MUZIKA

Muzika sveta Vladimira Đuričića jedinstvena je putujuća antologija, koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz priče o umetnicima i žanrovima od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine, knjiga vodi čitaoca u srce zvučnih pejzaža planete. Isprepletena anegdotama, kulturološkim uvidima i emocijama, ova knjiga je pravo blago za ljubitelje muzike, putovanja i čovečanske priče u notaciji. Muzika sveta je više od knjige – to je zvuk duše u koricama.

Mala crna muzika posvećena je urbanim potkulturama, kulturi mladih i nadasve hiphopu. Na istraživački i autentičan način prate se razvoj i uticaj hiphopa u savremenom društvu, počev od njegovog nastanka pre 50 godina u Bruklinu, do aktuelnih autora i izvođača sa naših prostora. Sadržaj knjige, prožet prepoznatljivom ikonografijom hiphopa, direktan je, kritičan, poletan, upečatljiv i pokatkad neukrotiv, poput teme kojom se bavi.

„Na kraju krajeva, na pravoj ste žurci. Ništa se u hiphopu toliko ne ceni kao snaga prevare i samoobmane. Hiphop je, više od svega, kultura preduvavanja. Na sve to, hiphop je sav sazdan od istorije, od sedimentacije neprebrojivih kolektivnih i privatnih istorija, nekih istinitih, a nekih i dobrano prekrojenih.“

(Dragan Đorđević)

BJESOVI, muzička grupa iz Gornjeg Milanovca, su jedan od najoriginalnijih i najekscentričnijih rok sastava na srpskom etničkom prostoru u poslednje tri i po decenije. Za to vreme snimili su osam albuma i imali nekoliko stotina koncerata na prostoru Srbije, Crne Gore i BiH. Pobednici su čačanske gitarijade 1990. pa zaječarske gitarijade 1993. godine.

Prvi album (kaseta) „U osvit zadnjeg dana“ objavili su 1993. a drugi, bezimeni (SD i kaseta), naredne 1994. Ovaj album ustoličio je BJESOVE na samom vrhu srpske rok scene i po glasanju šezdesetak najeminentnijih rok kritičara 2020. godine zauzeo je drugo mesto u izboru 100 najboljih rok albuma od raspada SFRJ do danas. Na njemu se nalaze kultne pesme grupe kao što su: „Vraćam se dole“, "Vreme je", „Ime“, „Gavran“, „Avioni pevaju“...

Grupa je nakon objavljenog trećeg albuma „Sve što vidim sve što znam“ (SD i kaseta), 1997. godine, prestala sa radom. NJeni osnivači i frontmeni Zoran Marinković i Goran Marić, posvetili su se veri i pravoslavnoj duhovnosti, koja čini i idejnu suštinu ovog albuma („Verujem“, „Probudi me“, „Dar“, „Raduj se“, „Sve će se doznati“...). Zoran Marinković se, kao član crkvenog hora, uključuje u rad parohije crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, a Goran Marić se seli u Beograd gde učestvuje u realizaciji rok projekta „Pesme iznad istoka i zapada“, po stihovima vladike Nikolaja Velimirovića.

Tri godine kasnije, 2001. Zoran Marinković obnavlja bend i BJESOVI 2003. godine objavljuju novi album „Na živo“ (SD i kaseta), na kojem se uz stare pesme nalaze i tri nove, među kojima je i jedan od najvećih hitova grupe, „Kiša“.

Rok muzika sa Elvisom postaje globalni stil, način života i razmišljanja, konstruktivna sila sa hipnotičkom snagom nove, moćne religije. Rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa, Dorsa oko sebe tvore mitove i veličanstvene sopstvene kultove, muzičari su dionizijske pojave koje se neprekidno bore sa Apolonovim snagama reda i harmonije, poput šamana na ritualnim ceremonijama. Mladi, slobodni i divlji, na kapiji božanskog sveta, u idolopokloničkom zanosu izgaraju od želje za spojem sa udaljenim nebeskim bićem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svešću, što im rok muzika kao posrednik omogućava, do trenutka kada prevazilazi sve dozvoljene granice, zalazi u panteon mračnih bogova i carstvo nužnosti.

Najbolju neformalnu odrednicu sevdalinke dao je jedan dečak: „Sevdalinka je ono kad moj babo pjeva i – plače !!!“
Ove pesme pre svega duboko tumače i svedoče jedno davno patrijarhalno doba, i oni koji su samo prošli pored takvog shvatanja i viđenja sveta, koji nikad nisu videli ljude koji žive po takvim moralnim normama i kodeksima, teško mogu da nađu zajedničku zlatnu nit koja bi ih spustila u rudnik zlata, esenciju vitalne i okrepljujuće energije koju nude ovi biseri duhovnog i duševnog stvaralaštva. To su nepresušni izvori (vrela), u kojima se napaja svaka ona duša koja ima sreću i strpljenje da do njih stigne.

Jer nekad su oni (izvori, pesme) za neke ljude nedostižni, nesaznajni, njihova čula su podešena na neke grublje i prizemnije talasne dužine.

Laibachovo ime, simboli i nastupi uvek su bili provokacija koja intrigira publiku kroz osmišljen performans i angažovanom muzikom iskazuje stav prema savremenom svetu. Tek što su započeli karijeru, početkom osamdesetih godina 20. veka bivaju zabranjeni u Jugoslaviji, ali uspevaju da se probiju u Evropi i steknu planetarnu popularnost. Pred čitaocem je fotomonografija o Laibachovoj istorijskojskoj turneji Occupied Europe Tour 1983. ilustrovana do sada neobjavljenim fotografijama iz Austrije, Mađarske, Istočne i Zapadne Nemačke, Poljske, Holandije, Engleske, koje je nakon skoro 40 godina obelodanio autor i učesnik turneje Teodor Lorenčič. Njegovo dokumentarno svedočanstvo o probijanju gvozdene zavese i dekonstrukciji zapadnog konzumerizma napisano kao roudmuvi priča i fotografije koje se više čitaju nego gledaju jasno pokazuju smeo umetnički koncept nastao iz dehumanizovanog sveta, čiji je Laibach nezaustavljivi kritičar punih 40 godina.

Antoan de Kon je zaljubljenik u rok od dana kada je, sasvim slučajno, otkrio „Bitlse“ na sceni. To je bilo njegovo preobraženje na putu za Damask (još jedna sličnost sa Svetim Pavlom jeste ta što i on lako pada s konja).
Od tada, provešće veliki deo života braneći ovu muziku svim raspoloživim sredstvima – na televiziji (u emisijama Korus, Deca roka,Rapido), na radiju, u novinama i, u širem smislu, svakodnevnim prozelitizmom kojim povremeno iskušava granice strpljenja svojih bližnjih. Rok mu je toliko drag da je bio spreman da se baci na pisanje enciklopedije zaljubljenika. Savetovali smo ga da počne s rečnikom.

Pobuna „dece komunizma“ ili nešto drugo, subverzivna snaga rokenrola ili samo želja da se pobedi socrealističko sivilo... Nepristajanje, bunt, novi zvuci i nove energije...

Sve je to „novi talas“, snaga i stihija drugačijih oblika, umetničkog i supkulturnog izraza na kraju komunističkog eksperimenta u SFRJ.

Snaga ove revolucije, talasa bunta, nije bila u sili, već u kreativnosti. Mladi koji nisu pristajali da budu „hijerarhijski majmuni“ krenuli su u odiseju kroz javnu i tajnu istoriju sveta, u korak sa svetom i u susret svojoj prometejskoj sudbini. Ovo je autentični vodič kroz vreme i sudbinu, kroz godine koje pamtimo – kao svedoci ili poklonici, učesnici ili protivnici, koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, do dana današnjeg.

Istraživački i terenski rad Đorđa Lakušića prezentuje 11 lokaliteta koji imaju specifičnu boju i zvuk. Ovo je sintetička monografija koja objedinjuje istorijske, kulturne, etnografske i druge prikaze i sadrži podatke o pevanju, sviranju, igranju.

(Mirjana Zakić)

Eksplozija zvuka, boja, plesa, skrivenih poruka i otvorene provokacije učinila je da video-spotovi postanu najpopularniji deo pop kulture osamdesetih.
Knjiga novinara i filmskog kritičara Petra Jončića osvetljava fenomen muzičkih video-spotova u doba njihove najveće ekspanzije, posmatrajući ih u kontekstu savremene kulture kroz pojavu muzičkih TV stanica.

Knjiga Muzičke slikovnice osamdesetih prikazuje vreme u kome su se rađali prvi pokušaji spajanja muzike i slike u jedan kratkometražni film. Centar istraživanja fokusiran je na reditelje. Napisana popularnim jezikom, bez akademskih konstrukcija, ali s utemeljenim analizama i citatima iz pop literature, knjiga obrađuje zanimljivu i do sada neistraženu temu, smeštajući je u kontekst novog vizuelnog izraza koji je za samo dvadesetak godina postao relevantan deo moderne umetnosti.