Proizvodi

Izabrane priče i pesme Knuta Hamsuna:

Odabrane priče:
Među životinjama
Jedna sasvim obična muva srednje veličine
Na obalama Njufaundlenda
Na ostrvu
Zahej
Revolucija
Aleksandar i Leonarda


Izbor iz poezije:
Za stotinu godina, sve je zaboravljeno
Greben
Moj grob
Pesma groznice

''Dok Isak krči šume, razorava njive i na svojim širokim plećima dovlači balvane za buduću kuću, Inger brine o stoci, pravi sireve, gotovi jela i održava red u zemunici. Oni hvale i bodre jedno drugo, nalaze načina da prevaziđu sušu, nerodnu godinu i svaku drugu nevolju, zajedno dižu čak i glomazne grede za buduću kuću i raduju se kao deca svakoj pobedi. Tako priča o Isaku i Inger izrasta u epopeju o nastanku imanja, doma, porodice, u obnovljenom jedinstvu čoveka i prirode, u atmosferi rada i stvaranja, daleko od pomodnih hirova zahuktale civilizacije.
Plodovi zemlje predstavljaju vrhunac Hamsunove proze, gde se najpotpunije spaja njegova izrazita osećajnost, osoben ironijski podtekst i realistički odnos prema modernom društvu i njegovim konvencijama. Roman za koji je Hamsun nagrađen Nobelovom nagradom i koji ga je učinio jednim od najznačajnijih norveških i svetskih pisaca.
Prateći sudbinu Isaka sa Selanroa Hamsun je izgradio gromadni književni lik, verovatno jedan od najznačajnijih u literaturi HH veka. Lik svevremenog i celovitog – večnog čoveka – na kome počiva život i koji stoji naspram „ekonomskog čoveka”, „prosečnog građanina” i drugih obeskorenjenih individuuma na kojima se uspostavljaju moderne civilizacijske forme. Osim što je na realističan i ubedljiv način ukazao na iluzornost tih formi, romanom Plodovi zemlje Hamsun je otvorio pitanja kojima naše doba, sa poraznim rezultatima na polju duha, morala, privrede, ekologije, daje važnost i aktuelnost u većem stepenu nego i u vreme kada je roman nastao.''

Prvo posleratno izdanje romana velikog norveškog pisca. U susedstvu planinskog imanja vedrog i krepkog brđanina Danijela, gde se živi iskonskim načinom života, niče sanatorijum "Torahus", odmaralište i rehabilitacioni centar za ljude iz grada. Suočavajući ljude prirode i civilizacije, Hamsun na svoj specifičan način, uz njemu svojstvenu ironiju i humor, prati njihove životne sudbine, emotivne nesporazume, skrivene strasti, sitnije i krupnije interese. Iako pisan krajnje realistički, njegov roman izrasta u izuzetnu alegoriju, prepunu simboličkih nagoveštaja o pravom licu naše civilizacije i njenog takozvanog "progresa". Na kraju romana dat je odličan pogovor o Hamsunovom životu i delu.