THE BEST OF Umetnička muzika u PGP-u

Muzika nije samo tekst, skup notnih znakova, zapisanih tonskih visina određenog trajanja, zvukova raspoređenih u vremenu na određen način, ovo ili ono muzičko delo, pesma, sonata, simfonija, fuga ili neki drugi muzički oblik; muzika nije samo poetika, poïesis, nego i praksa, praxis, nešto što upražnjavamo u svakodnevnom životu i kulturi, radi ličnog zadovoljstva i bogatijeg, ispunjenijeg života, ali i da bismo drugim ljudima saopštavali značenja, slali poruke i postizali željena dejstva, kao što upražnjavamo modu, politiku i sve druge kulturne prakse. Utoliko je muzika i politička praksa, jer lako poprima politička značenja i uloge, i to najrazličitije, u zavisnosti od političkog konteksta i želja svojih stvaralaca i korisnika, a često i mimo njih. To potencijalno važi za svaku muziku, jer se svaka muzika stvara i sluša u okviru nekog političkog konteksta, neke političke zajednice, nekog polisa, najšire shvaćenog kao bilo koja uređena zajednica ljudi, od porodice do države i dalje, koja se bori za svoje interese, održanje i jačanje, čiji članovi imaju svoje dodeljene uloge, prava i obaveze, koji pak uvek podležu političkoj borbi, to jest borbi za moć. Ta borba, koja je politička po definiciji, borba polisâ ili političkih zajednica, kao i pojedinaca unutar njih za sopstvene interese, manje ili više legitimne ili opravdane, neretko se vodi i artikuliše kroz muziku.”

Prošle su decenije otkako je Frojd pao u nemilost, ne samo u mejnstrim psihijatriji nego i u radikalnoj misli, gde su i on i Lakan bili optuženi za seksističke i klasne predrasude. Društvena istorija psihoanalize odbija da prihvati ovu rastuću depolitizaciju nekadašnjeg revolucionarnog područja, i upućuje nas na to da psihoanaliza mora biti kolektivni politički zadatak a ne individualna psihološka stvar.

Autor razbija udoban narativ psihoanalitičara kao teoretičara iz fotelje koji smireno tumači porodične komplekse u bezbednom okruženju ordinacije. Prisećajući se Frojdovih radikalnih trenutaka (pružanje podrške revoluciji 1917. i otvaranje besplatnih klinika), zatim višegodišnje borbe Vilhelma Rajha da ospori političku neutralnost psihoanalize u Austriji i Nemačkoj, ili delovanja manje poznatih ličnosti kao što su marksistički psihoanalitičari Mari Langer i Fransoa Toskel, autor istražuje kako je revolucionarno vrenje oplodilo istraživanje nesvesnog, i oživljava to dragoceno nasleđe kako bi konačno vratio psihoanalizu u središte borbi za emancipaciju.

Muzika sveta Vladimira Đuričića jedinstvena je putujuća antologija, koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz priče o umetnicima i žanrovima od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine, knjiga vodi čitaoca u srce zvučnih pejzaža planete. Isprepletena anegdotama, kulturološkim uvidima i emocijama, ova knjiga je pravo blago za ljubitelje muzike, putovanja i čovečanske priče u notaciji. Muzika sveta je više od knjige – to je zvuk duše u koricama.

Ovo je rokenrol sa pokrićem i jedinstvena ljubavna priča.

Škola klavira 6 – osnovni tip namenjena je učenicima šestog razreda osnovne muzičke škole kojima više odgovaraju kompozicije manjeg obima i tehničke zahtevnosti. Knjiga je podeljena u četiri poglavlja sa pažljivo odabranim polifonim delima, sonatama, etidama i komadima različitog karaktera, omogućavajući postepen i muzikalno bogat napredak kroz završnu godinu osnovnog muzičkog obrazovanja. Na kraju knjige nalaze se muzički rečnik i Notes za beleženje domaćih zadataka, što dodatno olakšava organizaciju rada i saradnju s nastavnikom.

Škola klavira 4 – napredni tip 1/2 je prvi tom dvodelne edicije namenjene učenicima četvrtog razreda osnovne muzičke škole. Knjiga spaja istorijsko-teorijsko znanje, razvoj oblika i stilova, analizu muzičke građe i praktične zadatke. Sadržaj objedinjuje pregled muzičke umetnosti od praistorije do sredine XVIII veka, uključujući razvoj notacije, muzičkih instrumenata, oblika i stilova u srednjem veku, renesansi i baroku, kao i obradu kontrapunktskih tehnika i forme fuge. U završnim poglavljima daje se uvod u rokoko, galantni i osećajni stil, kao i istorijski pregled nastanka i razvoja klavira — od čembala i fortepijana do savremenih mehanizama engleske i bečke škole. Poseban naglasak dat je uvodu u komponovanje: učenici kroz kontrapunktske vežbe razvijaju sopstvene muzičke ideje, gradeći svoj prvi muzički opus preludijuma i fuga, koji ostaje trajna osnova za dalje obrazovanje.

BJESOVI, muzička grupa iz Gornjeg Milanovca, su jedan od najoriginalnijih i najekscentričnijih rok sastava na srpskom etničkom prostoru u poslednje tri i po decenije. Za to vreme snimili su osam albuma i imali nekoliko stotina koncerata na prostoru Srbije, Crne Gore i BiH. Pobednici su čačanske gitarijade 1990. pa zaječarske gitarijade 1993. godine.

Prvi album (kaseta) „U osvit zadnjeg dana“ objavili su 1993. a drugi, bezimeni (SD i kaseta), naredne 1994. Ovaj album ustoličio je BJESOVE na samom vrhu srpske rok scene i po glasanju šezdesetak najeminentnijih rok kritičara 2020. godine zauzeo je drugo mesto u izboru 100 najboljih rok albuma od raspada SFRJ do danas. Na njemu se nalaze kultne pesme grupe kao što su: „Vraćam se dole“, "Vreme je", „Ime“, „Gavran“, „Avioni pevaju“...

Grupa je nakon objavljenog trećeg albuma „Sve što vidim sve što znam“ (SD i kaseta), 1997. godine, prestala sa radom. NJeni osnivači i frontmeni Zoran Marinković i Goran Marić, posvetili su se veri i pravoslavnoj duhovnosti, koja čini i idejnu suštinu ovog albuma („Verujem“, „Probudi me“, „Dar“, „Raduj se“, „Sve će se doznati“...). Zoran Marinković se, kao član crkvenog hora, uključuje u rad parohije crkve Svete Trojice u Gornjem Milanovcu, a Goran Marić se seli u Beograd gde učestvuje u realizaciji rok projekta „Pesme iznad istoka i zapada“, po stihovima vladike Nikolaja Velimirovića.

Tri godine kasnije, 2001. Zoran Marinković obnavlja bend i BJESOVI 2003. godine objavljuju novi album „Na živo“ (SD i kaseta), na kojem se uz stare pesme nalaze i tri nove, među kojima je i jedan od najvećih hitova grupe, „Kiša“.

Knjiga predstavlja zbirku instrukcija, nemenjenu učenicima i studentima muzike,
kao I svim zaljubljenicima u nepregledni, tajnoviti svet muzičke harmonije. Ona je praktikum koji iz oblasti BAS kontinua pruža teorijski I praktični uvid u izvođačku praksu 17. i 18. veka.

25 kratkih priča oko organizacija Nišvile džez festivala

Ricom Publishing predstavlja knjigu tekstova i notnih zapisa
Legendarne grupe "S vemena na vreme"
pod nazivom "Knjiga Pesama".
Autor knjige je Vojislav Đukić- Koki.
Ricom publishing je izuzetno ponosan na činjenicu
da su sva cetiri autora:
Ljuba Ninković, Asim Sarvan, Miomir i Vojislav Đukić
dugogodišnji saradnici Ricom Publishinga,
koji administrira i štiti njihova autorska prava za ceo Svet.
Ovo izdanje pomogao je i SOKOJ.

GODINE NA 6 je knjiga autobiografske proze Vlade Jankovića Džeta, jedne od najznačajnijih ličnosti u razvoju, negovanju i propagiranju plemenitog duha rokenrola na ovim prostorima, relevantno i neobično zabavno putovanje kroz deceniju koju mnogi doživljavaju kao najbolju u istoriji.

Rok muzika sa Elvisom postaje globalni stil, način života i razmišljanja, konstruktivna sila sa hipnotičkom snagom nove, moćne religije. Rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa, Dorsa oko sebe tvore mitove i veličanstvene sopstvene kultove, muzičari su dionizijske pojave koje se neprekidno bore sa Apolonovim snagama reda i harmonije, poput šamana na ritualnim ceremonijama. Mladi, slobodni i divlji, na kapiji božanskog sveta, u idolopokloničkom zanosu izgaraju od želje za spojem sa udaljenim nebeskim bićem, za zagrljajem sa velikom kolektivnom svešću, što im rok muzika kao posrednik omogućava, do trenutka kada prevazilazi sve dozvoljene granice, zalazi u panteon mračnih bogova i carstvo nužnosti.

Dilan nas vodi kroz pregled muzike (tačnije, muzičke pesme), na neobičan način... Dilanovo poimanje filozofije osobeno je bar isto onoliko koliko i njegov muzički ukus, što ovu knjigu čini potpuno jedinstvenom u ogromnom korpusu literature koja se bavi popularnom muzikom. Autor Filozofije moderne pesme odabrao je šezdeset šest pesama koje iz različitih razloga smatra ključnim za pokazivanje raznolikosti i sagledavanje suštine muzičkog konteksta kome pripadaju. Nije to, dakle, nikakav izbor najboljih, najuticajnijih ili na neki drugi način superlativno određenih pesama, već selekcija onih koje po nekim nedokučivim kriterijumima Bob Dilan izdvaja kao njemu lično najznačajnije. Stoga je konačni spisak tih lakih komada u najmanju ruku neobičan: među njihovim izvođačima su i naizgled nespojivo različiti interpretatori kao što su Džudi Garland i grupa The Clash, Bing Krozbi i Elvis Kostelo, Domeniko Modunjo i The Allman Brothers Band – dok s druge strane nema ni Beatlesa, ni Stonesa... Za Dilana, međutim, ništa nije nespojivo i ništa nije obavezno – što vrlo jasno pokazuju i tekstovi posvećeni odabranim pesmama, svakoj po jedan. Najzanimljiviji i književno najuspeliji u njima jesu oni delovi u kojima Dilan ulazi u lik pripovedača ili glavnog junaka pesme, pa iznutra tumači o čemu je tu zapravo reč, proznim iskazima koji, delom i na tragu njegove Tarantule...