proverite zašto su Doživljaji mačka Toše i dan-danas jedna od najvoljenijih Ćopićevih knjiga.

Nikad ne vidimo pravo stanje u kome smo, sem kao suprotnost nečem gorem; niti cenimo vrednost onoga u čemu živimo, dok ga ne izgubimo.

Oglušujući se o želje svojih roditelja, Robinson Kruso odlučuje da napusti Englesku i otisne se na plovidbu morem, maštajući o pustolovinama koje ga čekaju. Nakon što prvi brod potopi bura, a drugi otmu gusari, Robinson shvata da ga je sreća napustila, ali ni tad ne odustaje od svoje namere, sve dok se jednog dana ne nađe na pustom ostrvu bez mogućnosti da otplovi dalje. Tu će provesti narednih dvadeset osam godina, dovijajući se da preživi i dâ smisao svom životu.

Ovaj roman o dovitljivosti, veri, hrabrosti i snazi ljudskog duha oduševiće mlade, ali i starije čitaoce.

„Sa kakvom se radošću sećamo tih čarobnih dana detinjstva kada smo ozbiljno čitali Robinsona Krusoa – kada smo otkrivali avanturistički duh koji tinja u nama dok zaranjamo u čudesna značenja na tim stranicama i nad njima ostajemo bez daha.“ Edgar Alan Po

„Što sam više upoznavao život, i što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao.“

Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je najveći srpski komediograf u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije.

Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom. Stranice posvećene školovanju, po kojima se Autobiografija najviše pamti, obavezna su lektira za sve generacije. Uživljavajući se u ulogu deteta, u svojevrsnom katalogu školskih predmeta, kroz vic, anegdotu i parodiju, Nušić pruža satiričnu istoriju nesklada između dečjeg poimanja sveta i krutosti škole, koja učenika ne sprema za neminovni sudar sa stvarnim svetom. U očuđenom doživljaju takve stvarnosti prepoznavaće se buduće generacije, sve do naših dana.

A nesvakidašnja autobiografija ima i takav epilog. U intervjuu koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić, pisac crnohumorno zaključuje, ispostaviće se i ne bez razloga: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.“