LEKTIRE

Duboko iz šume dopirao je zov, tajanstven, prodoran i primamljiv, a on je osećao da mora da se okrene od vatre i od ovog sveta i da zaroni u šumu duboko, ne znajući ni zbog čega ni kuda. Nije se pitao kuda i zašto, jer je zov zapovednički odzvanjao iz dubine šume.

U sunčanoj dolini Santa Klare na imanju sudije Milera živi pas po imenu Bak. Kao neprikosnoveni kralj raskošnog imanja, Bak uživa u sitnim radostima poput lova, brčkanja u vodi ili obilnim obrocima. Sve dok jednog popodneva Baka ne odvedu u hladni i okrutni Jukon. Tamo, u srcu divljine, Bak mora da se izbori za mesto vođe koje mu pripada.

„Džek London kao da intuitivno razume pseće srce. Taj uvid koji je nesumnjivo proistekao iz bliskosti i zajedništva s velikim, plemenitim i čupavim prijateljem.“
– St. Louis Republic

Klasici književnosti za decu.

Postojao je, međutim, i drugi razlog što je Lesi bila toliko poznata u selu. Razlog je bio taj što se, kako su govorile žene, „po njoj mogao sat podesiti“.

U Grinol Bridžu, rudarskom seocetu u srcu Jorkšira, živi se teško. Pa ipak, Džo Karaklaf je među najsrećnijim dečacima na svetu. Njegovi roditelji se vole i dom im je pun radosti, a krasi ga i najlepša, najvernija škotska ovčarka u tom kraju. Svakoga dana tačno u četiri po podne Lesi čeka Džoa ispred škole. Ali jednog dana neće se pojaviti. Kako Džo kasnije saznaje, njegovi roditelji su prodali Lesi da spasu porodicu od nemaštine. Ali Džo ne prestaje da se nada da će se njegova verna Lesi jednog dana ipak vratiti.

Verovatno najlepša, a sigurno najčitanija knjiga o jednom psu, Lesi dolazi kući govori o neverovatnoj vernosti i nepobedivom instinktu koji su jedino Lesino oružje dok se hvata ukoštac s preprekama kakve će teško savladati ijedan drugi pas ili čovek.

„Neodoljiva poslastica za sve ljubitelje životinja.“ –Publishers Weekly

Najlepše priče za decu

Svet bajki Desanke Maksimović dotiče najsitnije detalje iz života i otkriva sve strahove, sumnje i strepnje junaka koje je lako zavoleti. Taj svet je blizak narodnim predanjima, ali je uvek u dodiru sa savremenim okruženjem.

Veoma važno jeste da su te priče razigrane i plemenite: one razvijaju osećajnost kod dece pružajući im uživanje u lepim slikama i jeziku, podstičući ih na razmišljanje i pokazujući da je ono nepoznato i daleko zapravo blisko i razumljivo.

Zato uđite u predivan svet ovih bajki i saznajte kako su pužu ukrali kuću, pročitajte šta se dogodilo raku krojaču, sagledajte svet pod jezerom i otkrijte kako to trave govore bakinim glasom.

Nikad ne vidimo pravo stanje u kome smo, sem kao suprotnost nečem gorem; niti cenimo vrednost onoga u čemu živimo, dok ga ne izgubimo.

Oglušujući se o želje svojih roditelja, Robinson Kruso odlučuje da napusti Englesku i otisne se na plovidbu morem, maštajući o pustolovinama koje ga čekaju. Nakon što prvi brod potopi bura, a drugi otmu gusari, Robinson shvata da ga je sreća napustila, ali ni tad ne odustaje od svoje namere, sve dok se jednog dana ne nađe na pustom ostrvu bez mogućnosti da otplovi dalje. Tu će provesti narednih dvadeset osam godina, dovijajući se da preživi i dâ smisao svom životu.

Ovaj roman o dovitljivosti, veri, hrabrosti i snazi ljudskog duha oduševiće mlade, ali i starije čitaoce.

„Sa kakvom se radošću sećamo tih čarobnih dana detinjstva kada smo ozbiljno čitali Robinsona Krusoa – kada smo otkrivali avanturistički duh koji tinja u nama dok zaranjamo u čudesna značenja na tim stranicama i nad njima ostajemo bez daha.“ Edgar Alan Po

„Što sam više upoznavao život, i što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao.“

Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je najveći srpski komediograf u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije.

Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom. Stranice posvećene školovanju, po kojima se Autobiografija najviše pamti, obavezna su lektira za sve generacije. Uživljavajući se u ulogu deteta, u svojevrsnom katalogu školskih predmeta, kroz vic, anegdotu i parodiju, Nušić pruža satiričnu istoriju nesklada između dečjeg poimanja sveta i krutosti škole, koja učenika ne sprema za neminovni sudar sa stvarnim svetom. U očuđenom doživljaju takve stvarnosti prepoznavaće se buduće generacije, sve do naših dana.

A nesvakidašnja autobiografija ima i takav epilog. U intervjuu koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić, pisac crnohumorno zaključuje, ispostaviće se i ne bez razloga: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.“