Alis tek što je napunila devet godina, a njen se život zauvek promenio. Svet kakav je do tada poznavala, nestao je u trenu, i ostala je sama, bez ikoga na koga može da računa. Mora da napusti idiličnu porodičnu kuću na obali mora i pridruži se baki Džun, koju skoro da i ne poznaje. Ali baka će je naučiti da sluša cveće i otkrije njihov tajni jezik. Ti cvetovi će s vremenom postati reči, nežne poput latica i snažne poput korenja, način da izrazi osećanja: kišni ljiljan, znak dobra koje može da proistekne iz patnje, ili orhideja plava dama, simbol želja koje tinjaju u dnu srca. Ipak, prošlost će ponovo zakucati na vrata, a Alis će morati da se vrati na mesto na kojem je sve počelo kako bi otkrila istinu.
Ovo je priča o pričama – onima koje nasleđujemo, koje biramo da nas definišu i onima koje smo odlučili da sakrijemo. O pričama koje ćemo sami ispričati da bismo preživeli.
