KLASICI, DRAME, MISLI

Ljudi ambisa je potresno i dokumentarno svedočanstvo o najmračnijem licu industrijskog Londona s počatka 20. veka. Prerušivsi se u skitnicu autor silazi među beskućnike, radnike bez posla i stanovnike prenaseljenih prihvatilišta Istočnog Londona, beležeći njihove živote iz prve ruke – bez ulepšavanja i bez distance. Ova knjiga nije samo reportaža o bedi, već optužnica protiv društva koje dopušta da čitavi slojevi ljudi žive na ivici gladi i očaja. Grad se ovde ne pokazuje kao simbol napretka, već kao nemilosrdan mehanizam koje melje najslabije. Iskustva iz ovog dela snažno su uticala na kasniju književnost društvene kritike, posebno na Džordža Orvela, koji će decenijama kasnije, u sopstvenim londonskim lutanjima među siromašnima, razviti sličan pogled na nepravdu, eksploataciju i licemerje civilizacije i objaviti svoju prvu knjigu Niko i ništa u Parizu i Londonu. Poput Londona, i Orvel će shvatiti da se prava istina o društvu vidi tek na njegovom dnu.

Roman Majstor i Margarita predstavlja jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti 20. veka. U mističnom i satiričnom preplitanju fantazije i stvarnosti, Mihail Bulgakov vodi čitaoca kroz moskovske ulice, pozorišne daske i bezvremenske dimenzije u kojima se sudaraju dobro, zlo, umetnost i ljubav.
Pojava misterioznog stranca otvara niz događaja koji razotkrivaju ljudske slabosti, moć vlasti i snagu stvaralačke slobode.
U središtu romana stoji tragična ljubavna priča Majstora i Margarite, čija odanost nadilazi granice života i smrti. Bulgakovljev spoj humora, filozofije i fantastike čini ovo delo neiscrpnim izvorom tumačenja i jedinstvenim literarnim iskustvom.
Ovo izdanje sadrži kritički pogovor i sveobuhvatnu analizu prevodioca, koji čitaocu pružaju dublji uvid u delo i njegov književni kontekst.

U knjizi „Prozor i druge drame“ dramaturškinja i spisateljica Katarina Nikolić predstavlja tri drame koje otkrivaju intimne i teške priče savremenog života.

Viktor Frankenšajn, vođen nezasitom željom da otkrije tajnu života, stvara biće koje prevazilazi sve šro je svet ikada video. Ali kada njegov eksperiment izmakne kontroli, Viktor shvata da je stvorio ne samo život, već i sopstvenu propast.

Pozorišna predstava Bez prolaza: Drama u pet činova, nastala 1876. godine, bila je rezultat višegodišnje saradnje i bliskog prijateljstva Čarsla Dikensa i Vilkija Kolinas. Iste godine adaptirana je u istoimeni film koji je predstavljao spoj tipičnih dikensovih junaka i uveliko poznatih Kolinsovih elemenata melodrama, slučajnosti i trilera.

Radnja, pozicionirana u Londonu, delimično je okrenuta ka misterioznom životu izvesnog Valtera Vajldinga, mladog muškarca, inače proizvođača vina, koji traga za svojim poreklom. U istom trenutku, međutim, pred čitaocima se odigrava prava drama u životu Džodža Vendejla, Vajlingovog prijatelja i saradnika, pred kojim se pojavljuje niz nepredviđenih prepreka koje mu onemogućavaju uživanje u ljubavi sa voljenom damom. Kako bi postigao svoj cilj, on će morati da pođe na teško putovanje kroz Alpe, zbog kog će biti na ivici smrti, ni ne sluteći tada ko je njegov neprijatelj.

Ovo je priča istovremeno o gubitku i pronalasku identiteta, naizgled nepremostivim razlikama među društvenim klasama, uticaju prošlosti na sadašnji život i njenim posledicama koje se ne mogu izbrisati, neraskidivim porodičnim vezama, ljudskom potrebom za pripadanjem. Krajnje, a karaktristično za književnost XIX veka, Bez prolaza je roman o pobedi dobra nad zlim, o hrabrosti I ljubavi, pravdi, veri kako u sebe, tako i u druge.

"Gde narandže zru" je živopisno putovanje kroz južnu Evropu koje prati avanture troje ruskih turista: bračnog para Ivanov i njihovog prijatelja Konkurina. Kroz oči ovih likova, Nikolaj Aleksandrovič Lejkin nas vodi kroz predele južne Francuske i Italije, od slikovitih gradova Nice i Monte Karla do večnog Rima i živopisnog Napulja.

Na površini, roman odiše vedrinom i humorom, ispunjen je opisima egzotičnih lokacija i neobičnih susreta. Međutim, ispod te površine, autor pažljivo uobličava suptilne kritike društva i mentaliteta. Putovanje ruskih turista služi kao prizma kroz koju se sagledavaju različite kulture, navike i snobizam koji ponekad karakteriše odnos turista prema lokalnom stanovništvu.

Kroz živopisne opise krajolika, kulinarskih specijaliteta i zanimljivih susreta, Lejkin nam pruža uvid u bogatstvo i raznolikost južnoevropskih destinacija. "Gde narandže zru" nije samo putopisni roman, već i delo koje nas podstiče na razmišljanje o različitostima i sličnostima među ljudima širom sveta, kao i o važnosti tolerancije i razumevanja.

Nikolaj Aleksandrovič Lejkin (1841-1906) bio je ruski pisac, novinar i izdavač. Svoja dela je počeo da objavljuje u raznim časoposima već 1860. godine. Lejkin je A.P. Čehova privukao da sarađuje u Fragmentima, u kojima je u periodu od 1882-1887 objavio oko dve stotine priča pod raznim pseudonimima. U tom periodu su svojim pričama privlačili podjednaku pažnju čitalaca. Za života je objavio trideset šest romana, jedanaest drama i preko hiljadu priča. Posle revolucije, 1917. godine, njegova dela su zabranjena u Poljskoj. Štampano je najmanje 165 njegovih knjiga i brošura.

Dvadesetogodišnjem Aleksandru dosadio je život pod majčinim okriljem, na plodnom imanju, u idiličnoj okolini rodnog sela. Gonjen neutaživom potrebom da spozna svet, u potrazi za “karijerom i fortunom”, uputiće se za Peterburg, a tamo će naići na sve ono što nije očekivao i na šta nije navikao: hladan prijem, svakodnevni rad, sivilo zgrada, i na Petra Ivaniča, svog strica, hladnog i pragmatičnog čoveka od karijere.

Od prvog trenutka njihovog susreta, biće očigledno da su Aleksandrova i Petrova životna filozofija u opštoj suprotnosti. Mladića počinje da fascinira stričeva figura i obuzima ga niz nedoumica: da li su njegovi snovi o pesničkoj slavi i “iskreni izlivi” koje toliko ceni zaista najvažnije vrednosti u životu, ili je sve to samo “besmislica” i “žuto cveće, kako tvrdi njegov stric? I ume li Petar Ivanič da pogreši?”; Običan događaj, prvi roman Ivana Čončarova, autora čuvenog Oblomova, izazvao je pravu pometnju u Rusiji 19. veka.

I pored neverovatnog uspeha kod ondašnjih čitalaca, konzervativna kritika oštro je osudila prividno antiromantičarsku postavku ovog nesvakidašnjeg romana.; Daleko ispred vremena Gončarov i ovog puta zalazi u prostore modernog, pa naizgled jednostavnu, linearnu priču o suprotstavljanju dvaju principa pretvara u eklektično delo, u čijem se tonu, čas poetičnom i blagom, čas realističnom i humorističnom, ogleda živ duh pripovedača. Za ljubitelje Oblomova, kao i ljubitelje klasika, ali i savremene književnosti, roman Običan događaj predstavljače dragocen doprinos čitalačkom iskustvu.

Džek London nas vodi u ne tako daleku 2073. godinu ne bi li nam prikazao razarajuće posledice epidemije kakvu svet do sada nije video.Britko, kocizno, dinamično pripovedanje dvaju pripovedača, jednog izvan, a drugog unutar priče, okupiraće pažnju čitaoca i navesti ga na ponovna preispitivanja ljudske prirode i toka istorije.Postoje li sile koje delaju mimo racionalnog doživljaja sveta?Kako se klasno ustrojstvo društva može osvetiti svojim tvorcima? Kreće li se tok vremena pravolinijski ili pak ciklično?

Zbirka Duhovi Božića objedinjuje pet novela Čarlsa Dikensa, koje su objavljivane pred Božić. Pripovetke Božićna bajka, Zvona, Cvrčak na ognjištu, Životna borba i Ukleti čovek i ugovor sa duhom odlikuje tematsko i stilsko jedinstvo, te svaka od njih predstavlja reprezentativni primerak Dikensovog stvaralaštva.

Rat i mir (1869) veličanstven je roman-esej o odnosu između slobode volje o onoga što nazivamo sudbinom, proviđenjem ili istorijskom nužnošću.U brzopletoj smeni mirovnog i ratnog stanja, Tolstojevi likovi plemići ili doživljavaju nepovratnu moralnu transformaciju ili joj se snažno opiru do same smrti, dok likovi seljaka postepeno stiču lična prava i slobodu. Tolstoj je kroz suptilne lične promene uspeo da dočara one momente koji nose opšteljudski značaj:“Prateći razvoj istorije, vidimo da se svake godine, sa svakim novim piscem menja mišljenje o tome šta je dobro čovečanstva, tako da se ono što je izgledalo kao dobro,  posle deset godina iznosi kao zlo, i obrnuto.”

Rat i mir (1869) veličanstven je roman-esej o odnosu između slobode volje o onoga što nazivamo sudbinom, proviđenjem ili istorijskom nužnošću.U brzopletoj smeni mirovnog i ratnog stanja, Tolstojevi likovi plemići ili doživljavaju nepovratnu moralnu transformaciju ili joj se snažno opiru do same smrti, dok likovi seljaka postepeno stiču lična prava i slobodu. Tolstoj je kroz suptilne lične promene uspeo da dočara one momente koji nose opšteljudski značaj:“Prateći razvoj istorije, vidimo da se svake godine, sa svakim novim piscem menja mišljenje o tome šta je dobro čovečanstva, tako da se ono što je izgledalo kao dobro,  posle deset godina iznosi kao zlo, i obrnuto.”

Rat i mir (1869) veličanstven je roman-esej o odnosu između slobode volje o onoga što nazivamo sudbinom, proviđenjem ili istorijskom nužnošću.U brzopletoj smeni mirovnog i ratnog stanja, Tolstojevi likovi plemići ili doživljavaju nepovratnu moralnu transformaciju ili joj se snažno opiru do same smrti, dok likovi seljaka postepeno stiču lična prava i slobodu. Tolstoj je kroz suptilne lične promene uspeo da dočara one momente koji nose opšteljudski značaj:“Prateći razvoj istorije, vidimo da se svake godine, sa svakim novim piscem menja mišljenje o tome šta je dobro čovečanstva, tako da se ono što je izgledalo kao dobro,  posle deset godina iznosi kao zlo, i obrnuto.”

Rat i mir (1869) veličanstven je roman-esej o odnosu između slobode volje o onoga što nazivamo sudbinom, proviđenjem ili istorijskom nužnošću.U brzopletoj smeni mirovnog i ratnog stanja, Tolstojevi likovi plemići ili doživljavaju nepovratnu moralnu transformaciju ili joj se snažno opiru do same smrti, dok likovi seljaka postepeno stiču lična prava i slobodu. Tolstoj je kroz suptilne lične promene uspeo da dočara one momente koji nose opšteljudski značaj:“Prateći razvoj istorije, vidimo da se svake godine, sa svakim novim piscem menja mišljenje o tome šta je dobro čovečanstva, tako da se ono što je izgledalo kao dobro,  posle deset godina iznosi kao zlo, i obrnuto.”

Knjiga sadrži tužne i savremenom čitaocu jezivo bliske životne ispovesti o ekstremnoj bedi londonskih skitnica i modernom ropstvu pomoćnih kuhinjskih radnika u hotelima Pariza. Ove priče-reportaže o pukom preživaljavanju u tadašnjim najluksuznijim evropskim prestonicama su proistekle izu neobičnih eksperimenata u kojima se autor lično okušao kako bi preispitao predrasude i zablude o siromaštvu i teškom radu. "Masu bogatih i siromašnih razdvajaju njihovi prihodi i ništa drugo, a prosečni milioner je samo prosečni perač sudova odeven u novo odelo". Orvel je smatrao da je veliki problem to što se inteligentni, kultivisani ljudi, baš oni ljudi od kojih bi se moglo očekivati da imaju liberalne stavove, nikada ne druže sa siromašnima. Upravo taj jaz je pokušao da premosti ovom, a i svojim kasnijim knjigama: Burmanski dani, Sveštenikova kći, Samo nek aspidistre lete, U borbi za vazduh.

Siroče Oleve Tvist odrasta u veličanstveno Viktorijansko doba čija su najviša dostignuća: siromaštvo, glad i dečji rad. Pripovedajući dečakovu tešku životnu priču autor se britkim humorom i satirom obračunava sa zabludama "filozofa" koji nisu odrastali u sirotinjskim domovima ili među kriminalcima, ali imaju moć i vole dasude o tim pojavama. Oliver Tvist je drugi po redu DIkensov roman, koji je prvobitno izlazio kao serijal od 1837. do 1839. godine. Ovo kultno delo doživelo je i brojne adaptacije kroz filmove, serije, mjuzikle i pozorišne predstave.

Džordž Orvel (1903-1950, pravo ime Erik Artur Bler), nesumnjiva i nesporna veličina engleske i svetske književnosti, slavu je stekao u prvom redu zahvajujući svom, slobodno može da se kaže, legendarnom romanu „1984.“ Uz „Gvozdenu petu“ Džeka Londona, „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija, „Mi,“ Jevgenija Zamjatina i „Paklenu pomorandžu“ Entonija Bardžisa, Orvelova „1984“ spada u najvažnije negativne utopije svetske književnosti, a verovatno je i najpoznatije i najcitiranije od svih ovih dela. Treba napomenuti i da je Bardžis kasnije opisao svoju mračnu viziju Engleske u budućnosti u knjizi sa naslovom „1985.“ Ogromnu važnost i uticaj koji je Orvelova „1984“ izvršila na nebrojene umetnike i mislioce ne treba, naravno, meriti samo kroz doslovnu tačnost predviđanja tokova razvoja savremenog društva, već pre kroz šire implikacije i metaforičko značenje upozorenja koja nam je Orvel proročanski nadahnuto dao pre više od šest decenija. Ono najvažnije, dakle, nije tačnost predviđanja tehničkih sredstava za kontrolu pojedinca (dvosmerni ekran kroz koji građanin dobija „informacije“ ali istovremeno odaje sve informacije o sebi samom sistemu koji ga danonoćno posmatra), nego tačna dijagnoza tendencije i pravca razvoja ideologije i sredstava za njeno nametanje stanovnicima sveta potčinjenog visokim tehnologijama i moćnim ali nevidljivim interesnim grupama (novogovor, Veliki brat, dvomisao, zlomisao itd.). Novi sistem ne želi samo kontrolu nad svime što društvo i pojedinac u njemu poseduju, on želi kontrolu nad onim što taj pojedinac jeste. Orvel nije Žil Vern 20. veka, on je više starozavetni prorok koji strašnim glasom upozorava na ono što nas čeka. Pomoću uvida u njegovo lično iskustvo u politici i svakodnevnom životu, koji nam Orvel pruža kroz svoju memoarsku prozu („Niko i ništa u Parizu i Londonu,“ „Kataloniji u čast“) dodatno razumevamo istinitost njegovih gledišta. Orvel nam odmerenim i pouzdanim glasom čoveka kome je to iskustvo i široko obrazovanje, avaj, samo potvrdilo ono što je već znao na jednom dubljem, intuitivnom nivou, iznosi zastrašujuće pojedinosti o društvu u kome čovek živi u „razvijenom svetu“ 20. veka. Otuda su njegova upozorenja još zlokobnija; on ne preti, on samo ukazuje na činjenice, a istinitost tih njegovih reči je toliko jaka da je shvataju i oni koji, ušuškani u prividnu sigurnost „progresa,“ ne postavljaju ni sebi ni drugima pitanje šta leži ispod, na dubljim nivoima i u samim temeljima novog svetskog poretka i civilizacije. Kada čovek danas uključi svoj kompjuter, „pametni telefon“ ili televizor, neizostavno mora da oseti jezu. Negde iz tajanstvenih dubina elektronike, magije novog doba, neprestano ga posmatra i sluša Veliki brat, ili možda bolje rečeno Veliko bratstvo. Ali ga takođe posmatra i zabrinuto i sumorno lice samog Orvela. Hiljadu devetsto osamdeset četvrta je jedinstvena godina jer traje već decenijama, i mada sam Orvel naizgled ne veruje da ima nade, sama činjenica da ju je on demaskirao i izložio našem pogledu ipak ostavlja mogućnost da je jednog dana ipak precrtamo u svom kalendaru i proslavimo dolazak jedne nove godine... 1985?

Ova knjiga je poslednji Orvelov roman, napisan 1948.godine. Novi sistem ne želi samo kontrolu nad svime što društvo i pojedinac u njemu poseduju, on želi kontrolu nad onim što taj pojedinac jeste. Orvel nam odmerenim i pouzdanim glasom čoveka kome je to iskustvo i široko obrazovanje, samo potvrdilo ono što je već znao, na jednom dubljem, intuitivnom nivou, iznosi zastašujuće pojedinosti o društvu u kome čovek živi u "razvijenom svetu" 20.veka. 1984. je jedinstvena godina jer traje već decenijama, i mada Orvel naizgled ne veruje da ima nade, sama činjenica da juj je on demaskirao i zložio našem pogledu ipak ostavlja mogućnost da je jednog dana ipak precrtamo u svome kalendaru i proslavimo dolazak jedne nove godine....1985.?

Životinjska farma“ je remek delo kome su protekle decenije samo dodatno pojačale oštrinu i aktuelnost, budući da nestanak fašizma i komunizam nimalo nisu ublažili strahove savremenog čoveka od totalitarizma i beskrupuloznosti političara, uvijene u slatkorečive fraze o zajedničkom dobru i teretu koji vođe nose na svojim plećima. Ova književna bomba upakovana u formu basne i dalje raznosi uspavane mozgove podjednako na političkoj levici i desnici, istovremeno pogađajući pravo u centar i dižući ga pravo u vazduh. Životno iskustvo i izoštren socijalni osećaj velemajstora pisane reči Orvela u ovoj sažetoj formi dolaze do izražaja ništa manje nego u možda još slavnijoj „1984“ i ispunjavaju čitaoca jezom koju ni sva humoreskna raskoš piščevog jezika ne može da ublaži. „Farma“ je jedno od onih dragocenih i retkih dela koje nude uživanje na istoj ravni sa nelagodom i ne samo da obrazuju čitaoca dovodeći u pitanje celokupno njegovo obrazovanje, nego ga i navode na delanje dovodeći u pitanje celokupno njegovo dotadašnje delovanje. Verovatno smo svi na stotine puta čitali oveštale reklamne fraze na koricama hit knjiga, banalnosti u stilu „posle ove knjige život vam više nikada neće biti isti“ ali vi u rukama upravo držite magični predmet za koji ovakva izjava istinski važi: predmet čije je čudo upravo u tome što banalnost pretvara u magiju i svojom magijom briše banalnost naše egzistencije. Ako bi se u dve reči mogla izraziti sva velika razočarenja i propala nadanja 20. i ranog 21. veka, te dve reči bi glasile „Životinjska farma.“

Maglovite noći, uzane londonske ulice i tajnovita vrata iza kojih nestaje i odakle se pojavljuje sasvim neobična i neuhvatljiva ličnost prava su scenografija za jezovitu priču iz pera Roberta Luisa Stivensona, punu čudnovatih zapleta i neobjašnjivih zločina. Ko je taj čovek od koga svi zaziru, ali koji istovremeno budi neprijatnu radoznalost? Odgovor na ovo pitanje, kao i na mnoga druga, još strašnija pitanja, koja će se pred čitaocem javiti kada se upusti u rešavanje ove devetnaestovekovne misterije, pokušaće da daju gotovo svi junaci romana Čudan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda, međutim, istina će ostati neodgonetnuta do poslednjeg trena i čekaće na onoga ko se usudi da razume pravu ljudsku prirodu.

Roman Okretaj zavrtnja, objavljen 1898, godine smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja gotskog žanra. Kada veoma obrazovana mlada dama dobije posao kakav devojka njenog porekla i statusa samo poželeti može počinje njeno suočavanje sa misterioznim okolnostima koje vladaju na imanju, na koje se preselila u svojstvu guvernante. Da li je podučavanje dvoje malih štićenika jedino što će njenu pažnju držati zaokupljenom? Noćne šetnje po kući, neobični gosti i neprestana strepnja mlade vaspitačice učiniće da knjiga Okretanj zavrtnja bude preplavljena jezovitom atmosferom, nateraće čitaoca da zajedno sa junacima strahuje pred konačnim ishodom sablasnih poseta, sve vreme se pitajući odakle posetioci zapravo dolaze.

Imanje doktora Džedlera nalazi se na bojnom polju nekadašnje krvave bitke. Na godišnjicu velike bitke mlađa od dve ćerke udovca Džedlera proslavlja svoj rođendan. Doktor je uveren u to da je sudbina genijalan komičar i da je život farsa koju ne bi trebalo isuviše ozbiljno shvatiti.

Koliko ovaj pogled na svet ima smisla u stvarnim životnim okolnostima, Dikens nam dočarava suprotstavljajući izrazito živopisne i emotivne karaktere koje je teško zaboraviti.

Knjiga Ljubavne priče čini zbirku pripovedaka koje su potekle iz pera najboljih svetskih autora klasične knjižavnosti:
Bokačo, Servantes, Markiz de Sad, Stendel, Onore de Balzak, Puškin, Ljermontov, Turgenjev, Dostojevski, Tosltoj, Đuro Jakšić, Mrkl Tven, Emil Zola, Frans, Gi de Mopasan, Čehov, Branislav Nušić, Bora Stanković, Grin, Isak Babelj.

Poželeli ste se sumornih engleskih ulica, velelepnih katedrala, horske muzike i misterije? Onda je Klosterhem pravo mesto za vas. Nedovršeni roman Čarlsa Dikensa bio je nepoznat publici godinama nakon piščeve smrti i dan danas svojom neobičnošću opčinjava čitaoce. Na tragu svojih ranijih romana, Dikens priču počinje prikazivanjem različitih slojeva i članova engleskog društva, međutim, međusobni odnosi junaka ovog romana čine da atmosfera odiše neizvesnošću i netrpeljivošću. Ko je glavni junak ovog romana i šta se sa njim dešava, Čarls Dikens ne otkriva u potpunosti, već prepušta čitaocu da, kroz zamršeno klupko burnih osećanja i događaja, sam dopiše ishod priče. Elementi gotskog romana iskrsavaju na gotovo svakoj stranici, zbog čega Tajna Edvina Druda dobija još jednu posebnu crtu.

Dejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, čitaocima donosi priču o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva I mladosti, sada kao odrastao čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji i borba protiv nepravde i surovosti samo su od nekih epizoda sa kojima će publika imati prilike da se upozna u ovom delu. Dikensovo naoštreno pero opisuje i verno postavlja pitanje predstavlja sliku devetnaestovekovnog engleskog društva, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama.

Zasigurno, Dejvid Koperfild je roman u kojem će mladi uživati, dok će se odrasli vratiti u detinjstvo.

Dejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, čitaocima donosi priču o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva I mladosti, sada kao odrastao čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji i borba protiv nepravde i surovosti samo su od nekih epizoda sa kojima će publika imati prilike da se upozna u ovom delu. Dikensovo naoštreno pero opisuje i verno postavlja pitanje predstavlja sliku devetnaestovekovnog engleskog društva, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama.

Zasigurno, Dejvid Koperfild je roman u kojem će mladi uživati, dok će se odrasli vratiti u detinjstvo.

Treći po redu Dikensov roman. Posle očeve smrti i njegovih loših investicija, porodica Niklbi je jako osiromašila. Nikolas je osuđen da zatraži pomoć od strica Ralfa, hladnog i okrutnog čoveka koji mu nalazi posao učitelja u Jorkširu, u školi za problematične dečake. Tu će se mladi Nikolas uhvatiti u koštac sa mnogim nedaćama i sresti veliku plejadu različitih likova. Kroz sudbinu glavnog lika, Dikens oslikava porodične i društvene odnose svoga doba, pružajući nam svojevrsnu kritiku društva i njegovih tvorevina, dok kroz fabulu upoznajemo mnoge tipske junake poput zelenaša, lordova, privatnih učitelja, ali i vrednih i poštenih i plemenitih ljudi.

Ova knjiga predstavlja zbirku priča koja su nesumnjivo dela, za ondašnje vreme, revolucionarnih ideja. Krećući se između egzotično-mistične fantastike, zatim varirajuči tradicionalne teme čuda i prodaje duše đavolu, preko naprednih razmišljanja o tehnološkim dostignućima i budućim civilizacijma, sve do pitanja egzistencijalnog položaja pojedinca u svetu, Vels svojim jednostavnim ali preciznim i uverljivim stilom piše stranice pune uzbudljivih i neizvesnih događaja, napete i tajanstvene atmosfere i smelih pretpostavki i zaključaka. Biljke koje ispijaju krv svojim žrtvama, praistorijske ptice, opasni i krvoločni insekti, putovanje u druge svetove i ratni pohodi, samo su neke od mnoštva zanimljivih okosnica njegovih priča koje ljubitelje književnosti neće ostaviti ravnodušnim.

Don Kihot je osvedočeno remek delo ne samo španske već i svetske književnosti. Iako u osnovi parodira viteške romane, Servantes postiže mnogo više: postavlja temelje modernom evropskom romanu i oblikuje lik Don Kihota koji nadmašuje i svog tvorca i epohu u kojoj je stvoren. Glavni junak postaje inspiracija mnogim umetnicima širom sveta, ali i simbol običnog čoveka u borbi za ostvarenje svojih ideala, kao što će i konjušar Sančo Pansa postati sinonim prijateljske odanosti.

Prateći svog junaka Martina Idna, Džek London priča uzbudljivu avanturu o srčanom i neprekidnom traganju za uspehom i potvrdom vrednosti. Neprestana, neizvesna i odlučna borba sa životnim nedaćama kao što su siromaštvo i nedovoljno obrazovanje, podstaknuta poznanstvom sa Rut, devojkom anđeoskog lika po svemu različitom od Martina, suočava Londonovog junaka sa mnoštvom izazova i iskušava njegovu volju, ljubav i veru. Na svom putu ka uspehu Martin Idn sreće još mnogo drugih ljudi različitih karaktera, drugačijih stavova i opredeljenja, ali koji, svaki na svoj način, doprinose njegovom odrastanju i ulasku u svet buržoazije. Da li će pobediti oduševljenje ili razočaranje, britko piščevo pero gotovo do samog kraja ostavlja u tajnosti. Jedno je sigurno, pred nama se nalazi sasvim precizan opis i analiza američkog društva na početku XX stoleća.