"Gledala ga je očima punim ljubavi, radosti i nežnosti. "Ne znaš koliko sam maštala, Andrija", jecajući reče Bea. "Koliko sam volela da si to ti!" Snažno je zagrlio, ostali su tako neko vreme, oslanjajući glave jedno drugome na rame. Andrija se udaljio i gledao je beskrajno dugo, toliko da je Bea osetila bol u stomaku. Usne su im se lagano približavale, sve dok se nisu dotakle, BROŠe, a onda se Bea prepustila poljupcu. Udaljio se na trenutak, približavajući se njenom uhu, šaptao je: Moja koža je beli papir za tvoju priču, ali ti dopiši kraj: spreman sam!"
