Alis i Alfi spavaju jedno pored drugog svake noći. Satima pričaju svakog dana. Ali nikada se nisu videli. Ipak, njih dvoje nisu baš najbolje počeli. Alis nije mogla da veruje kakav je baksuz kada su je smestili u krevet pored uvek veselog i raspoloženog Alfija. On ne zatvara usta, a ona samo želi da je svi ostave na miru. Ne priča ni sa kim, izbegava da se pogleda u ogledalo, navlači zavesu da se odvoji od ostatka sveta, da se u samoći oporavi od povreda koje su joj promenile život. Međutim, kada jedne noći čuje da Alfi ima strašne noćne more, shvata da nije jedina koju
sudbina nije mazila.
Između razgovora do kasno u noć i šala koje vraćaju
osmeh na lice, među njima počinje da se razvija nešto
više od prijateljstva. Alis i Alfi zajedno otkrivaju da skrivene rane bole mnogo više od onih vidljivih golim okom, ali i da je moguće zaljubiti se u nekog a da ga nikada nismo ni videli.
