ROMANI

U završnom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Tajna – svet slovena uranja u sve dublji haos, Ivan se suočava ne samo sa spoljnim neprijateljima, već i sa sopstvenim strahovima i sumnjama. Tajne iz njegove prošlosti, davno zaboravljene i zapečaćene, počinju da izranjaju, preteći da razore sve što je s mukom izgradio.

Ovo je roman o svemu onome što pričamo kad mislimo da nas niko ne sluša. O raspravama koje nemaju poentu, ali imaju publiku.I o Beogradu koji je najzabavniji kad je najapsurdniji. Ovo nije roman o politici. Ovo je roman o ljudima koji ne znaju gde pripadaju.I baš zato – pripada svima.

Ljudi ambisa je potresno i dokumentarno svedočanstvo o najmračnijem licu industrijskog Londona s počatka 20. veka. Prerušivsi se u skitnicu autor silazi među beskućnike, radnike bez posla i stanovnike prenaseljenih prihvatilišta Istočnog Londona, beležeći njihove živote iz prve ruke – bez ulepšavanja i bez distance. Ova knjiga nije samo reportaža o bedi, već optužnica protiv društva koje dopušta da čitavi slojevi ljudi žive na ivici gladi i očaja. Grad se ovde ne pokazuje kao simbol napretka, već kao nemilosrdan mehanizam koje melje najslabije. Iskustva iz ovog dela snažno su uticala na kasniju književnost društvene kritike, posebno na Džordža Orvela, koji će decenijama kasnije, u sopstvenim londonskim lutanjima među siromašnima, razviti sličan pogled na nepravdu, eksploataciju i licemerje civilizacije i objaviti svoju prvu knjigu Niko i ništa u Parizu i Londonu. Poput Londona, i Orvel će shvatiti da se prava istina o društvu vidi tek na njegovom dnu.

Roman Majstor i Margarita predstavlja jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti 20. veka. U mističnom i satiričnom preplitanju fantazije i stvarnosti, Mihail Bulgakov vodi čitaoca kroz moskovske ulice, pozorišne daske i bezvremenske dimenzije u kojima se sudaraju dobro, zlo, umetnost i ljubav.
Pojava misterioznog stranca otvara niz događaja koji razotkrivaju ljudske slabosti, moć vlasti i snagu stvaralačke slobode.
U središtu romana stoji tragična ljubavna priča Majstora i Margarite, čija odanost nadilazi granice života i smrti. Bulgakovljev spoj humora, filozofije i fantastike čini ovo delo neiscrpnim izvorom tumačenja i jedinstvenim literarnim iskustvom.
Ovo izdanje sadrži kritički pogovor i sveobuhvatnu analizu prevodioca, koji čitaocu pružaju dublji uvid u delo i njegov književni kontekst.

Trideset godina tišine. Jedna knjiga koja konačno progovara. Više od 25.000 ljudi izbrisano je iz registra građana Slovenije – preko noći su izgubili ime, dom i pravo da postoje. Ovo je knjiga o njima. Novina i pisac Andraž Rožman hrabro ulazi u jedno od najmračnijih poglavlja savremene slovenačke istorije – priču o “izbrisanima”, ljudima koje je država pretvorila u nevidljive. Kroz svedočanstva žrtava, njihovih porodica i branilaca, Rožman gradi mozaik od četrdesetak potresnih priča. Svaka od njih otkiva gubitak dostojanstva, ali i neumornu borbu za pravdu, identitet  pravo na budućnost. U drugom delu knjige, autor širi pogled: kroz funcionalne priče o običnim građanima, on istražuje tiho saučesništvo društva i postavlja bolno pitanje: Šta se događa sa nama kada okrenemo glavu od nepravde? Dokumenarna proza koja se čita kao triler savesti. Dirljiva, uznemirujuća i neophodna – knjiga koja nas podseća da ćutanje nikada nije neutralno.

U drugom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Golubareve kćeri nastavlja se epsko-fantastična pripovest protkana slovenskom mitologijom, magijom i borbom za vlast. U svetu gde carevi, ratnici i čarobnjaci vode neprekidne sukobe, dok sudbine junaka oblikuju i bogovi i prevrtljivi ljudi.U središtu dešavanja su Golubareve kćeri – zavodljive, ali opasne žene, koje spletom strasti, pohlepe i ambicije utiču na događaje daleko veće od svojih moći. Njihova sudbina isprepleće se sa sudbinom Ivana Mačka, ratnik i vođe, i moćnog čarobnjaka Gilmora, gospodara tame koji želi da pokori svet slovenskih bogova. Kroz spletke, izdaje i savezništva otvara se prostranstvo u kome junaci moraju birati između časti, ljubavi i zlata, dok se senka rata nadvija nad kraljevstvom. Priča obiluje napetim dijalozima, dramatičnim obrtima i sudbinskim sukobima u kojima ništa nije onako kako izgleda, a moć i slava uvek nose svoju cenu. Ovo je delo koje spaja epsku borbu dobra i zla sa ljudskim strastima, nudeći čitaocu bogat, slojevit i maštovit svet.)

U Biblioteci Matice Srpske traga se za pesnikom koji će dostojno opevati usamljenog pokojnika iz Holandije. Devojka očiju boje cimeta kroz kolačiće sudbine predviđa budućnost nepoznatih. U švajnfurtsko plavoj kućici, na obodu Kisača, jedna starica godinama saliva stravu, pod budnim okom proročice Gamajun. Sudbina joj iz Moskve na vrata donosi stranca, džepova punih krivice i straha. Niti ovih priča dugo će se uplitati i konačno razmrsiti tek na grobnom mestu Silvestera Solomuna. Iz pera Bojane Dobran u ruke čitalaca stiže literarno osveženje. Inteligentan i duhovit, roman “Grobno mesto Silvestera Solomuna” očarava veštinom pripovedanja, raskošnom galerijom uverljivih likova i sjajno dočaranom slikom svakodnevice, uz tek prstohvat mitskog. Uzbudljiva priča koja se s neverovatnom lakoćom proteže niz stranice i poglavlja romana, a sve u neodoljivim i prepoznatljivim vojvođanskim tonovima, čini ovo delo draguljem svremene književnosti i jednim od najboljih ostvarenja 2025. godine.

Naizgled obične svakodnevne price pretvaraju se u ogledalo u kojima vidimo skrivene strane ljudske prirode – pohlepu, strah, strast, stid, opsesije i sitne laži koje govorimo ili čujemo u životu. Junaci ovih priča ne otkrivaju sve: ono što prećute u razgovoru dok im makaze šušte oko ušiju, izbija na površinu u neočikivanim trenucima – kroz grotesku, ironiju ili crni humor. Agata Tomažič vodi nas u svet u kojem realnost klizi u fantazmologiju, a trivijalni životni detalji prerastaju u zastrašujuće i komične prizore. U njima prepoznajemo i sebe – ono što nikada ne bismo priznali naglas, a što ipak određuje našu intimu. “Ono što ne možeš da ispričaš frizerki” je izazovan, duhovit i surovo iskren mozaik priča, koje nam ne daju da se opustimo. Jer, ono što krijemo u tišini, možda najviše govori o nama.

Rjunosuke Agutagava, jedan od navećih japanskih pisaca 20. veka, majstor je kratke price i dubokog psihološkog prikaza, u ovim delima pokazuje svu snagu svog stvaralaštva. Njegova dela, protkana snažnim emocijama i filozofskim pitanjima, i danas zadržavaju svoju svežinu i univerzalnost. Priča U Bambusovom gaju kroz različita, protivrečna svedočenja otvara pitanje laži i ljudske prirode, dok u ispovednoj prozi Život jednog glupana otkriva sopstvene unutrašnje borbe, strahove i očajanje. Matična knjiga umrlih vodi čitaoce u svet patnje i nesreće, ali i saosećanje koje nadilazi granice života i smrti. Ove tri priče, različite po tonu, zajedno čine jedinstvenu celinu – mozaik ljudske prirode u kojoj se prepliću istina i laž, bol i saosećanje, introspekcija i očaj. Agutagava ostaje pisac čije reči, i posle jednog veka, zrače snagom i neprolaznom svežinom

U knjizi „Prozor i druge drame“ dramaturškinja i spisateljica Katarina Nikolić predstavlja tri drame koje otkrivaju intimne i teške priče savremenog života.

Vlasnik poznatog noćnog kluba u vili na Dedinju priređuje privatnu, četrvrtu po redu BDSM zabavu. Pošto mu nekoliko dana pred pir najtalentovanija domino dama nestane, njeno mesto zauzima misteriozna žena italijanskog porekla, za koju se tvrdi da je umetnost bola učila od japanskih majstora, radila u tokijskom podzemlju i u prestižnom britanskom BDSM klubu. Tokom noći, nižu se umetnički performansi, a neobjašnjiva toplota nadire u vilu. Podiže se tama, a njom i zadovoljstvo, samo da bi se skoro neopaženo uzdiglo do uznemirenosti – do pometnje koju niko ne može da objasni, niti joj se otrgne. “Iz reči u reč, Trifunovićev roman nas navodi da se pitamo da li je carstvo mraka u kojem živimo zapravo odraz onog u nama. Uzbudljivo, snažno i otrežnjujuće književno ostvarenje!“ — iz pera Jelene Todorović

A young horror author meets Emma during the promotion of his debut story collection in Belgrade. She praises his imagination—but claims his writing lacks one thing: real experience. To remedy this, she offers him a tour during the final three nights of October. What follows is a descent into the shadows of the city—séances led by enigmatic hosts, nights spent in the decaying yet majestic hotel, where the mediums dwell, strange encounters with the organizers of occult gatherings, and a visit to an exclusive, near-mythical nightclub that seems to exist outside time. Emma delivers what she promised: experience. But what the young author receives is more than he could have imagined—an initiation into something he can neither understand nor escape. A philosophical horror novel exploring the limits of identity, the nature of possession, and what remains of the self after the self is gone.

Viktor Frankenšajn, vođen nezasitom željom da otkrije tajnu života, stvara biće koje prevazilazi sve šro je svet ikada video. Ali kada njegov eksperiment izmakne kontroli, Viktor shvata da je stvorio ne samo život, već i sopstvenu propast.

Dobro došli u jedan od onih zaboravljenih krajeva Istambula, gde uličice pamte više nego što bi smele, a ljudi kriju price koje nikome ne žele da ispričaju..osim možda vama.Tu živi šarena povorka likova: Kocoš, Niko, Anet, gospodin aldo, Katina, Dijana, Bruno, Lena, frizer Fikret, čika Muamer…Svako od njih nosi svoje pogrešne izbore kao teške medalje koje niko nije želeo da osvoji.

Drakula nije samo priča o vampiru – to je roman o ljudskoj slabosti, unutrašnjim demonima i potrebi da se suočimo s onim što nas najviše plaši.

Da li ljubav može biti jača od različitosti, za mladog Omera, službenika u pošti, nezadovoljnog, duboko rezigniranog, nesvršenog studenta filozofije, disidenta koga večito muče unutrašnji nemiri i lepu, talentovanu, smernu ali neiskusnu studentkinju konzervatorijuma Madžide? Zaplet počinje kada Omera počnu da mučeneke unutrašnje sile. Đavo koji upravlja njime i protiv koga on ne može dobiti bitku, iako želi drugačiji život, tera ga da radi stvari mimo svoje volje.
Sabahatin Ali istražuje mračne strane čovekovog uma, njegovu nemogućnost da pobegne đavolu u sebi i beznadežnom osećaju nedostatka nade u bolje sutra. Ovo je istovremeno i priča o propadanju srednje društvene klase u Turskoj, koja je prinuđena da, u potrazi za boljim sutra, napusti svoje rodno mesto.
Duboko psihološki roman, pun samopreispitivanja, samootkrivanja i moralnih dilema u kojem je pojedinac na velikom ispitu. Svako može sebe pronaći u ovom romanu, jer u svakom od nas uvek čuči neki đavo.

Katarina Nikolić svojom poetskom neskrivenošću, ali i veštinom dramaturga traži smisao, istinu svoga bića. Konačnost ljubavnog odnosa ispoljava se u transendenciji bića koje prelazi u odustajanje, odlazak, zaborav, bolest, u prazninu. Obriši suze koje nikad nisu potekle, Pustite preparirane ptice, Iz dubokih rana da polete

Datumi ispod pesama upozoravaju na interpretaciju vremena kao mogućeg horizonta za bolje razumevanje pesnikinje. Pesme su grupisane u tri celine i muzički obojene svojim naslovima.

Snovi od stakla nas vode od romantične, sanjarske, forme Nokturna; Do Rep ritualnih repeticija i sudbinskog čantranja. Stani kad suncokreti zaspu je celina muzički obeležena nemirima Sinkopa: Ove ruke grle nebo Ugušiće ga Ulični psi i personifikovani motivi u Rifovima su poslednja celina zbirke:

Tamo na klupi

Dva su se psa

Glasno smejala

U Kinoteci

Vrtela se traka

Prsti su hodali

U mračnim komorama

Rezali stvarnost

Bez otisaka

A mesec gubio svoje desno oko

Ah, kako su se ova dva psa smejala

Pisac i dramaturg Katarina Nikolić je ovom zbirkom pesama pustila korenje u pesničkim vodama Srbije. Čini se da bi bilo sasvim prirodno završiti njenim stihom

Ova voda ostaje kad svi odu

Predrag Jovanović, uspešan agent nekretninama, uživa u životu koji je izgradio zahvaljujući svom trudu i posvećenosti. Nakon što je prošao kroz bračnu krizu i razvod, Peđa nastavlja utabanim stazama, trudeći se da zadrži stabilnost i rutinu.

Međutim, njegov naizgled miran život počinje da se komplikuje nakon jednog nesrećnog događaja i misterioznog susreta koji će promeniti sve. Suočen sa nizom bizarnosti koje polako preuzimaju kontrolu nad njegovom svakodnevnicom, Peđa se okreće jedinoj osobi koja mu još uvek pruža iskrenu podršku – bivšoj supruzi Milici. Uz njenu pomoć i pomoć doktora R, čiju stručnost često dovodi u pitanje, Peđa započinje put samospoznaje i borbe za sopstveni razum.

Kako se granica između stvarnosti i košmara sve više zamagljuje, Peđa mora da pronađe odgovore na pitanja koja ga sve više opsedaju: Ko je on zapravo? Šta mu je zaista bitno? Koliko daleko je spreman da ide da bi povratio svoj život? Da li je život koji je izgradio zaista ono što želi, ili je to samo iluzija od koje mora da pobegne?

U ovom romanu, kroz niz neobičnih i uzbudljivih događaja, čitaoci će biti povučeni u Peđin svet pun misterija i introspekcije, istražujući granice ljudskog integriteta, odnosa prema sopstvenoj suštini i prema drugima.

Zbirka Lopov Georga Hajma broji 12 priča, u kojima je autor težio da prikaže sve užase čovekovog postojanja, te njegovo otuđenje od društva i, krajnje, pesimistički, njegov ekspresionalastički stil pisanja i makabrističke vizije sveta kritičari su često poredili sa Bodlerom i Poovim.

Lopov, nadasve groteskna i duboko mračna priča, govori o ludilu muškarca, njegovoj opsesiji slikom i likom Mona Lize, za koju umišlja da poseduje demonske i onostrane osobine, te njegovim deluzijama u kojima umišlja da mu se žena sa portreta podmeva.

Priča Ludak, sa druge strane, ideju o ludilu podiže do ekstremnih granica, u kojoj čitaoci postaju ne samo svedoci kriminalnih radnji jednog psihopate, a nadasve izgibljenog čoveka i begunca iz ludnice, već i uznemirujućeg stanja njegovog unutrašnjeg bića. Njegovo ludilo, oličeno kroz brutalne naturalističke opise, toliko je ekstremno da postaje bolno.

Ova zbirka sadrži priče o ludilu, čovekovoj opsesiji, nasilju i patnji, pune halucinogenih i horror elemenata, u kojima se junaci sve vreme kreću između magnovenja i dekadentne realnosti.

Radnja romana započinje u doba Milutina Nemanjića, u nama poznatom svetu i prati šeprtljavog vitezovog sin, Ivana Mačka – kroz nestvarni bajkoviti svet u kojem vladaju slovenski bogovi skupa sa rodnovernim slovenima – izabranog da pronalazi izlaze iz nemogućih situacija, drugujući i boreći se sa vilama, Baba Rogama, čarobnjacima i bogovima: Stribogom, Dajbogom, Vesnom, Moranom, Velesom, Perunom… ;Bogovi mu daruju devet života koje žrtvuje da povrati narušeni poredak njihovog sveta u kom se obreo protivno svojoj volji. Vođen nestvarnim iskušenjima izrasta u istinskog junaka.

Istrovremeno, sa svakim životom bliži se povratku u svoj svet, ali ni to neće biti kraj čudesnog putovanja.; Več pri povratku u zavičaj očekuje ga i poslednje iskušenje, nepremostivije od onog što ga je imao hrabri Odisej pri povratku u Itaku.

Pozorišna predstava Bez prolaza: Drama u pet činova, nastala 1876. godine, bila je rezultat višegodišnje saradnje i bliskog prijateljstva Čarsla Dikensa i Vilkija Kolinas. Iste godine adaptirana je u istoimeni film koji je predstavljao spoj tipičnih dikensovih junaka i uveliko poznatih Kolinsovih elemenata melodrama, slučajnosti i trilera.

Radnja, pozicionirana u Londonu, delimično je okrenuta ka misterioznom životu izvesnog Valtera Vajldinga, mladog muškarca, inače proizvođača vina, koji traga za svojim poreklom. U istom trenutku, međutim, pred čitaocima se odigrava prava drama u životu Džodža Vendejla, Vajlingovog prijatelja i saradnika, pred kojim se pojavljuje niz nepredviđenih prepreka koje mu onemogućavaju uživanje u ljubavi sa voljenom damom. Kako bi postigao svoj cilj, on će morati da pođe na teško putovanje kroz Alpe, zbog kog će biti na ivici smrti, ni ne sluteći tada ko je njegov neprijatelj.

Ovo je priča istovremeno o gubitku i pronalasku identiteta, naizgled nepremostivim razlikama među društvenim klasama, uticaju prošlosti na sadašnji život i njenim posledicama koje se ne mogu izbrisati, neraskidivim porodičnim vezama, ljudskom potrebom za pripadanjem. Krajnje, a karaktristično za književnost XIX veka, Bez prolaza je roman o pobedi dobra nad zlim, o hrabrosti I ljubavi, pravdi, veri kako u sebe, tako i u druge.

Nakon što je preživeo napad nožem u crkvi, Tomislav počinje da se menja. Njegova svakodnevica postaje drugačija, opsesivne misli nestaju, on čak pronalazi i idealnu partnerku. Međutim, ono što on ne zna jeste da nož iz oltara krije veliku tajnu, a da će ožiljak na njegovoj ruci potpuno odrediti njegov dalji život.

U pokušaju da otkrije njegovu mračnu tajnu, glavni junak će morati da podnese veliku žrtvu zarad višeg cilja, ne znajući da će mu bliska osoba postati najveći neprijatelj.;Debitantski roman Tamare Damljanović, je priča o gubitku identiteta i pronalaženju istog, neraskidivom prijateljstvu i komplikovanim porodičnim odnosima, ljubavi i podršci, opraštanju, ali i nemogućnosti izlaska iz začaranog kruga nasilja, mračnim silama i izdaju, parališućem strahu zbog kojeg nastavljamo da vodimo promašeni život.

Ričard Marš (1857-1915) se smatra jednim od najplodnijih i najpopularnijih engleskih autora poznog XIX veka najvećim elom zahvaljujući romanu Buba koji je u vree kada je objavljen čak šest puta bio prodavaniji od Drakule Brema Stokera.

Međutim, iz različitih razloga, Maršalov roman prestao je da se štampa šesdesetih godina XX veka. Marš je uspeo u naumu da izazove napetost i psihološku tenziju, gotovo na tragu Edgara Alana Poa, ćime je značajno uticao na autore poput H. F. Lavkrafta i kasnije Stivena KInga.

Nakon što je ostao bez posla, hrane i krova nad glavom, mladi Robert Holt sklonište pronalazi u napuštenoj kući gde se sreće sa misterioznom bubom, koja ga hipnozom navodi na razna nepočinstva ne bi li se osvetila za sve zločine koji su nad njom počinjeni u prošlosti.

Prateći glavne junake, čitaoci će se sve vreme kretati između racionalnog i iracionalnog, i nestrpljivo čekati razrešenje misterije zvana Buba.

Ovo je takođe priča o kulturološkom sukobu onostranog Istoka, oličenom u egipatskom kultu boginje Izide, i demokratskog zapada, koji predstavlja privilegovanu Britaniju.

Mlada Matilda, bežeći od mračne porodične tajne, sklonište pronalazi u ukletom zamku Vulfenbah. Ono čemu se neće nadati, međutim, jeste da će u njemu, pored duhova, zateći staru groficu, za koju se veruje da odavno nije među živima, a koja će joj spasiti život. Izgubjena devojka nastaviće svoj put u nepoznato, tragajući za istino i bežeći od ubistava koje joj je odredilo život.; Iako se kao dominantne ističu dve paralelne price, o tragičnim sudbinama dveju žena lišenih slobode, ovo je roman o društvenom nepripadanju pojedinca, gubitku identiteta, prevarama, incestuoznim namerama, porodičnim tajnama, traganju za istinom, položaju žena u društvu. Pun strave i napetosti, Zamak Vulhenbah prikazuje večiti okršaj dobra i zla, u kome uvek stradaju nedužni.

Žanrovski heterogen, pun istorijskih činjenica sukobljenih sa elementima fikcije, roman “Portret“ naizled prati život čuvenog doktora Grujića i čudne, gotovo bizarne, okolnosti koje su ga zadesile. Međutim, njegova životna priča, iako sama nije tematsko jezgro teksta, kao svoju konstantu ima portret jedne dame, inače prostitutke koja opseda sve muškarce koje doktor poznaje, na koje deluje pogubno, a koji je sačuvao nakon pogibije bliskog prijatelja, istovremeno i autora slike. Dok je sve oko njega prolazno, prijateljstvo, rat, želje, krajnje, život, jedino taj portret prkosi vremenu, ističući nesvakidašnju i svevremensku vrednost jednog umetničkog dela.

Pred nama je knjiga koja nas upoznaje sa porodicom despota Đurđa Brankovića, tačnije sa sudbinom njegovo petoro preživele dece. Upoznajući se sa srednjovekovnom istorijom, karakterima jedne vladarske porodice, saznajmo i sudbinu Smedereva, jednog od gradova izuzetno bitnih za srpsku istoriju.; Ovo nije samo istorijat jedne vladarske porodice, već fino tkanje koje nama, savremenim generacijama, daje izvesna saznanja koja nisu pružena do ovog trenutka kada nam ih Stevan Ješević nudi u vidu Letopisa Đurđevog grada.; Stevan Ješević je autor istorijskih romana, koji je svojim jednostavnim i pitkim stilom, stekao veliku naklonost ovdašnje čitalačke publike.

„Kada sazna da ubistvo njegovog prijatelja prethodi čudnovatom susretu sa nepoznatom devojkom koja se, gotovo natprirodno, tokom noćipojavila u njegovoj sobi, Džon Ferguson neće znati da li je sve to snoviđenje ili stvarnost. Jedino u šta je siguran jeste da mlada gospođica ne može biti odgovorna za to. Tokom istrage, koja predstavlja svojevrsnu parodiju, a u kojoj se svi junaci pojavljuju kao osumljičeni, svako će pokazati svoje pravo lice, ili je istina mnogo užasnije, možda je ubica natprirodno biće iz fergusonovog sna - demon žedna krvi sposoban da počini najsvirepije ubistvo? Ispostaviće se, međutim, da se pravi ubica krije na mestu gde ga zapravo niko nikad ne bi potražio, a da žrtva i nije tako nevina .

"Gde narandže zru" je živopisno putovanje kroz južnu Evropu koje prati avanture troje ruskih turista: bračnog para Ivanov i njihovog prijatelja Konkurina. Kroz oči ovih likova, Nikolaj Aleksandrovič Lejkin nas vodi kroz predele južne Francuske i Italije, od slikovitih gradova Nice i Monte Karla do večnog Rima i živopisnog Napulja.

Na površini, roman odiše vedrinom i humorom, ispunjen je opisima egzotičnih lokacija i neobičnih susreta. Međutim, ispod te površine, autor pažljivo uobličava suptilne kritike društva i mentaliteta. Putovanje ruskih turista služi kao prizma kroz koju se sagledavaju različite kulture, navike i snobizam koji ponekad karakteriše odnos turista prema lokalnom stanovništvu.

Kroz živopisne opise krajolika, kulinarskih specijaliteta i zanimljivih susreta, Lejkin nam pruža uvid u bogatstvo i raznolikost južnoevropskih destinacija. "Gde narandže zru" nije samo putopisni roman, već i delo koje nas podstiče na razmišljanje o različitostima i sličnostima među ljudima širom sveta, kao i o važnosti tolerancije i razumevanja.

Nikolaj Aleksandrovič Lejkin (1841-1906) bio je ruski pisac, novinar i izdavač. Svoja dela je počeo da objavljuje u raznim časoposima već 1860. godine. Lejkin je A.P. Čehova privukao da sarađuje u Fragmentima, u kojima je u periodu od 1882-1887 objavio oko dve stotine priča pod raznim pseudonimima. U tom periodu su svojim pričama privlačili podjednaku pažnju čitalaca. Za života je objavio trideset šest romana, jedanaest drama i preko hiljadu priča. Posle revolucije, 1917. godine, njegova dela su zabranjena u Poljskoj. Štampano je najmanje 165 njegovih knjiga i brošura.

Dvadesetogodišnjem Aleksandru dosadio je život pod majčinim okriljem, na plodnom imanju, u idiličnoj okolini rodnog sela. Gonjen neutaživom potrebom da spozna svet, u potrazi za “karijerom i fortunom”, uputiće se za Peterburg, a tamo će naići na sve ono što nije očekivao i na šta nije navikao: hladan prijem, svakodnevni rad, sivilo zgrada, i na Petra Ivaniča, svog strica, hladnog i pragmatičnog čoveka od karijere.

Od prvog trenutka njihovog susreta, biće očigledno da su Aleksandrova i Petrova životna filozofija u opštoj suprotnosti. Mladića počinje da fascinira stričeva figura i obuzima ga niz nedoumica: da li su njegovi snovi o pesničkoj slavi i “iskreni izlivi” koje toliko ceni zaista najvažnije vrednosti u životu, ili je sve to samo “besmislica” i “žuto cveće, kako tvrdi njegov stric? I ume li Petar Ivanič da pogreši?”; Običan događaj, prvi roman Ivana Čončarova, autora čuvenog Oblomova, izazvao je pravu pometnju u Rusiji 19. veka.

I pored neverovatnog uspeha kod ondašnjih čitalaca, konzervativna kritika oštro je osudila prividno antiromantičarsku postavku ovog nesvakidašnjeg romana.; Daleko ispred vremena Gončarov i ovog puta zalazi u prostore modernog, pa naizgled jednostavnu, linearnu priču o suprotstavljanju dvaju principa pretvara u eklektično delo, u čijem se tonu, čas poetičnom i blagom, čas realističnom i humorističnom, ogleda živ duh pripovedača. Za ljubitelje Oblomova, kao i ljubitelje klasika, ali i savremene književnosti, roman Običan događaj predstavljače dragocen doprinos čitalačkom iskustvu.

Pred početak građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedna porodica bezuspešno pokušava da se izoluje od okolnih dešavanja, dok se „istorija ne smiri” i ne dočeka se glasonoša mira: tako bi se, ukratko, mogao predstaviti zaplet romana „Ljudi bez adrese”. Ipak, kao što to obično biva u Grujićevim romanima, nije sve tako kako se na prvi pogled čini, a ispričano je, zapravo, tek okvir ovog višeslojnog dela. Stranicu za stranicom, likovi će se postepeno demaskirati kako bi se prikazali u potpunoj ogoljenosti, kao figure na pozornici, akteri u skeču, apsurdni junaci između čijih redova se naslućuje kakav Harms ili Jonesko – ljudi bez imena, bez prošlosti, bez budućnosti, i bez adrese.;Grujić neverovatnom veštinom pripaja elemente poetike apsurda ništa manje zadivljujućim fragmentima pripovedanim realističkim stilom, koji su u okvirni siže umetnuti tehnikom priče u priči. Tako će roman uspeti u zadatku da dvojako utiče na čitaoca: s jedne strane, nagnaće ga da se na sav glas nasmeje, dok će, u sledeći mah, uspeti da ga do suza dirne. A to, bez sumnje, dokazuje da se radi o, za sada, najboljem romanu Zorana Grujića, kao i jednom od najinovativnijih dela savremene srpske literarne produkcije.