UMETNOST

Muzika sveta Vladimira Đuričića jedinstvena je putujuća antologija, koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz priče o umetnicima i žanrovima od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine, knjiga vodi čitaoca u srce zvučnih pejzaža planete. Isprepletena anegdotama, kulturološkim uvidima i emocijama, ova knjiga je pravo blago za ljubitelje muzike, putovanja i čovečanske priče u notaciji. Muzika sveta je više od knjige – to je zvuk duše u koricama.

Mala crna muzika posvećena je urbanim potkulturama, kulturi mladih i nadasve hiphopu. Na istraživački i autentičan način prate se razvoj i uticaj hiphopa u savremenom društvu, počev od njegovog nastanka pre 50 godina u Bruklinu, do aktuelnih autora i izvođača sa naših prostora. Sadržaj knjige, prožet prepoznatljivom ikonografijom hiphopa, direktan je, kritičan, poletan, upečatljiv i pokatkad neukrotiv, poput teme kojom se bavi.

„Na kraju krajeva, na pravoj ste žurci. Ništa se u hiphopu toliko ne ceni kao snaga prevare i samoobmane. Hiphop je, više od svega, kultura preduvavanja. Na sve to, hiphop je sav sazdan od istorije, od sedimentacije neprebrojivih kolektivnih i privatnih istorija, nekih istinitih, a nekih i dobrano prekrojenih.“

(Dragan Đorđević)

BJESOVI, muzička grupa iz Gornjeg Milanovca, su jedan od najoriginalnijih i najekscentričnijih rok sastava na srpskom etničkom prostoru u poslednje tri i po decenije. Za to vreme snimili su osam albuma i imali nekoliko stotina koncerata na prostoru Srbije, Crne Gore i BiH. Pobednici su čačanske gitarijade 1990. pa zaječarske gitarijade 1993. godine.

Prvi album (kaseta) „U osvit zadnjeg dana“ objavili su 1993. a drugi, bezimeni (SD i kaseta), naredne 1994. Ovaj album ustoličio je BJESOVE na samom vrhu srpske rok scene i po glasanju šezdesetak najeminentnijih rok kritičara 2020. godine zauzeo je drugo mesto u izboru 100 najboljih rok albuma od raspada SFRJ do danas. Na njemu se nalaze kultne pesme grupe kao što su: „Vraćam se dole“, "Vreme je", „Ime“, „Gavran“, „Avioni pevaju“...

Grupa je nakon objavljenog trećeg albuma „Sve što vidim sve što znam“ (SD i kaseta), 1997. godine, prestala sa radom. NJeni osnivači i frontmeni Zoran Marinković i Goran Marić, posvetili su se veri i pravoslavnoj duhovnosti, koja čini i idejnu suštinu ovog albuma („Verujem“, „Probudi me“, „Dar“, „Raduj se“, „Sve će se doznati“...). Zoran Marinković se, kao član crkvenog hora, uključuje u rad parohije crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, a Goran Marić se seli u Beograd gde učestvuje u realizaciji rok projekta „Pesme iznad istoka i zapada“, po stihovima vladike Nikolaja Velimirovića.

Tri godine kasnije, 2001. Zoran Marinković obnavlja bend i BJESOVI 2003. godine objavljuju novi album „Na živo“ (SD i kaseta), na kojem se uz stare pesme nalaze i tri nove, među kojima je i jedan od najvećih hitova grupe, „Kiša“.

Projekat Film davne budućnosti ima prevashodno zadatak da sačuva preko 200 godina filmskog iskustva vrhunskih reditelja srpske kinematografije – Đorđa Kadijevića, Bore Draškovića, Miše Radivojevića i Zdravka Šotre. Knjiga je nastala na osnovu razgovora za okruglim stolom, kao i pojedinačnih razgovora koje je vodio autor projekta, profesor Darko Bajić.

Reditelj Đorđe Kadijević je o temi knjige rekao: „Pitanje o tome kakva je danas filmska umetnost, šta je ona danas i o čemu govori, kako se vrednuje i ceni, trebalo bi da bude postavljeno u nekom velikom, svetskom kulturnom ambijentu. O ovome bi trebalo da se pitaju Amerika i Evropa. Mi smo na tu temu razgovarali zahvaljujući lucidnosti Darka Bajića, koji je skovao u glavi našu radoznalost prema onome o čemu pre ove knjige možda i ne bismo razmišljali.“

Okosnica knjige su intervjui sa Milanom Tucovićem koje je u rasponu od 10 godina uradio Zorana Jeremić. U iskrenom razgovoru dva prijatelja čitaocima se otkriva poreklo, život, stvaralaštvo ali i skriveni poetsko-filozofski svet jednog od najznačajnijih srpskih savremenih slikara. Tekst ilustruju fotografije mr. Branka Pelinovića koje su nastale u ateljeu tokom višegodišnjeg praćenja Tucovićevog rada na slici Memorija pristaništa, jednoj od najfascinantnijih kompozicija srpskog slikarstva s početka 21. veka. Ambijent ateljea isprepletan sa rečima umetnika čitaocu pruža specifičan uvid i tumačenje Tucovićevog dela. Uvodni deo knjige sadrži tekstove istoričarke umetnosti Prof. dr Milanke Todić, književnice i profesorke dr Sanje Domazet, slikara i prijatelja Mihajla Đokovića Tikala i Zorana Jeremića.

Okupivši Modiljanija, Pikasa, Kiki, Sutina, Mana Reja, Apolinera, Maksa Žakoba, Žana Koktoa, Mari Vasiljef, Majakovskog, Osipa Zadkina, Žorža Papazofa i mnoge druge, knjiga-kamera pred nama postaje deo živog pamćenja evropske kulture'

Ako budete čitali ovu antologiju redom, onako kako su tekstovi poređani, od prvog prema poslednjem, dobićete najbolju predstavu o onome što sam želeo njome da postignem, a to je: da pokažem sve bogatstvo naše književnosti o filmu, tom fenomenu koji je svojom pojavom izmenio svet, ali je manje poznato u kojoj meri je njegovo prisustvo u ovoj sredini ostavilo traga u našoj literaturi.

Rok muzika sa Elvisom postaje globalni stil, način života i razmišljanja, konstruktivna sila sa hipnotičkom snagom nove, moćne religije. Rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa, Dorsa oko sebe tvore mitove i veličanstvene sopstvene kultove, muzičari su dionizijske pojave koje se neprekidno bore sa Apolonovim snagama reda i harmonije, poput šamana na ritualnim ceremonijama. Mladi, slobodni i divlji, na kapiji božanskog sveta, u idolopokloničkom zanosu izgaraju od želje za spojem sa udaljenim nebeskim bićem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svešću, što im rok muzika kao posrednik omogućava, do trenutka kada prevazilazi sve dozvoljene granice, zalazi u panteon mračnih bogova i carstvo nužnosti.

Dozvoliti svojim talentima da ustanu i da se predstave, dati im prostora da se razmahnu, pre svega prostora u svom srcu, i pustiti svoj duh da slobodno šeta, to znači osloboditi sebe i svoju slobodu, to znači skinuti škrge i disati na pluća, biti svoj, jedinstven i neukalupljen, slobodan u odlukama i razmišljanjima. Ali to takođe znači i biti nesebičan i siguran u sebe, biti hrabar i odluke donositi sam, preuzeti kompletnu odgovornost za svoje postupke i pristati na mukotrpan rad. Jer sloboda je staza prepuna zamki i nije lako biti slobodan. Tamničara i utamničenih je veoma mnogo, a slobodnih tako malo.'

Prelomljeno povodom stogodišnjice dadaizma – ovo višedecenijsko istraživanje književno-arheološkog tipa svojevrsni je kolaž o Draganu Aleksiću srpskom i jugoslovenskom dadaisti (koji je 1922. godine, dakle pre sto godina objavio dve dadaističke publikacije Dada tank i Dada jazz. Radonja Leposavić srpski i evropski dadaizam (i šire) predstavlja obiljem nepoznatih činjenica, na moderan i vizuelno fascinantan način. Tekst i slika pretočeni su u kolaž/montažu čineći tako jednu uzbudljivu sintezu. I u književno-istorijskom i u vizuelnom smislu remek delo srpskog dizajna i srpske kulture.

„Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“

„Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“

Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu…

O eliti se danas u svetu i kod nas dosta govori a da se praktično ne zna šta je to elita, koje su njene osobine, ko pripada eliti, šta ona znači za kulturu i društvo, koliki je njen uticaj, čemu ona doprinosi, zašto prema njoj postoji odbojnost, zašto mnogi vole da pripadaju eliti ili zbog čega se samoproglašavaju za elitu. Umetnička elita Natali Enik nudi relevantne i na činjenicama zasnovane odgovore na sva ova i danas aktuelna pitanja. Predstavlјajući rezultate svog istraživanja, autorka napominje da danas „od sociologije umetnosti s pravom očekujemo ambiciozniji projekat: da bude analiza vrednosti i predstava“ kao promenjivih društvenih kategorija. Isklјučujući etičke ili estetičke sudove, ovde se o umetnosti govori kao o veoma osvetlјujućem pokazatelјu vrednosti svojstvenih jednom društvu.

U dvotomnoj knjizi Mirka Zurovca Ontologija umetnosti prikazana je, uz ostale sadržaje, čitava evropska estetika, sve ono što je u njoj važno i nepobitno, stilom koji potpuno odgovara vrednostima ovih veoma značajnih teorijskih publikacija. U njima srećemo i ono što se obično naziva književno-umetničkom imanencijom, koju, kao pravu odrednicu za ovu tematiku, autor razvija s posebnog aspekta.Dva toma Ontologije umetnosti svojim obimom i bogatstvom sadržaja nadmašuju sva očekivanja. Stoga se ova knjiga zasigurno može smatrati jednim od najvrednijih dela koja su napisana u našoj filozofiji.

Danas je u Evropi žuta sve ređa u svakodnevnom životu i sve zanemarenija u svetu simbola. Međutim, nije uvek bilo tako.

Drevni narodi su žutu smatrali bezmalo svetom bojom, simbolom svetla, toplote i bogatstva. Zauzimala je važno mesto u verskim obredima antičke Grčke i Rima, dok su je Kelti i Germani povezivali sa zlatom i besmrtnošću.

Pad žute počinje u srednjem veku, kada joj se pripisuje dvojako značenje. Loša žuta, boja gorke žuči i paklenog ognja, označava prevaru, pohlepu, izdaju, katkad bolest ili ludilo, dok je dobra žuta, boja zlata, meda i zrelog žita, znak moći, radosti i obilјa.

Počev od XVI stoleća, međutim, žuta nezaustavlјivo uzmiče i gubi svoje mesto u materijalnoj kulturi. Protestantska reformacija i katolička kontrareformacija, a zatim i „buržoaske vrednosti“ u XIX stoleću, doprinose  opadanju njenog ugleda. Iako je nauka ubraja u osnovne boje, njena simbolika ostaje dvosmislena. I dan-danas se zelenkastožuta boja smatra ružnom ili čak opasnom jer asocira na bolest i otrov, dok se narandžastožuta doživlјava kao jarka, vesela i blagotvorna po ugledu na voće te boje. Bogato ilustrovana, Žuta. 

Istorija jedne boje peta je knjiga u ediciji započetoj 2000. i posvećenoj istoriji boja u Evropi od drevnog doba do naših dana. Prethodile su joj Plava (2000), Crna (2008), Zelena (2013) i Crvena (2016).

Tri scenarija koja ovde predstavlјamo imaju zajednički sadržalac da nisu realizovani, da su bez prve klape... A zatim imaju još nekoliko zajedničkih elemenata, među kojima je najbitniji taj da su na različite načine vezani za moju saradnju sa Živojinom Pavlovićem. Kažnjenički batalјon smo pisali zajedno, po slovenačkoj narudžbi. Kasnije sam ga zamolio sam da pročita scenario Sami u raju, koji smo pisali zajedno Isidora i ja. Ovaj čudnovati scenario, diptih, ima dve priče: osnovnu, koja je veoma stilizovana naša autobiografija, i spolјnu, koja demonstrira, na najsuroviji način, brutalnost srpske kinematografije. To je zamišlјeno kao makeing of filma u nastajanju. Žiki se to veoma dopalo, i pomagao nam je mnogim kreativnim sugestijama. Za razliku od Kažnjeničkog batalјona i projekta Sami u raju, koji su dogurali tik do realizacije, crna komedija Na tragu satane, koju sam pisao sam, zbog svoje produkcione ekstenzivnosti dilјem bivše Jugoslavije nije imala realnih šansi za realizaciju, mada sam scenario dva puta opciono prodavao. Dao sam Žiki da ga pročita i on me je iznenadio bizarnim predlogom da taj tekst transformišem u roman. Vodio me u Prosvetu kod Milana Komnenića i ubeđivao ga da mi to otkupi, ali on nije imao poverenja u moje literarne potencijale. Tako je Satana ostao u fioci, ali njegov duh se provlači kroz Davitelјa, jer smo Šiki i ja odlučili da neke stvari, od naratora, pa do epiloga, preuzmemo, pošto su serijske ubice prilično srodne duše. Evo sada tih scenarija, koji bi mogli da, osim radoznalih čitalaca, možda zaintrigiraju i nekog režisera, producenta, ili bar glumca s reditelјsko-producentskim ambicijama. U Beogradu, na Svetog Jovana, MMXXI leta gospodnjeg, Nebojša Pajkić

Najbolju neformalnu odrednicu sevdalinke dao je jedan dečak: „Sevdalinka je ono kad moj babo pjeva i – plače !!!“
Ove pesme pre svega duboko tumače i svedoče jedno davno patrijarhalno doba, i oni koji su samo prošli pored takvog shvatanja i viđenja sveta, koji nikad nisu videli ljude koji žive po takvim moralnim normama i kodeksima, teško mogu da nađu zajedničku zlatnu nit koja bi ih spustila u rudnik zlata, esenciju vitalne i okrepljujuće energije koju nude ovi biseri duhovnog i duševnog stvaralaštva. To su nepresušni izvori (vrela), u kojima se napaja svaka ona duša koja ima sreću i strpljenje da do njih stigne.

Jer nekad su oni (izvori, pesme) za neke ljude nedostižni, nesaznajni, njihova čula su podešena na neke grublje i prizemnije talasne dužine.

"Ovo je knjiga za čitaoce koji vole umetnost.
Džon Apdajk je autor više od šezdeset knjiga, među kojima su dvadeset i tri romana, desetine zbirki kratkih priča, pesama i kritika. Nјegov rad je nagrađen dvostrukom Pulicerovom i mnogim drugim nagradama.
Većina eseja u knjizi Stalno traganje biografski su i estetski odgovori na glavne muzejske eksponate umetnika kao što su: Mone, Dega, Vilard, Klimt, Magrit, Miro, Sera... U knjizi je obrađena i istorija rane Amerike kroz umetnost. Ovi eseji nisu zapažanja „umetničkog kritičara“, već pravog ne-eksperta (poput većine nas), koji je u isto vreme bio jedan od najdubokoumnijih pisaca svoje epohe. Ukratko, umetnosti je pristupao na način na koji većina to radi, ali sa daleko većim senzibilitetom i umetničkim darovima.
Apdajk je voleo umetnost i knjiga Stalno traganje je poziv da se vizuelni svet sagleda očima poznavaoca.
"

Ono što je pre više od tri godine Aleksandar Crnogorac započeo kao dokumentarnu fotografsku studiju života transrodnih ljudi na Balkanu i istoimenu putujuću izložbu, vremenom se pretvorilo u dragocenu zbirku njihovih vizuelnih ličnih svedočanstava.
Krunu ovog putovanja, monografiju Trans Balkan, čini 105 portreta i sudbina trans osoba različitih godina i društvenog statusa iz 11 zemalja Jugoistočne Evrope - od Slovenije do Turske.
To je „priča o slobodi i hrabrosti, priča o ljudskim životima, borbi za njihovu egzistenciju i opstanak na marginama društva. U suštini, ovo je priča o nama, ljudima", piše Crnogorac u uvodu knjige

Laibachovo ime, simboli i nastupi uvek su bili provokacija koja intrigira publiku kroz osmišljen performans i angažovanom muzikom iskazuje stav prema savremenom svetu. Tek što su započeli karijeru, početkom osamdesetih godina 20. veka bivaju zabranjeni u Jugoslaviji, ali uspevaju da se probiju u Evropi i steknu planetarnu popularnost. Pred čitaocem je fotomonografija o Laibachovoj istorijskojskoj turneji Occupied Europe Tour 1983. ilustrovana do sada neobjavljenim fotografijama iz Austrije, Mađarske, Istočne i Zapadne Nemačke, Poljske, Holandije, Engleske, koje je nakon skoro 40 godina obelodanio autor i učesnik turneje Teodor Lorenčič. Njegovo dokumentarno svedočanstvo o probijanju gvozdene zavese i dekonstrukciji zapadnog konzumerizma napisano kao roudmuvi priča i fotografije koje se više čitaju nego gledaju jasno pokazuju smeo umetnički koncept nastao iz dehumanizovanog sveta, čiji je Laibach nezaustavljivi kritičar punih 40 godina.

Živimo u svetu koji se guši u predmetima. Ali šta oni govore o nama? U knjizi Jezik stvari Dejan Suđić dekodira stvari koje nas okružuju: njihova skrivena značenja, naš odnos s njima, načine na koje oblikuju naše živote i zašto ih želimo.
U doba kada je reč „dizajner“ postala sinonim za cinično i manipulativno, autor ispituje šta stoji iza uspešnog dizajna i istražuje sukobljene tenzije između prave umetnosti i masovne proizvodnje. Danas se pojavljuju i nova pitanja koja zamenjuju ona iz estetike i tehnologije: kako se život može promeniti nabolje? Kako svet učiniti prijateljskim, a ljude srećnijim? O tim novim zadacima i novim horizontima dizajna govori Dejan Suđić.
Sjajan i hrabar, Jezik stvari definiše vizuelni rečnik našeg doba i pruža potpuno novi način gledanja na svet.

Konfabulacija – dopunjavanje praznina u sećanju izmišlјenim detalјima i fiktivnim epizodama, to jest, pričanje izmišlјenih, fantastičnih priča kao istinitih.

Knjiga pod ovim naslovom sastavljena je od niza beležaka, autorovih crteža koji naglašavaju narativ, sećanja i razmišljanja o životu, umetnosti, muzici i politici.

Kad čitate Berdžera, život vam se nekako promeni. Njegova proza je mudra i lepa, na dirljiv način podstiče na razmišljanje. Čitanje je poput laganog razgovora s nekim ko deli svoje misli o umetnosti, životu, prijateljstvu, slučajnim i svakodnevnim stvarima. U knjizi kaže da „piše skoro 80 ​​godina“. U svim tim zabeleženim rečima pronaći ćete nešto što obogaćuje i prosvećuje. Nekad je to usputno zapažanje o životu, ponekad naziv umetničkog dela koje nikada niste videli, ili jednostavno zapanjujuća očigledna poenta o umetnosti ili životu koju ste propustili. Berdžer je to video – on vidi stvari koje drugi ne vide.

Ovo je knjiga koja se čita i čuva.

Ova knjiga se pripremala 35 godina.

„Prema tome, nije bez osnova, već naprotiv, pronicljiva mada spontano rođena ideja beogradskog slikara Predraga Lukovića Baja, koju je otelotvorio 1982. i pre kompjutera, kada je u liku misteriozno osmehnute Đokonde, upravo leonardovskim okom i njegovim izražajnim sredstvima, otkrio autoportret najvećeg renesansnog radoznalca – umetnika sklonog zagonetanju i zagonetkama. Sudeći po svemu, Baju pripada zasluga što je prvi ponudio jedno verovatno rešenje, jedno moguće rešenje zagonetke koju nam je skoro pre pet stoleća postavio večni Leonardo.“

– Nikola Kusovac

„Ja se divim i volim knjige Džona Berdžera... Još od vremena Lorensa nije bilo pisca koji pridaje takvu pažnju čulnosti sveta dok, u isto vreme, odgovara imperativima savesti. On je čudesan umetnik i mislilac."
Suzan Zontag

Knjiga Predeli. Džon Berdžer o umetnosti je poslednja knjiga Džona Berdžera, i predstavlja kompilaciju eseja od 1950. do danas, koje je uredio Tom Overton.

Kao jedan od najuticajnijih intelektualaca našeg doba, vrsni pripovedač i mislilac, Džon Berdžer izaziva čitaoce da preispitaju svaku pretpostavku o ulozi kreativnosti u svojim životima. U ovoj sjajnoj zbirci različitih dela, od eseja, kratkih priča, pesama i prevoda, otkrivamo kako je Berdžer došao do svog jedinstvenog načina posmatranja, i kako ga oko umetnika, u ovim tekstovima, čini pripovedačem, a ne kritičarem. On odaje počast piscima i misliocima koji su uticali na njega – Valteru Benjaminu, Rozi Luksemburg, Bertoltu Brehtu...
Knjiga Predeli. Džon Berdžer o umetnosti – kao i knjiga Portreti – upotpunjavaju putovanje kroz istoriju umetnosti, koje će biti intelektualno merilo u godinama koje dolaze.

Uživao sam razmišljajući o tome kako se rađa pozorište. Misli mi se prostiru, pridužavaju kao da se razlivaju po horizontu mora, nezaustavljene ni na čemu do kraja određenom. Neću da ih zaustavljam, da ih zadržavam, da čarolija ne bi nestala, da se slika ne ukruti i ne osiromaši zloupotrebom reči...
Arsenije Arsa Jovanović

Ovu knjigu odlikuju izuzetna komunikativnost i živost duha. Oštroumna i zabavna, ona prikazuje Perija ne samo kao likovnog umetnika već i kao vrsnog pisca... Ona je delo čoveka koji kaže: „Moj posao je da uočavam stvari koje drugi ne uočavaju.“ Puna je dubokih uvida i pronicljivih sudova. Mislim da je to razlog zbog kojeg ljudi vole Perija. Zaista je vispren. Govori stvari za koje bismo poželeli da smo ih se sami setili i postavlja pitanja koja bismo i sami postavili: Šta je umetnost? Kako možemo proceniti da li ono što posmatramo ičemu vredi? Da li je opravdano uvažavati neke umetnike?
(Daily Telegraph)

Izvanredno...

U monografiji je prikazano prvih 15 godina Beogradskog festivala igre i ona sadrzi slike koje ilustruju ovaj period, a napisana je na engleskom jeziku.
Otkrivajuci umetnicku igru kroz njene vrhunske domete, Beogradski festival igre je na putu do jubilarne petnaeste godine dobio brojnu publiku. Od osnivanja je predstavljeno preko 330 koreografskih ostvarenja, dok poslednje edicije prati oko 23.000 gledalaca i vise od 120 akreditivanih novinara iz zemlje i inostranstva..

Nova knjiga Džona Berdžera PORTRETI sadrži ukupno 74 eseja o različitim umetnicima (koje je sakupio i uredio Tom Overton), ali i pesme, izvode iz romana i pisama, kao i razgovore. Berdžer počinje analizom crteža iz pećine Šove (30.000 godina pre n. e.), a završava esejom o savremenoj palestinskoj umetnici Randi Mdah, rođenoj 1983. godine.
U prodornoj i jedinstvenoj prozi, Berdžer predstavlja potpuno nove načine razmišljanja o umetnicima koji su kanonizovani, od Rembranta do Henrija Mura, od Džeksona Poloka do Pikasa i naglašava suštinsku vezu između politike, umetnosti i šireg konteksta istraživanja kulture.

Rezultat je čudesna šetnja kroz mnoge vekove vizuelne kulture, jednog od najistaknutijih kritičkih glasova savremenog sveta.
„Često mislim“, rekao je Berdžer 1984. u jednom intervjuu, „da čak i kada sam pisao o umetnosti, to je zaista bio način za pričanje priča.“
Ovo je knjiga koja se čita i čuva.

__________________
Berdžer je pisac koji uvek traži više... intrigantan i moćan um i talenat.
New York Times

Džon Berdžer nas uči kako da mislimo, kako da osećamo, kako da gledamo na stvari dok ne otkrijemo ono što smo mislili da nije tamo. Ali, iznad svega, on nas uči kako da volimo suočavanje s nevoljama. On je maestro.Arundati Roj, autor knjige Bog malih stvari

U ovom izvanrednom delu, Džon Berdžer započinje proces ponovnog otkrivanja i oživljavanja istorije kroz vizuelne narative. Berdžerova sposobnost pripovedanja oštra je i intrigantna. On je jedan od najvećih pisaca našeg doba.
Hans Ulrih Obrist

Život ima više svetlosti i boje nakon susreta s Berdžerom.
The Art Newspaper

Tajna Van Ajkove slike

„Nјih dvoje se ne gledaju.“ Zagonetan, neobično lep i jedinstven portret Bračni par Arnolfini, bez pandana u istoriji slikarstva, Jan van Ajk je naslikao 1434. godine. Vekovima predmet divlјenja i proučavanja, protagonista nebrojenih studija, portret Arnolfinijevih ipak krije tajnu, sakriveni smisao, koji izmiče čak i najpažlјivijem pogledu. Vidimo da nešto treba videti, ali ne vidimo šta. Izmiče nam klјučna stvar.Snađite se, govore nam muškarac i žena koje već više od sto pedeset godina zovemo bračni par Arnolfini. Ali ko su zaista muškarac i žena sa slike? Pre svega, šta to oni rade? Istraživanje Žan-Filipa Postela vodi nas u samo srce ove opčinjujuće slike. Kao u detektivskom romanu, autor neumolјivo raščlanjuje, jedan po jedan, varlјive simbole i zamke kojima slikar zavarava trag. Tada se slika otelovlјuje, njena se istorija plete, a likovi sa te bezvremene scene oživlјavaju pred našim očima.Žan-Filip Postel, rođen u Parizu 1951, po profesiji je lekar i pisac. Slučaj Arnolfini opisuje kao „primenu kliničkog metoda pažlјivog posmatranja na slikarsko delo“.

Kolekcija VELIKI SVETSKI MUZEJI u 12 knjiga obuhvata najbogatije zbirke najznačajnijih umetnika i njihovih dela iz kolekcija najpoznatijih svetskih muzeja: Ermitaž – Sankt Peterburg, Luvr – Pariz, Galerija Akademije – Venecija, Stara Pinakoteka – Minhen i Rejksmuzeum – Amsterdam, Britanski muzej – London, Arheološki muzej – Atina, Ufici – Firenca, Nacionalna galerija umetnosti –Vašington, Prado – Madrid, Egipatski muzej – Kairo i Umetničko-istorijski muzej – Beč.

Svaka knjiga sadrži priču o samom muzeju, njegovom značaju i bogatstvu, koju su pisali poznavaoci upravo te riznice. Zatim sledi pregled najvažnijih dela. Uz vernu reprodukciju, postignutu zahvaljujući vrhunskoj štampi, nalaze se podaci o slici i umetniku, koji nas na najbolji način uvode u svet slika i skulptura iz bogatih muzejskih zbirki. Radi lakšeg snalaženja, na kraju svake knjige štampan je registar umetnika i dela. Reč je o knjigama za gledanje i uživanje, ali i upoznavanje svetske kulturne baštine. Između ostalog, čitaoci mogu uživati u Delakroovim Alžirskim ženama, Đotovoj Stigmatizaciji Sv. Franje, Ogistovom Turskom kupatilu, El Grekovom Svetom Luju Francuskom, Karavađovoj Gatari, Davinčijevoj Mona Lizi i Bogorodici u pećini, u delima Mikelanđela, Rafaela, Rembranta, Ticijana, Van Dajka, Botičelija, Rubensa i još stotine drugih majstora.

Ovom kolekcijom pruža se mogućnost svakome da ima najpoznatija umetnička dela u svojoj biblioteci. Reč je o nezaobilaznim knjigama za sve ljubitelje umetnosti. Sam izbor muzeja i dela sabranih u ovoj kolekciji, onima koji su ih videli, pomoći će da ožive svoje uspomene, a one koji nisu posetili najveće svetske muzeje vodi na imaginarno putovanje kroz važna svetske zdanja.

Najbogatije zbirke najznačajniji umetnici i njihova dela iz kolekcija najpoznatijih svetskih muzeja. Svaka knjiga sadrži priču o pojedinačnom muzeju, njegovom značaju i bogatstvu, koju su pisali poznavaoci upravo te riznice. Zatim sledi pregled najvažnijih dela. Uz vernu reprodukciju, postignutu zahvaljujući vrhunskoj štampi, nalaze se podaci o slici i umetniku, koji nas na najbolji način uvode u svet slika i skulptura iz bogatih muzejskih zbirki. Radi lakšeg snalaženja, na kraju svake knjige štampan je registar umetnika i dela. Reč je o knjigama za gledanje i uživanje, ali i upoznavanje svetske kulturne baštine.