300 naslova do 40% popusta

Jedna od najpopularnijih i najčitanijih SF knjiga svih vremena! Kompletna 'autostoperska' serija u jednoj knjizi: Autostoperski vodič kroz galaksiju; Restoran na kraju vaseljene; Život, vaseljena i sve ostalo; Do viđenja i hvala na svim ribama; Uglavnom bezopasni. Iako je nastao davne 1977. godine, prvenstveno kao radio-serijal, Autostoperski vodič kroz galaksiju ne prestaje da oduševljava svojim britkim, intergalaktičkim humorom, nezaboravnim dosetkama i jedinstvenim likovima, koji prolaze kroz najneverovatnije avanture. Kao jedan od najblistavijih primera svojevrsnog parodiranja žanra, ovaj roman postavio je nove, nezaobilazne standarde prema kojima se i dan-danas ravnaju kako čitaoci, tako i drugi pisci. Daglas Adams (1952–2001) nenadmašni, višestruko talentovani genije, jedan od najvećih humorista našeg vremena, tehnofil sofisticiranog humora koji je ostavio neizbrisiv trag u baštini svetske kulture. Knjiga koja je prodata u nekoliko desetina miliona primeraka!

Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike.

Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće.
Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

On nas je stvorio. On će nas i uništiti.

Fid je svuda. Svako može da mu pristupi, u bilo kom trenutku. Svaka emocija, ideja ili aktivnost deli se preko njega.

Sve što znate. Vaša sećanja. Vaši snovi. Stražari nad svima nama: ušica igle kroz koju prolaze sve niti mreže.

Tom i Kejt redovno koriste Fid, ali nisu zavisni od njega. A to će im pomoći kada Fid padne. Pronalaženje hrane je pitanje života i smrti. Manje, izlečive bolesti sada su smrtonosne. Čak je i spavanje opasno, jer možete biti uzeti.

Opasnost je bliža nego što se čini.

U svetu u kome se vodi stalna borba za preživljavanjem, Kejt i Tom se suočavaju sa možda najtežim izazovom do tada – njihova kćerka Bea je nestala. Kako uopšte naći nekoga u svetu zavisnom od tehnologije? I šta se dešava kada više ne možete da verujete ni voljenima?

Roman Noć na galaktičkoj železnici govori o fantastičnom putovanju dva druga, Đovanija i Kampanele, na takozvanoj „galaktičkoj železnici”. Električne veverice, naddimenzionalne vozne karte, svemirski fosili – ovaj roman može se smatrati i pretečom japanske naučne fantastike. Međutim, on je pun simbola tako postavljenih da teraju čitaoca na interpretaciju.

Kako razumeti očiglednu hrišćansku simboliku kad se uporedi s Kenđijevom predanošću budizmu? Šta predstavljaju putnici i druge ličnosti koje Đovani i Kampanela susreću na putovanju? Šta predstavlja sama galaktička železnica?

Jedino što se pouzdano može uočiti jeste sličnost sveta u ovom romanu i Kenđijevim pesmama. Kvaternarni prostor kome pripada železnica isti je onaj u kome svoje logičke „propozicije” predstavlja lirsko ja u pesmi „Mentalna skica”. „Perspektivni univerzitetski profesori” koji iz najviših slojeva atmosfere kopaju zaleđeni azot neodoljivo podsećaju na onog zauzetog profesora kog junaci sreću na Pliocenskoj obali. Pa ni Kenđijeva najpoznatija pesma „Ni po kiši, ni na vetru...”, koja se jasno razlikuje od onih iz „nadrealističkog” kruga, ne može se iz ovog poređenja izostaviti. Njena ljubav i humani¬zam kao da govore kroz Đovanija kad poželi da izgori poput sazvežđa Škorpije samo da bi „usrećio svakoga”...

Kenđi Mijazava (1896-1933) rođen je u prefekturi Ivate kao najstariji sin Seiđiroa, trgovca i vlasnika zalagaonice, i majke Ići. Deda s majčine strane bio je jedan od najbogatiih trgovaca u njihovoj oblasti, zbog čega je Kenđi čitav život osećao grižu savesti. Diplomirao je 1918. godine na školi agrikulture u Morioki sa odličnim ocenama, ali dolazi u sukob sa ocem, koji je želeo da ga Kenđi nasledi u trgovačkom poslu. Kenđi počinje da piše svoje prve pesme i bajke. Krajem 1921. godine postaje profesor u školi agrikulture u Hanamakiju. Napušta školu i seli se na jedno od imanja koja su pripadala Mijazavama i počinje da obrađuje zemlju. Iste godine osniva privatnu školu i društvo, kroz koje pomaže seljacima u okolini i uči ih agrikult¬ri. Naposletku, usled teškog fizičkog rada, 1928. godine se razboljeva i vraća u porodični dom. Od tada pa do smrti, Kenđi se posvećuje pisanju i prepravljanju ranijih dela. U ovom periodu nastaje i njegovo najpoznatije delo Noć na galaktičkoj železnici. --

Solaris je roman koji je lansirao Stanislava Lema u orbitu velikana naučne fantastike.

Psiholog Kris Kelvin stiže na naučnoistraživačku stanicu koja lebdi (pomoću antigravitacionih generatora) iznad okeana Solarisa, planete koja je sama neki oblik inteligentnog života. Naučnici su decenijama proučavali planetu i njen okean u okviru naučne discipline solaristike. Neposredno pre Kelvinovog dolaska, posada je izložila okean agresivnijim eksperimentima – bombardovanju iks-zracima. Ti eksperimenti daju neočekivane rezultate i postaju traumatični za svakog člana posade. Po dolasku na stanicu, Kris susreće svoju ženu koja je već godinama – mrtva.

Po romanu Stanislava Lema snimljen je i čuveni naučnofantastični film Solaris Andreja Tarkovskog.

Stanislav Herman Lem (1921—2006) bio je poljski pisac naučne fantastike, satiričar, filozof. Za vreme Drugog svetskog rata sarađivao je sa poljskim pokretom otpora.
Završio je medicinu. Krajem 50-ih i početkom 60-ih nastaju njegova najpoznatija dela: Solaris, Nepobedivi, Eden i Glas gospodara. Primljen je u Američko udruženje pisaca naučne fantastike 1973. godine, ali je, nakon oštre Lemove kritike o američkoj SF književnosti, Udruženje odlučilo da mu oduzme članstvo. Kasnije su ga pozvali da se vrati, što je on odbio. Dobitnik je mnogih književnih nagrada (u Poljskoj i inostranstvu) i najprevođeniji je poljski pisac.