ROMANI

Herman Hese u ovoj zbirci koristi formu bajke da bi ispričao najvažniju priču od svih - priču o potrazi za samim sobom.
Njegovi junaci nisu heroji iz legendi, oni su umetnici, sanjari, lutalice, rastrzani izmedju grubosti sveta i lepote duha. Kroz simbole cveća, planina i čarobnih preobražaja, Hese postavlja večna pitanja: Šta znači biti srećan? Koja je cena umetnosti? I da li je moguće vratiti se kući, ako smo se usput promenili?

Ova knjiga je melem za modernog čoveka izgubljenog u buci svakodnevnice. Ona je podsetnik da čuda nisu natprirodne pojave, već trenuci kada napokon razumemo sopstveno srce.

Knjiga kojoj ćete se vraćati svaki put kada vam zatreba uteha, razumevanje i putokaz ka unutrašnjem miru.

U spektakularnom nastavku Dripačke rapsodije, Bilanovićev alter ego Edvard Nikolić i dalje je veliki ljubitelj žena i u potrazi za onom pravom. Odvešće nas u noćnI provod Latinske Amerike i pokazati nam smisao uživanja na brazilskim plažama. Budite spremni na neočekivane avanture na vrhovima Bolivije koji će vas ostaviti bez daha. Koje to uspomene krije jedan stan u ulici Esmeralda u Buenos Airesu? Da li nas ljubav uvlači ili spašava od opasnosti i iskušenja? Bilanović u ovoj knjizi uspeva da nam od početka do kraja održi pažnju svojim pripovedanjem toliko da se knjiga čita u dahu, a njegovi neverovatni opisi, šarm i duhovitost neće ni jednog čitaoca ostaviti ravnodušnim. Spremite se za novu avanturu i uhvaćene momente gde ćemo biti najbliže susretu sa istinom.

"Komplet izabranih dela Hermana Hesea čini dvanaest naslova i ukupno trinaest knjiga u tvrdom povezu sa kutijom.

Spisak naslova:
1. Stepski vuk
2. Sidarta
3. Demijan
4. Igra staklenih perli 1
5. Igra staklenih perli 2
6. Roshalde
7. Gertruda
8. Knulp
9. Nirnberško putovanje
10. Umetnost dokolice
11. Narcis i zlatousti
12. I na kraju šta je sreća
13. Srećan je ko ume da voli

Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine, umro je 9. avgusta 1962. godine. Bio je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk, Sidarta, Igra staklenih perli.

Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk. Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok.

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama, jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Nije to pravda – naruga se pukovnik i opet poče da lupa po stolu svojom krupnom debelom šakom. – To je Karl Marks. Sad ću ja tebi da kažem šta je pravda. Pravda je koleno u stomak s poda u bradu po noći podmuklo nožem biti bačen na skladište municije na ratnom brodu i udaren vrećicom peska mučki u mraku bez ikakvog upozorenja. Garotiranje. Eto to je pravda kad svi moramo da budemo dovoljno žilavi i dovoljno surovi da bismo mogli da se borimo protiv Švaba. Opaliti prvi. Jasno?
Mnogo pre M.A.S.H.-a, Pajtonovaca ili Crne Guje postojala je samo jedna kvaka, i to – KVAKA 22.
Upoznajte najluđu letačku družinu u II svetskom ratu koju ćete obožavati i smejati se do suza poput miliona
čitalaca širom sveta!

Jedan od najvećih romana američke i svetske književnosti. Ova urnebesno smešna i mračna satira prati američku eskadrilu stacioniranu na tlu Italije u sam smiraj rata, kao i njenog najrazumnijeg pripadnika Josarijana u pokušaju da sačuva živu glavu i izbegne pogubno birokratsko pravilo oličeno u neprelaznoj KVAKI 22.

Kroz sva kolebanja svetske istorije i rayvoj naroda, duhovna svojina čovečanstva se održala, učuvala i uvećala. Ko usebi poseduje jedan deo ove svojine, taj prirpada neuništivoj zajdinici duha i ima nešto što niko ne može da mu ukrade, Možemo da izgubimo novac, zdravlje, slobodu, život. Ali samo zajdeno sa životom može da nam bude oduzeto ono što smo zaista stekli i šta imamo u duhovnim vrednostima.

U ovom delu Herman Hese čitaoca vodi kroz prelepe predele u čijoj lepoti je tokom svog života imao prilike da uživa. On s istom toplinom govori i o prijateljima i o nepoznatim ljudima, od školskih dana do duboke starosti, duboko saosećajući sa svakim bićem koje pati.

Roman Vreme je je priča o sedmogodinjem životu jedne terapijske grupe. Iako je pisan u prvom licu jednine, iz perspektive glavne junakinje, članice grupe, uloga glavnog junaka u stvari pripada samoj grupi. Na taj način čitaocu je omogućeno da doživi dvostruku perspektivu karakterističnu za grupno iskustvo, u smislu oscilovanja između doživljaja sebe kao individue i sebe kao dela celine - grupe. Roman je pisan na iskren, autentičan i zanimljivnačin, tako da se čita sa pažnjom od početka do kraja. On čitaocu omogućava jedinstvenu priliku da proviri kroz ključaonicu terapijske sobe i njegova vrdnost je upravo u demistifikaciji terapijskog iskustva, što može da bude ohrabrujuće za osobe koje oklevaju da naprave prvi korak i potraže pomoć terapeuta.

Naslov knjige ukazuje na to da je reč o putopisu, ali Nirnberško putovanje ne predstavlja samo to; pre svega, ovo prozno delo Hermana Hesea je u stvari izrazito autobiografsko štivo - jedno od malobrojnih koje je napisao čuveni književnik i nosilac Nobelove nagrade za književnost i koji je, gledano sa tog aspekta, krajnje iskreno i, reklo bi se, autentično ispovedno. Jedna od odlika koja se jasno oseća pri čitanju Nirberškog putovanja jeste samoironija koju poneki čitalac može pogrešno da protumači kao samokritiku, čime bi delimično i bio u pravu jer pisac bespoštedno govori o svojim manama i o neprilagođenostirealnom životu vremena u kojem živi, što je razlog njegovog opredeljenja da, kako sam kaže, živi kao pustinjak, izolovan u svom unutrašnjem svetu književnosti i umetnosti.

Milica Jakovljević spada u red pisaca zabavne literature. Pisala je jednostavno, nežno, sentimentalno i uzbudljivo. Njeni romani odlikuju se izvanrednom fabulom i zapletima. Malo je žena i devojaka koje nisu čitale njene romane u nastavcima između dva svetska rata. Izvršila je ogroman uticaj na široku čitalačku publiku tog vremena, naročito žene.
Svet se danas promenio, ali Mir-Jam nas zabavlja kao što nas zabavljaju svetski pisci, samo što nam je bliža, prepoznatljivija, što pamtimo svet njenih preokupacija, tako da njeni romani imaju i kulturno-istorijsku vrednost.
Mir-Jam je pripadala građanskoj klasi u njenom usponu i prosperitetu. Braneći romantičarske ideale te klase, dala je istovremeno izvanrednu kritiku njenog morala i licemernosti, a da to verovatno ni sama nije znala.

Autor bestselera „Neuromant“ i „Periferal“.

Veriti Džejn, nadarena „šaptačica aplikacijama“, preuzima posao da testira beta verziju novog proizvoda: digitalni asistent kom se pristupa preko naočara sasvim običnog izgleda. „Junis“, razoružavajuće nalik ljudskom biću, veštačka je inteligencija koja ima lice, deliće prošlosti i oštroumno poznavanje borbene strategije. Shvatajući da njeni tajnoviti novi poslodavci još uvek i ne znaju koliko je Junis moćna i koliko vredi, Veriti odlučuje da je najbolje da to i ne saznaju.

Vek kasnije u Londonu, u potpuno drugom vremenu, Vilf Neterton radi među pljačkašima i moćnicima, preživelima spore i nezaustavljive apokalipse poznate kao „džekpot“. Vilf vidi ono što Veriti i Junis ne mogu – njihovu verziju džekpota, koji je tu iza ugla, i ulogu koje obe imaju u njemu.

U svetu Neuromanta, ali sedam godina kasnije – korporativni plaćenik se budi pored nepoznate prelepe žene, a korporacija ga unajmljuje za posao još opasniji od onog od kog se oporavlja. Ambiciozni, mada ne toliko vešt, momak iz predgrađa želi da postane kauboj konzole, ali se upliće u stvari kojima nije baš dorastao. Stručnjak za umetnine, osramoćena nakon skandala, dobija ponudu o kojoj nije ni sanjala. Sve nadgledaju zainteresovane strane, koje su sve sem ljudske…

Inspirativna istinita pripovest o britanskom vojniku koji je bio zatvorenik u Aušvicu.

Mladog britanskog vojnika Artura Doda je 1941. godine zarobila nemačka vojska i transportovala ga u Osvjecim u Gornjoj Silesiji, u Poljskoj. Nemci su mu dali drugo ime, koje je sada sinonim najmračnijih trenutaka čovečanstva. Nazvali su ga Aušvic.
Primoran na težak rad, gladujući i trpeći teške batine, Artur je mislio da će ostaviti život u Aušvicu. Ali odlučan da se bori do kraja, sabotirao je nacističke industrijske radove i rizikovao život da ublaži patnje jevrejskih zatvorenika i pomogne grupi partizana planiranje masovnog bekstva.
Šokantna istinita pripovest osvetljava operacije u logoru, razotkriva hijerarhiju esesovskog maltretiranja zatvorenika i iznosi malo poznatu priču o ratnim zarobljenicima koji su bili tamo zatvoreni.

„Ako zaboravimo prošlost, ponavljaćemo je. Zaista izvanredna knjiga”
FOKUS ODBRANE, interni list Ministarstva Odbrane, Velike Britanije

Neda je ostala potpuno sama, posle smrti svoga oca, bogatog bankara i majke, domaćice.
Bila je primorana da napusti roditaljsku kuću gde je bila ušuškana ljubavlju i bogatstvom svojih roditelja i suoči se sa stvarnim svetom u kome su vladala pravila muškarca.

Posle niza događaja, vešta igra sudbine i zavet njene majke dovešće je pravo u ruke muškarca koji je bio njena sudbina.

Orijana Falači (1929-2007) čuvena italijanska novinarka, stekla je svetsku slavu svojim novinarskim angažmanom, ali i knjigama, napisanim silovito i beskompromisno. Jedna od najboljih biografija ikada napisanih, knjiga „Jedan čovek“, je biografija o Aleksandru Panagulisu, grčkom heroju Pokreta otpora, sedamdesetih godina, u vreme fašističke vojne diktature u Grčkoj. Čudesna priča o čoveku koji se usprotivio režimu bez trunke straha, bez ijedne pomisli da ustukne ili se povuče za jedan pedalj.

U bajkovitim slikama ovog poetskog dela Gete je duhovnim okom posmatrao razvitak ljudske duše sa stanovišta u kome se ona u odnosu na natčulno oseća strano, sve do one visine svesti na kojoj život ispunjen čulnim svetom biva prožet natčulnim svetom duha, tako da oboje postaju jedno. Ovaj proces preobraženja Gete je opisao u lako istkanim likovima iz mašte. Pitanje o odnosu fizičkog sveta prema jednom od fizičkog doživljaja slobodnog iskustva u natčulnom carstvu sa posledicama za život ljudske zajednice, ovde, u bajkolikom kraju, nalazi sveobuhvatno rešenje u tkanju pesnički oblikovanih slika.

I kada u životu zajednice zajednički deluju različite ljudske prirode, onda je ovim uzajamnim delovanjem data samo slika raznolikih sila koje kroz svoj međusobni odnos čine jedno ukupno individualno ljudsko biće.

Časna reč muškarca je zbirka pripovedaka. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je i u ovoj zbirci oslikala portrete svojih junaka koje spaja potreba za ljubavlju i zajedničkim životom, i to sa finom iznijansiranošću njihovih ljubavnih jada i emocija koje ih vode kroz život.

Igra staklenih perli Muziku sfera i majstora davnih slušamo s poštom, tonuć u milinu, i prizivamo iz vremena slavnih sve duhove na čistu svetkovinu. Uzdižemo se zahvaljujuć tajni čarobnog pisma, u čijoj se srži sav život uzburkani i beskrajni zgrušan u jasna znamenja sadrži. Ko sazvežđa odjekuju kristalno, njihovom smislu životi nam služe, dok oko svetog svog središta stalno po svetlim prostorima kruže.

Ova knjiga je niz misli Marka Aurelija o srećnom i uspešnom životu. Za razliku od većine dela stoičke filozofije, može biti zanimljiva i običnom čitaocu i obezbediti mu svojevrstan „model za život“. Ona vam može pomoći u rešavanju svakodnevnih problema i savladavanju strahova i iskušenja, ali vas takođe može naučiti da sreću pronađete u jednostavnosti. Verovatno je jedna od najboljih knjiga zapadne filozofije i kada je budete pročitali, činićete to uvek nanovo.

Dan odluke je očaravajuće, duhovito delo Aravinda Adige, dobitnika Bukerove nagrade za roman Beli tigar. Jedna od 100 najboljih knjiga 2017. po izboru Njujork tajmsa

„Najuzbudljiviji romanopisac u Engleskoj danas“, E. N. Vilson

Šesti vek nije jikako bilo vreme mira za Rimsko carstvo. Osvajači su pretili sa svih strana, ali su ubrzo počeli da osećaju strahopoštovanje prema jednom imenu - bio je to Velizar, najbolji general cara Justinijana.

Po mnogo čemu ovo je možda najbolji roman Mir-Jam... Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju. Svaki njen roman je na svoj način poučan, jer jasno pokazuje razliku između dobrog i lošeg i daje moralnu pouku, pre svega namenjenu mladim devojkama. Nepravedno zaboravljena, skrajnuta na margine književnosti, Mir-Jam danas doživljava renesansu i zasluženo pleni duše hiljada čitalaca.

Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovedaka Mir-Jam.
Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čežnja za samostalnošću, čime je unela i socijalnu problematiku
u svoje priče, lepotom trenutaka i novih poznanstava i pre svega zadovoljavanjem potrebe da se živi u dvoje...

Branka Bogavac je novinarka koja je proteklih decenija vodila razgovore sa mnogim istaknutim imenima sa svetske umetničke scene. Među njima su bili: Milan Kundera, Orhan Pamug, Mario Vargas Ljosa, Emil Sioran, Umberto Eko, Julija Kristeva, Horhe Luis Borhes, zapravo, svi nobelovci.
U ovoj knjizi nalaze se razgovori sa deset nobelovaca koje je Branka Bogavac vodila.

Balram Halvai je Beli Tigar, najpametniji dečak u selu. Njegova porodica je isuviše siromašna da bi mogla da ga školuje, pa je on primoran da radi u čajdžinici gde usitnjava ugalj i briše stolove. Ali jednog dana Balramuse sreća osmehne, bogat čovek ga unajmljuje kao svog vozača i odvodi sa sobom u Nju Delhi. Grad je pravo otkrovenje za Balrama. Dok vozi svog poslodavca po trgovačkim i poslovnim kompleksima velikog grada, on postaje svestan neizmernog bogatstva koje ga okružuje i mnoštva prilika koje se ukazuju, sve vreme znajući da on nikada neće kročiti u taj svet. Dok tužno razmišlja o svojoj situaciji, Balramzaključuje da postoji samo jedan način da uđe u glamurozni svet nove Indije, mora da ubije svog gospodara.„Beli Tigar“ nam predstavlja sirovu Indiju, lišenu romantičnih predstava. Uzbudljiv i šokantan, od sela u doliniGanga ispunjenih očajem i skoro sasvim lišenih reda i zakona, do Bangalora na „divljem jugu“ koji se uzavrelo razvija privlačeći svetske kompanije. Pisan kao ispovest ubice, roman „Beli Tigar“ je uzbudljiv kako zbog tematike, tako i zbog pripovedača, amoralnog, ciničnog antiheroja koji odbija da se pokaje, ali za kog navijate i koji vam se ipak uvlači pod kožu.