GOVORI KOJI SU PROMENILI SVET

Ova knjiga je duhovno putovanje kroz 4000 misli, izreka, poslovica i aforizama – tragova ljudske mudrosti sabranih iz raznih epoha, kultura, iskustva. U ovoj knjizi susreću se unutrašnja snaga čoveka, najdublji simboli duše, temeljne kategorije mišljenja, ali i izazovi savremenog društva. Tu su poglavlja nadahnuta prirodom, i njenom tišinom, koja nas podsećaju na jednostavne, ali postojane oslonce ćivota. Ovo je knjiga namenjena svakome ko traži orijentir, podsticaj ili trenutak sabiranja.

U svakoj izreci leže istorija, filozofska promišlјanja, humor, ironija i nadasve lјudska iskustva koja i danas zvuče aktuelno. Ova knjiga, građena kao bogat i izuzetno pregledan rečnik, vodi nas kroz veličanstvenu riznicu latinske kulture: od prvog do poslednjeg slova abecede. Na jednom mestu sakuplјeno je čak 3526 citata, sažetih mudrosti rimskih filozofa, oštroumnih opaski pesnika i večnih istina koje su svoje autore nadživele.

Knjiga Rumijeva mudrost - izabrane priče iz Mesnevije nudi izbor iz Mesnevije u savremenoj prozi. Kroz niz kratkih priča otvaraju se raznovrsne teme sa univerzalnim porukama kojima Rumi i danas očarava čitaoce pozivajući ih na promišljanje, samoposmatranje i unutrašnji preobražaj.

Ova knjiga je duhovno putovanje kroz 5000 misli, izreka, poslovica i aforizama – tragova ljudske mudrosti sabranih iz raznih epoha, kultura, iskustva. Ovo nije samo zbirka lepih rečenica – to je knjiga pitanja, dilema, kontrasta i uvida. U njoj ćete pronaći reči koje ohrabruju, provociraju, osvetljavaju, razgaljuju i vode ka mudrijem sagledavanju sveta, ljudi i samoga sebe. Priređena sa posvešćenošću i strašću kroz decenije, ova knjiga je riznica mudrosti i poziv da svet sagledamo mudrije, pažljivije i sa više razumevanja.

Zanimljiva knjiga sa mnogo primera iz svakodnevnog govora i usmene narodne tradicije uz duhovita objašnjenja autora i etnomuzikologa.

U vremenu kad je pažnja postala plitka, a buka zamenila misao, ova knjiga ne viče. Ona šapuće.

Aforizmi za nepodnošljivo svesne nisu za svakoga – i ne trude se da budu. Nisu brzi, nisu "viralni", ne staju u tvit. Ali ako zastanete, ako zaronite, možda ćete osetiti kako se u tišini pokreće ono najvažnije u vama.

Ovo su misli koje bodu, priče koje ostaju, pesme koje ne podilaze. Ova knjiga je klupa na dnu svakodnevnog haosa – za one kojima je još uvek stalo da misle, osećaju i razumeju.

Ako ste se ikada osetili neshvaćeno dok ste tragali za smislom u svetu koji juri za patkicama – dobro došli.

Ova iskrena posveta radosti čitanja istražuje značajne lekcije koje možemo da naučimo iz 100 dela najvećih pisaca, koji dolaze iz svih krajeva sveta, nudeći nam uvide u različite aspekte ljudskog iskustva.

Kroz prizmu univerzalnih tema kao što su ljubav i međuljudski odnosi, složenost ljudskog društva, neizbežnost sukoba i teškog ugnjetavanja, knjiga pokazuje kako, iako se zapleti ovih dela mogu značajno razlikovati, suštinske poruke koje prenose ostaju relevantne za sve kulture i vremena.

Od Evrope, preko živopisnih pejzaža Brazila do bogate kulture Japana, preko prostranstava Severne i Južne Amerike do raznolikosti Afrike, ova izuzetna knjiga otvara vrata ka nepreglednom bogatstvu književnog blaga. Ona nas poziva da istražimo, učimo i rastemo kroz dela koja su oblikovala naš svet, dokazujući da je čitanje putovanje koje nas oplemenjuje i ujedinjuje.

Misli o dubini vere
Izabrao i priredio Dragan Lakićević
„Zrelost jednog naroda se mjeri zrelošću njegove duhovne poezije i njegove duhovne muzike.“

Sveti vladika Nikolaj (Velimirović), bio je bogoslov, teolog, hrišćanski mislilac, svestrani pisac. Iz ogromnog obilja njegovog dela – pisao je studije, rasprave, romane, pripovetke, crtice, epistole, članke, besede, pesme, aforizme – izabrao je književnik Dragan Lakićević one misli koje, izdvojene iz konteksta, mogu da stoje same za sebe, kao poslovice, izreke, mudrosti o pojmovima o kojima ljudi misle otkako misle: Bog, Hristos, čovek; priroda, pravda, sloboda, dobro, zlo; vera, molitva, ljubav, moralni zakon; duša, brat, brak, žena, Evropa… Na kraju knjige je Registar pojmova na koje se misli odnose – da se lakše pronađe strana na kojoj je stav o traženom pojmu.
„Kada božanstvena ljubav dođe u srce čovečije, s njom dolazi sve, sve, kćeri moja: i mudrost, i moć, i čistota i milosrdnost i pravednost i hrabrost i izdržljivost i jasnovidost i spokojstvo i veselost i svaka dobrota.“ – Vladika Nikolaj Velimirović

„Vrelo mudrosti ili pravila za život“ su izvod iz dvanaest dela Baltazara Gracijana, velikog katalonskog filosofa i pisca. Odabir je načinio njegov prijatelj, poznati aragonski numizmatičar i učenjak, Don Vicencio Huan de Lastanosa i milionima čitalaca približio mudrosti ovog slavnog mislioca.
16.
Sagledavanje suštine zajedno s poštenom namerom jemči za siguran uspeh. Dobar razum spojen sa zlobnom voljom od vajkada je bio odvratno čudovište. Zlobna namera je otrov svake savršenosti, a pomognuta znanjem kvari savršenost na istančan način. Neka je prokleta svaka ona nadmoćnost koja se upotrebljava za ono što je odvratno! – Znanost bez razuma dvostruka je ludost.
118.
Postići glas učtiva čoveka, jer je on dovoljan da nas zavole. Učtivost je jedan od glavnih delova vaspitanja i jedna vrsta čarolije koja zadobija svačiju naklonost, isto kao što neučtivost izaziva na sve strane prezrenje i odvratnost. Ako neučtivost potiče iz gordosti, onda je gnusna, a ako iz neotesanosti, onda se prezire...
240.
I glupost znati upotrebiti. Najveći mudrac baca katkad tu kartu, a ima slučajeva gde se najbolje znanje sastoji u tome da se pričinjavamo kao da ne znamo. Ne valja biti neznalica, ali je slobodno prikazivati se neznalicom. Biti mudar među glupima, a pametan među ludama, malo bi pomoglo...

Srpske narodne poslovice

Kao i svako dete i ja sam probao da radim mnoge stvari koje su mi se dopadale. Probao sam da budem kečer, košarkaš, glumac, slikar... Ipak, sa aforizmima je bilo drugačije. NJih sam umeo da pišem. Čuveni aforističar i karikaturista iz Vladičnog Hana, Srđan Jovanović bio je moj guru i odskočna daska do „Ježa“, Milovana Vržine i Radivoja Bojičića a kasnije i drugih imena uz koja sam odrastao i smejao se. Ne, Gorane Dokna, neću te pomenuti. Opušteno.

Da nije bilo aforizama ne bih postao deo scenarističkog tima emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i ostvario američki san u Srbiji – da radim ono što volim i živim od toga. To me je odvelo i do Radija S i emisije „Mali Marko“ gde sam četiri godine bio opet dete, uz tada malog Marka Daraboša i zezao pošten svet, kao Haklberi Fin uz Toma Sojera.

Bez aforizama ne bih deset godina bio voditelj „Satira festa“ i „Novogodišnjeg satirikona“ na Kolarcu. Takođe, moje stend ap rutine bi bez aforističarskog „skeleta“ u poentama, bile oslonjene samo na moj prirodni šarm, a sa tim ne bih daleko dogurao. Realno.

Aforizmi su oblikovali način na koji razmišljam i pričam. Oplemenili su moj život i učinili me pametnijim, mentalno vrednim i življim. Oni su alat uz koji moja romantika ne zvuči kao patetika. I najviše od svega, ostali su svih ovih decenija, moja tajna vračka. Moj šareni lenjir kroz koji posmatram svet. Oni su moja dioptrija smeha koja život čini lepšim a da ga pritom i dalje vidim surovo realno. Gutljaj su mamine tople čokolade uz koju se gorka pilula lakše proguta. Kada je Mark Tven rekao: „Ako nekom želiš ka kažeš istinu u licu, najpre ga nasmej. Inače će te ubiti“ – mislio je i na sebe. I sebe moramo najpre da nasmejemo.

Od aforizama se nisam obogatio, nisam postao superstar ali sam dobio nešto mnogo važnije – preživeo sam. I naučio sam kako da opstajem. U nekim mračnim, kišnim, hladnim noćima, u minijaturnim podstanarskim sobama, u krevetima vojničkih kasarni, u zgužvanim vozilima GSP-a, daleko od svih – kada nisam imao nikoga, imao sam aforizme. Nisam bio sam. A to se ne zaboravlja. Nikada!

Ka takvom nečemu imaš ogromno strahopoštovanje. Dug. Koji ti niko ne traži ali je baš zbog toga najveći. Neću preterati ako kažem da bih bez aforizama u mom životu, ja danas bio drugačiji čovek. Bio bih živ, ali to ne bih bio ja. Bio bi to neko drugi. Neko gorak, besan, ciničan, star u duši i nadasve - poražen čovek. A takav ne bih smeo Hemingveju na oči. - Miodrag Stošić, autor