LJUBAVNI ROMAN

U trenu – sve se promenilo. Vetar je postao baršunast, a mogao je da čuje i svoje srce, koje je jako tuklo, i krv kako struji žilama. Boje su postale svetlije, sve mu je plesalo pred očima. Zelenilo njenih očiju, pa ta žuta košulja, pa plavetnilo letnjeg neba – sve se to grupisalo oko ružičastih Esminih usana.

Hai Dijep nema osećanja. Dobro, ne baš sasvim. Na primer, razgnevi se kad ljudi pomeraju njegove stvari, a milo mu je kad se balansi uklope. Problem su ona ozbiljna, „velika” osećanja kao što je tuga. Ili ljubav. Hai je zato ubeđen da s njim nije baš sve kako treba. Ali njegova porodica zna da on samo drugačije doživljava emocije. Što, naravno, ne znači da može unedogled da izbegava devojke i ljubavne veze. Zato se Haijeva majka, shvativši da je vrag odneo šalu, spakovala i otputovala u rodni Vijetnam da svom mezimcu nađe odgovarajuću nevestu.

Kao dete iz mešovitog braka koje živi u sirotinjskoj četvrti Ho Ši Mina, Esme Tran se oduvek osećala kao uljez. Zato je, kad joj se ukazala prilika da otputuje u Ameriku i upozna potencijalnog muža, prihvatila ponudu u nadi da će tako pomoći i svojoj porodici. Ali zbližavanje s Haijem ne ide onako kako je Esme planirala. Umesto da ga očara, očarao je on nju, istina nehotice, a onda joj slomio srce priznavši da nikada neće moći da joj uzvrati osećanja...

Dvoje bivših supružnika. Njihova kćerka.

I njihovi novi partneri.

Šta bi uopšte moglo da krene naopako?

Kler i Mat su se razveli, ali su za dobro svoje ćerke Skarlet odlučili da proslave Božić porodično, kao sav normalan svet. Ne mogu da se slože oko toga čija je to zamisao bila, niti ko je predložio da na božićni odmor povedu i svoje nove partnere. Kako god bilo – jedno od njih dvoje se zatrčalo i više nema povratka.

Kler je na božićni odmor povela svog novog dečka, privlačnog Patrika, koji zamišlja da je Ajronmenov alter-ego. Mat je poveo novu ljubav svog života, čarobnu Aleks, zabavnu, duhovitu i beskrajno strpljivu. Njihova ćerka Skarlet povela je svog izmišljenog prijatelja Posija. Da – Posi je zec.

Njih petoro (ili šestoro?) škrguću zubima dok s osmehom organizuju zabavne božićne aktivnosti, malo previše piju do kasno u noć, nesmotreno otkrivaju tajne iz prošlosti i, dok si trepnuo, božićni odmor pretvorio se u bure baruta, a njegova eksplozija okončala se onim čime ova priča počinje: prestravljenim pozivom policiji...

Šta se, zaboga, dogodilo? Zar nisu rekli da će se ponašati kao odrasli ljudi?