KLASICI, DRAME, MISLI

Čarls Bukovski (1920–1994), jedna od najneobičnijih i najkontraverznijih figura američke literature 20. stoleća, bio je tako plodan pisac da mnoga njegova značajna dela nisu nikada ušla u izbor za publikovanje tokom njegovog života. Delovi... su važan izbor njegovih radova širokog opsega, od kojih većina nije bila dostupna javnosti još od dana originalnog objavljivanja u andergraund štampi, književnim časopisima pa čak i porno magazinima. Među njima je i njegova prva štampana kratka priča, njegova poslednja kratka priča, njegov prvi i poslednji esej, i prvi nastavak njegove čuvene kolumne „Zapisi starog pokvarenjaka.“ Knjiga sadrži njegova razmišljanja o poznatim temama (piće, konjske trke, itd) kao i monologe o ličnostima kao što su Arto, Paund i Rolingstonsi. Drugi značajni radovi sadrže eksperimentalni deo, izmišljeni susret sa njegovim herojem Džonom Fanteom; jednu odličnu kritiku o Hemingveju; snažnu, autobiografsku „Ispovest starog pokvarenjaka“; nekoliko izlaganja o svojoj estetici, koja otkrivaju neočekivano obrazovan um iza na izgled ne preterano ozbiljne produkcije.Odlomci iz vinom isflekane beležnice je značajna knjiga kako za ljubitelje Bukovskog, tako i za nove čitače ovog inovativnog i nekonvecionalnog pisca.

''Dok Isak krči šume, razorava njive i na svojim širokim plećima dovlači balvane za buduću kuću, Inger brine o stoci, pravi sireve, gotovi jela i održava red u zemunici. Oni hvale i bodre jedno drugo, nalaze načina da prevaziđu sušu, nerodnu godinu i svaku drugu nevolju, zajedno dižu čak i glomazne grede za buduću kuću i raduju se kao deca svakoj pobedi. Tako priča o Isaku i Inger izrasta u epopeju o nastanku imanja, doma, porodice, u obnovljenom jedinstvu čoveka i prirode, u atmosferi rada i stvaranja, daleko od pomodnih hirova zahuktale civilizacije.
Plodovi zemlje predstavljaju vrhunac Hamsunove proze, gde se najpotpunije spaja njegova izrazita osećajnost, osoben ironijski podtekst i realistički odnos prema modernom društvu i njegovim konvencijama. Roman za koji je Hamsun nagrađen Nobelovom nagradom i koji ga je učinio jednim od najznačajnijih norveških i svetskih pisaca.
Prateći sudbinu Isaka sa Selanroa Hamsun je izgradio gromadni književni lik, verovatno jedan od najznačajnijih u literaturi HH veka. Lik svevremenog i celovitog – večnog čoveka – na kome počiva život i koji stoji naspram „ekonomskog čoveka”, „prosečnog građanina” i drugih obeskorenjenih individuuma na kojima se uspostavljaju moderne civilizacijske forme. Osim što je na realističan i ubedljiv način ukazao na iluzornost tih formi, romanom Plodovi zemlje Hamsun je otvorio pitanja kojima naše doba, sa poraznim rezultatima na polju duha, morala, privrede, ekologije, daje važnost i aktuelnost u većem stepenu nego i u vreme kada je roman nastao.''

Priče o običnom ludilu su zbirka kratkih priča povezanih temama kao što su očajanje i usamljenost, besmisleni poslovi koje smo prinuđeni da obavljamo, seksualne perverzije i potreba za istinskom povezanošću i bliskošću sa ljudima u duboko poremećenom svetu u kojem smo sve udaljeniji jedni od drugih. Istovremeno ispunjene i onim niskim i onim uzvišenim, ravnodušnošću i osećajnošćuludilom i lucidnošću, ove priče nastavljaju da odzvanjaju u nama još dugo nakon što smo ih pročitali.