KLASICI, DRAME, MISLI

Knut Hamsun 1859-1952 Najveći skandinavski pisac, rođen je 4. avgusta 1859. u malom mestu Lom na severu Norveške. Nakon nekoliko godina lutanja po Americi, počeo je da piše i ubrzo se proslavio romanima Glad (1890) i Misterije (1892). Po rečima I. B. Singera: „Hamsun je u svakom pogledu otac moderne knji-ževnosti“. Nakon romana Plodovi zemlje, dobio je 1920. Nobelovu nagradu za životno delo. Svoj književni opus krunisao je velikim romanima Po-slednje poglavlje, Lutalice i Krug se zatvara.


Roman Poslednje poglavlje Hamsun je pisao od 1920. do 1923. Dve godine kasnije, Tomas Man će objaviti „Čarobni breg“, roman koji se takođe odvija u sanatorijumu. Osnovne teme romana su ljubav i smrt, a u centru zbivanja je devojka (gospođica d’Espar) između dva mu-škarca: jednog otmenog svetskog čoveka (grof Fleming), i drugog, sasvim suprotnog, koji je dete prirode (Danijel). Uzbudljiva radnja, u kojoj su, između ostalih, prisutni neobični likovi (Mos i Samoubica, preteče Beketovih junaka), uz nesvakidašnju ljubavnu priču učinili su da Poslednje poglavlje u Skandinaviji postane jedan od najpopularnijih Hamsunovih romana, knji-ga za sva vremena. . .

„. . . Šta je ono radio muž u onom divnom francuskom romanu kad je došao kući i zatekao ljubavnika svoje žene u spavaćoj sobi? Prvo ga je pozdravio, zatim je ljubavniku lampom os-vetlio stepenice. Pripazite! opomenuo ga je, jedan stepenik je klimav, čuvajte se, gospodine, da ne padnete! To je držanje svetskog čoveka, stil, otmenost. Zar Danijel nije mogao bar malo da nauči od toga!. . . “

„. . . Zbogom, rekao je samoubica i pošao. – Ako prođete kroz šumu, možete još i stići na jutarnji voz, doviknula mu je. – Pošao je kroz šumu, došao do užeta koje se prazno lelujalo na grani, prošao pored njega, išao, išao i nestao. Gospođica d’Espar pratila ga je pogledom koliko je mogla, zatim se opet okrenula svom ru-blju – bila je tako vredna i u dobru i u zlu, tako zemaljski dosledna. . . “ Poslednje poglavlje

Lutalice su Hamsunov najobimniji roman, saga o odrastanju i prijateljstvu Edevarta i Avgusta, o ljubavi i avanturama mladog čoveka sa norveškog severa. Hamsun od rane mladosti bio lutalica, i ova knjiga se u mnogome zasniva na njegovim iskustvima iz tog romantičnog vremena. Čak je dva puta emigrirao u Ameriku: 1882. kada mu je bilo 23 godine, a zatim 1886 (oba puta ostao je po dve godine, a drugi put se vratio jer su mu rekli da ima tuberkulozu), tako da mu je tema emigracije u Ameriku veoma dobro poznata.

U čuvenom romanu Plodovi zemlje (1917), jedan od junaka, mladi Eleseus, rastrzan između sela i grada, na kraju odlazi u Ameriku iz koje se „nikada nije vratio“, dok u poslednjem Hamsunovom romanu Krug se zatvara, glavni junak Abel živi između Norveške i Amerike, i sticajem okolnosti nigde ne nalazi svoj dom.

Edevart, junak Lutalica (koje su u velikoj meri ljubavni roman), neprekidno je u raskoraku da li da ode ili da ostane u svom zavičaju. Ovo uzbudljivo Hamsunovo remek-delo ima i svoj nastavak, roman Avgust.

„Edevart se pitao šta ga to tera da ode iz zaliva. Šta se to zbivalo u njemu? Šta mu se dogodilo? Zar je već toliko skitao naokolo da je zauvek postao lutalica? Njemu je sad jedno mesto bi-lo isto kao i drugo, ni bolje ni gore. Osećaj doma gubio se sve više, njegovo je korenje u zemlji popucalo. Šta su mu uopšte više značila bliska mesta u kraju, obronci bregova, staze, planine u daljini, more, sam zaliv? Šta su mu uopšte više značili drugari iz detinjstva?. . . “

„Ovde je jednom bio dom. Roditelji i deca pustili su ovde korenje, živeli svoje tuge i radosti. Sada je taj dom bio napušten. Nigde se ništa nije čulo, samo šum vodopada gore u šumi! Luta-lice su, kud god da krenu, vukle za sobom svoje iščupano korenje, ali to se nije čulo dovde. . . “

Žene na studencu, još jedan veliki Hamsunov roman, obimniji od prethodnih, objavljen je tri godine nakon Plodova zemlje. U nizu likova sa vrha i dna društva u malom gradu, izdvajaju se neuništivi Oliver Andersen i njegova žena Petra, kroz čiji se život i život njihove porodice, uz naizmenične uspone i padove, odvija radnja ove knjige, hronike jednog vremena koja se proteže na period od preko trideset godina. Knjiga je objavljena u dva toma i dostupna je samo kao komplet.

ROZA, Hamsunov roman iz 1908, nastavak je čuvenog romana Pan, i radnja se odvija u vreme epiloga Pana, petnaest godina posle događaja opisanih u njemu. Edvarda, glavna junakinja Pana, i u Rozi je centralna figura, mada je okosnica radnje ljubav pripovedača prema Rozi, drugom ženskom liku, koji je potpuna suprotnost baronici Edvardi. Po mišljenju kritike, ovo je jedan od najboljih Hamsunovih romana, u rangu Plodova zemlje, sa potpuno neverovatnom galerijom likova sa norveškog severa, i uzbudljivom pričom u koju su svi oni uključeni.

Misterije (1892) su drugi i najkontroverzniji Hamsunov roman. Glavni junak, Nagel, veoma je blizak Hamsunu iz tog vremena, koji se isto tako osećao kao „tuđin, stranac na zemlji“. Ovaj ljubavni, a istovremeno polemički roman, više od svih drugih Hamsunovih dela pisan je pod uticajem Dostojevskog i izvršio je veliki uticaj na literaturu XX veka.

Avgust je nastavak romana Litalice i njime Hamsun zaokružuje besmrtnu sagu o odrastanju i prijateljstvu, o ljubavima i avanturama mladih sa norveškog severa, Avgusta i Edevarta, koje u ovim romanima prati punih nekoliko decenija, od njihovog detinjstva pa sve do zrelog doba.

''Dok Isak krči šume, razorava njive i na svojim širokim plećima dovlači balvane za buduću kuću, Inger brine o stoci, pravi sireve, gotovi jela i održava red u zemunici. Oni hvale i bodre jedno drugo, nalaze načina da prevaziđu sušu, nerodnu godinu i svaku drugu nevolju, zajedno dižu čak i glomazne grede za buduću kuću i raduju se kao deca svakoj pobedi. Tako priča o Isaku i Inger izrasta u epopeju o nastanku imanja, doma, porodice, u obnovljenom jedinstvu čoveka i prirode, u atmosferi rada i stvaranja, daleko od pomodnih hirova zahuktale civilizacije.
Plodovi zemlje predstavljaju vrhunac Hamsunove proze, gde se najpotpunije spaja njegova izrazita osećajnost, osoben ironijski podtekst i realistički odnos prema modernom društvu i njegovim konvencijama. Roman za koji je Hamsun nagrađen Nobelovom nagradom i koji ga je učinio jednim od najznačajnijih norveških i svetskih pisaca.
Prateći sudbinu Isaka sa Selanroa Hamsun je izgradio gromadni književni lik, verovatno jedan od najznačajnijih u literaturi HH veka. Lik svevremenog i celovitog – večnog čoveka – na kome počiva život i koji stoji naspram „ekonomskog čoveka”, „prosečnog građanina” i drugih obeskorenjenih individuuma na kojima se uspostavljaju moderne civilizacijske forme. Osim što je na realističan i ubedljiv način ukazao na iluzornost tih formi, romanom Plodovi zemlje Hamsun je otvorio pitanja kojima naše doba, sa poraznim rezultatima na polju duha, morala, privrede, ekologije, daje važnost i aktuelnost u većem stepenu nego i u vreme kada je roman nastao.''

„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “ Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893. „Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.

"Lutalice" su najobimniji Hamsunov roman, saga o odrastanju i prijateljstvu, o ljubavi i avanturama mladog čoveka sa norveškog severa.

Knut Hamsun (1859-1952) upoznao je 1894. godine svoju veliku ljubav, 25-ogodišnju Bergljot Beh, koja je tada bila udata, ali se razvela i 1898. se udala se za Hamsuna. On je tada napisao i posvetio joj ovaj roman, a 1902. su dobili ćerku, kojoj su dali ime Viktorija. Čim se pojavila, ova "povest jedne ljubavi" doživela je neizmeran uspeh, i do dan-danas ostala jedna od najčitanijih Hamsunovih knjiga.

Hamsunovo delo je ep o radu kojem je autor dao monumentalne karakteristike. Nije u pitanju razlicit rad koji deli ljude izmedju sebe; u pitanju je koncentrisan tezak rad koji u svom najcistijem obliku u potpunosti oblikuje ljude, koji umiruje i spaja rastavljene duse, koji cuva i uvecava plodove njihovog rada pravilnim i neprekinutim napretkom. Nobelova nagrada za književnost 1920. godine.

Ispovedno-dnevnička proza Knuta Hamsuna "Po zaraslim stazama" piščev je pokušaj da se sebi i drugima razjasni situacija u kojoj se našao nakon sloma nacizma, kada se – kao jedan od najznamenitijih nacističkih kvislinga u celoj Evropi – obreo u nekoj vrsti zarobljeništva otvorenog tipa, čekajući nekoliko godina na suđenje u kojem će na kraju biti lišen gotovo celokupne imovine. "Po zaraslim stazama" poslednje je Hamsunovo delo, svojevrsni (ne)prilikama iznuđeni appendix, valjda nastao zato što je i njegovom autoru bilo jasno da je za njega bolje da o svom "slučaju" ponešto i sam kaže, nego da prepusti samo drugima da o njemu govore... Iako već vrlo star, gotovo gluv i sve slabijeg vida, iako zatočen u prilikama daleko od normalnih, Hamsun će i kroz ovu knjigu gusto posejati ne baš slabašne odsjaje svoje spisateljske veličine iz najplodnijih dana: drugim rečima, iole kritičnog čitaoca Hamsun nikako neće uspeti da uveri u svoju Svetu Nedužnost, ali će sam taj pokušaj biti... pa, gotovo maestralan.
(Teofil Pančić)

Prvo posleratno izdanje romana velikog norveškog pisca. U susedstvu planinskog imanja vedrog i krepkog brđanina Danijela, gde se živi iskonskim načinom života, niče sanatorijum "Torahus", odmaralište i rehabilitacioni centar za ljude iz grada. Suočavajući ljude prirode i civilizacije, Hamsun na svoj specifičan način, uz njemu svojstvenu ironiju i humor, prati njihove životne sudbine, emotivne nesporazume, skrivene strasti, sitnije i krupnije interese. Iako pisan krajnje realistički, njegov roman izrasta u izuzetnu alegoriju, prepunu simboličkih nagoveštaja o pravom licu naše civilizacije i njenog takozvanog "progresa". Na kraju romana dat je odličan pogovor o Hamsunovom životu i delu.

Posle punih sto godina, Glad, prvi Hamsunov roman, u novom prevodu na srpski jezik.Najveći skandinavski pisac, Knut Hamsun (1859-1952), napisao je u svojoj tridesetoj godini Glad, prvi od ukupno dvadeset romana koji su ga proslavili širom sveta. Uz Floberov Novembar i Zapise iz podzemlja Fjodora Dostojevskog, ovaj Hamsunov roman je presudno uticao na modernu književnost XX veka, kako u Evropi, tako i u Americi. Malo je pisaca koji su prvom knjigom ušli na velika vrata u literaturu, a među njima je Hamsun, koji je 1920. dobio Nobelovu nagradu za svoje životno delo.

U periodu svog stvaralačkog uspona, Knut Hamsun napisao je roman "Pod jesenjom zvezdom" (1906), a zatim i nastavak "Lutalica svira na sordini" (1909), koji su ovde objavljeni u jednoj knjizi. Hamsun je tada punio pedeset godina i nalazio se na životnoj prekretnici, što je i tema ovog višeslojnog dela o lutalici po imenu Knut Pedersen (Hamsunovo pravo ime), čija je mladost nepovratno prošla. On odlučuje da pobegne od života u gradu i vrati se u prirodu i samoću, ne otkrivajući nikome svoje pravo poreklo. Radeći fizičke poslove na seoskim imanjima upoznaje razne ljude, a na jednom od njih se i zaljubljuje u gospođu Falkenberg, nordijsku Madam Bovari.
Uz njegov poslednji roman "Krug se zatvara", "Pod jesenjom zvezdom" je u samom vrhu obimnog Hamsunovog opusa.