Proizvodi

Naziv zbornika i čitavog projekta je, razumljivo, parafraza naslova čuvene, kanonske knjige Ernesta Noltea. Referiramo najpre na pitanje kako danas govoriti o fašizmu, i kako doživljavamo i u našoj generaciji recipiramo dvadesetovekovno nasleđe fašističkih ideologija, pokreta, političkih stranaka, država i sistema.

Da li je Aušvic nužno konačno ishodište fašizma, da li je fašizam nešto što je specifično za pojedinačne kulture i narode, ili se on javljao u manjoj ili većoj meri kod svih, bar u zapadnom civilizacijskom krugu? Koliko je fašizam doprineo modernizaciji tehnike, umetnosti, državnih, ekonomskih ili socijalnih sistema u dvadesetom veku, znajući npr. da su auto-put i narodni jeftin automobil nasleđe Hitlerove Nemačke? Konačno da li se on ili neki njegovi delovi mogu danas oživeti, ispoljiti, pojaviti i sa kakvim posledicama?

Priča o Južnom vetru, njegovom kreatoru Miletu Basu, velikoj petorci, Perici, Savi, Banetu Vasiću i drugim velikanima ove avanture, predstavlja jednu od najvažnijih epizoda i svakako komercijalno najuspešnijih poduhvata u istoriji jugoslovenske i srpske popularne muzike. Ona do sada nije ispričana, osim nekih delova koji su se pojavljivali u štampi, intervjuima, emisijama koje je Mile pravio u svojoj kasnijoj produkciji – Cvrčak na sat, kojih ima već više od 1.400 epizoda.

Upravo zbog dominacije komunističkih predrasuda o bauku konzervativizma i desnice, ova knjiga pre svega mora da insistira na sledećim tezama: 1) da je konzervativizam legitiman deo savremenog liberalnodemokratskog spektra (jedan od dva noseća) i 2) da postoji fundamentalna razlika između umerene, parlamentarne desnice centra i radikalne, antiliberalne desnice, koja je jednaka istoj takvoj razlici između parlamentarne i radikalne levice. Uzgred, valja primetiti da je ključna razlika između radikalnih ekstremnih levičara i istinskih socijaldemokrata u tome što ovi drugi prihvataju legitimnost institucija parlamentarnog sistema, kao i svojih umerenih protivnika konzervativaca. Ako je istina da se ekstremisti odlikuju odbijanjem da prihvate legitimnost konzervativizma, onda je nažalost evidentno da je veliki broj naših intelektualnih levičara na komunističkim pozicijama, pa možda i to objašnjava izostanak profilisane socijaldemokratske opcije, o čemu se često govori.