KLASICI, DRAME, MISLI

Herman Hese u ovoj zbirci koristi formu bajke da bi ispričao najvažniju priču od svih - priču o potrazi za samim sobom.
Njegovi junaci nisu heroji iz legendi, oni su umetnici, sanjari, lutalice, rastrzani izmedju grubosti sveta i lepote duha. Kroz simbole cveća, planina i čarobnih preobražaja, Hese postavlja večna pitanja: Šta znači biti srećan? Koja je cena umetnosti? I da li je moguće vratiti se kući, ako smo se usput promenili?

Ova knjiga je melem za modernog čoveka izgubljenog u buci svakodnevnice. Ona je podsetnik da čuda nisu natprirodne pojave, već trenuci kada napokon razumemo sopstveno srce.

Knjiga kojoj ćete se vraćati svaki put kada vam zatreba uteha, razumevanje i putokaz ka unutrašnjem miru.

"Komplet izabranih dela Hermana Hesea čini dvanaest naslova i ukupno trinaest knjiga u tvrdom povezu sa kutijom.

Spisak naslova:
1. Stepski vuk
2. Sidarta
3. Demijan
4. Igra staklenih perli 1
5. Igra staklenih perli 2
6. Roshalde
7. Gertruda
8. Knulp
9. Nirnberško putovanje
10. Umetnost dokolice
11. Narcis i zlatousti
12. I na kraju šta je sreća
13. Srećan je ko ume da voli

Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine, umro je 9. avgusta 1962. godine. Bio je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk, Sidarta, Igra staklenih perli.

Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk. Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok.

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama, jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Kroz sva kolebanja svetske istorije i rayvoj naroda, duhovna svojina čovečanstva se održala, učuvala i uvećala. Ko usebi poseduje jedan deo ove svojine, taj prirpada neuništivoj zajdinici duha i ima nešto što niko ne može da mu ukrade, Možemo da izgubimo novac, zdravlje, slobodu, život. Ali samo zajdeno sa životom može da nam bude oduzeto ono što smo zaista stekli i šta imamo u duhovnim vrednostima.

U ovom delu Herman Hese čitaoca vodi kroz prelepe predele u čijoj lepoti je tokom svog života imao prilike da uživa. On s istom toplinom govori i o prijateljima i o nepoznatim ljudima, od školskih dana do duboke starosti, duboko saosećajući sa svakim bićem koje pati.

Naslov knjige ukazuje na to da je reč o putopisu, ali Nirnberško putovanje ne predstavlja samo to; pre svega, ovo prozno delo Hermana Hesea je u stvari izrazito autobiografsko štivo - jedno od malobrojnih koje je napisao čuveni književnik i nosilac Nobelove nagrade za književnost i koji je, gledano sa tog aspekta, krajnje iskreno i, reklo bi se, autentično ispovedno. Jedna od odlika koja se jasno oseća pri čitanju Nirberškog putovanja jeste samoironija koju poneki čitalac može pogrešno da protumači kao samokritiku, čime bi delimično i bio u pravu jer pisac bespoštedno govori o svojim manama i o neprilagođenostirealnom životu vremena u kojem živi, što je razlog njegovog opredeljenja da, kako sam kaže, živi kao pustinjak, izolovan u svom unutrašnjem svetu književnosti i umetnosti.

U bajkovitim slikama ovog poetskog dela Gete je duhovnim okom posmatrao razvitak ljudske duše sa stanovišta u kome se ona u odnosu na natčulno oseća strano, sve do one visine svesti na kojoj život ispunjen čulnim svetom biva prožet natčulnim svetom duha, tako da oboje postaju jedno. Ovaj proces preobraženja Gete je opisao u lako istkanim likovima iz mašte. Pitanje o odnosu fizičkog sveta prema jednom od fizičkog doživljaja slobodnog iskustva u natčulnom carstvu sa posledicama za život ljudske zajednice, ovde, u bajkolikom kraju, nalazi sveobuhvatno rešenje u tkanju pesnički oblikovanih slika.

I kada u životu zajednice zajednički deluju različite ljudske prirode, onda je ovim uzajamnim delovanjem data samo slika raznolikih sila koje kroz svoj međusobni odnos čine jedno ukupno individualno ljudsko biće.

Igra staklenih perli Muziku sfera i majstora davnih slušamo s poštom, tonuć u milinu, i prizivamo iz vremena slavnih sve duhove na čistu svetkovinu. Uzdižemo se zahvaljujuć tajni čarobnog pisma, u čijoj se srži sav život uzburkani i beskrajni zgrušan u jasna znamenja sadrži. Ko sazvežđa odjekuju kristalno, njihovom smislu životi nam služe, dok oko svetog svog središta stalno po svetlim prostorima kruže.

Ova knjiga je niz misli Marka Aurelija o srećnom i uspešnom životu. Za razliku od većine dela stoičke filozofije, može biti zanimljiva i običnom čitaocu i obezbediti mu svojevrstan „model za život“. Ona vam može pomoći u rešavanju svakodnevnih problema i savladavanju strahova i iskušenja, ali vas takođe može naučiti da sreću pronađete u jednostavnosti. Verovatno je jedna od najboljih knjiga zapadne filozofije i kada je budete pročitali, činićete to uvek nanovo.

Ko je dakle slobodan? Mudrac koji vlada sobom, koji se ne plaši siromaštva, okova i smrti; koji zna da prkosi strastima i prezire slavu i počasti. - Horacije

Mnogi su obavezni, ali malo ih obaveze izvršavaju, jer se dobročinstvo lako zaboravlja, a nepravda teško. - Heraklit

Teško onoj vladavini gdje se prošlost zaboravlja, a budućnosti se ne teži. - Sokrat

Komplet uradjen u retro stilu, imitacija antikvarnih knjiga.

Sadrži knjige:

- Detinjstvo, dečaštvo, mudrost
- Rat i mir
- Hadži Murat i druge pripovetke
- Ana Karenjina
- Tri smrti i druge pripovetke
- Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke
- Tri smeti i druge pripovetke
- Vaskrsenje
- Sevastopoljske i druge pripovetke
- Priče iz nove azbuke
- Drame

Mihail Bulgakov (1891-1940), po obrazovanju lekar, za života je bio poznat samo u užim umetničkim krugovima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza po svojim dramskim okušavanjima. Posmrtnu slavu velikog pisca doneo mu je raskošni, složeni i simbolično autobiografski roman "Majstor i Margarita". Roman se temelji na postupku "romana u romanu", paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima između čoveka i čoveka. Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti.