KLASICI, DRAME, MISLI

Prošlo je više od četiri decenije otkako se u etru prvi put oglasila porodica Jovanović. Angažovana, humorističko-satirična i dramski razigrana serija „Jovanovići – svakodnevica jedne porodice” Zabavno-humorističkog programa Radio Beograda, svojim sadržajem naprečac je osvojila srca slušalaca. U čemu je bila tajna uspeha „Jovanovića”? Verovatno u ideji Branislava Đuričića, u briljantno pogođenoj petominutnoj formi radio-stripa, u razigranim tekstovima, odličnoj glumačkoj ekipi, veštoj režiji i u vešto prikazanim društvenim prilikama. „Jovanovići“ su počeli da se emituju na Prvom programu Radio Beograda 5. januara 1981. godine, da bi život nastavili svakog radnog dana u 5.45 ujutro uz dve dnevne reprize. Životno uverljiva, dramski razigrana, porodica Jovanović je svojim sadržajem brzo osvojila slušaoce i ušla u mnoge porodice, da s njima podeli svakodnevne brige i radosti. Do kraja 1987. godine tekstove je pisao uglavnom Branislav Đuričić, a od 1988. do 1994. „Jovanoviće” je kreiralo šezdeset troje sastavljača. Pera su oštrili i oni kojima pisanje nije zanat. „Jovanovići” su preko glave preturili raspad države i stvaranje nove, rat, inflaciju, politički pluralizam, ali su ostali bez stranačkog opredeljenja, što im je davalo za pravo da se nepristrasno oglašavaju o zbivanjima. S pričama iz života porodice Jovanović slušaoci su mogli lako da se poistovete, što je značajno doprinelo tome da ova emisija postigne veliku popularnost.
Članovi porodice Jovanović bili su: Đorđe Jovanović, grafički radnik (Dušan Antonijević i Mihajlo Viktorović), Melanija Jovanović, njegova supruga (Ljiljana Krstić, Olga Spiridonović i Radmila Savićević), Jovan Jovanović, njihov sin, VKV radnik (Zoran Radmilović, Vlastimir Đuza Stojiljković, Ivan Bekjarev, Miki Manojlović, Marko Nikolić), Stana Jovanović, Jovanova supruga, medicinska sestra (Renata Ulmanski, Ljiljana Blagojević) i njihova deca Vesna Jovanović, učenica (Zorica Jovanović, Tatjana Pujin, Nataša-Rajčel Ćosović), Zoran Jovanović, učenik (Vera Obradović, Dobrila Matić – Komadina, Milan Rodić, Vuk Matić i Petar Alimpijević). Reditelji su bili Aleksandar Pantelić i Vladimir Putnik. „Jovanovići” su na talasima Prvog programa Radio Beograda emitovani do leta 2000. godine.

Knjiga „Aska i zvuk“ sadrži dramatizacije 15 proznih dela Ive Andrića – jedanaest pripovedaka, jedne novele, jednog romana i jedne lirske proze – urađenih u produkciji Dramskog programa Radio Beograda od 1976. do 2023. godine.

Pred čitaocima je, između ostalih, „Razgovor sa Gojom” autora Miroslava Belovića u kojoj uloge tumače Ljuba Tadić i Petar Banićević, „Žena od slonove kosti” Kristine Janjetović, „Štrajk u tkaonici ćilima” Marine Milivojević Mađarev, te „Gospođica“ u dramatizaciji režiji Darka Tatića – radio-drama iz 1980. godine, prvonagrađena u Ohridu na tadašnjem Festivalu jugoslovenske radio-drame, takođe i u Barseloni na festivalu Premios ondas. Uloge u njoj tumače: Milena Dapčević, Miloš Žutić, Gojko Šantić, Kapitalina Erić, Toma Kuruzović…

U saradnji sa Zvučnim arhivom Radio Beograda čitaocima je omogućeno da putem QR kodova, koji se nalaze u knjizi, poslušaju sve radio-drame.

U izboru se nalazi šesnaest duodrama srpskih pisaca. Nastale su u dugom vremenskom periodu koji obuhvata nekoliko decenija. Grupisani su prema svojim dominantnim karakteristikama. Tih šesnaest duodrama može se posmatrati kao paralelna istorija srpske drame; teme, ideje i njihova umetnička obrada donosili su isečak iz složenije pozorišne delatnosti, pri čemu je kamerni ton – imanentan duodrami – usmeravao čitaočevu i gledaočevu pažnju na unutarnji doživljaj dramskog lika..

Knjiga Antipodi sadrži radio dramu ‚‘Svečana autopsija u Matici Srpskoj‘‘, dramu ‚‘Fajront za Gvozdu‘‘ i scenario za tv film ‘‘Laureat‘‘. Prva je moguća rekonstrukcija Kostićevog govora u Matici srpskoj, (koji je u to vreme bio krajnje skandalozan), o stvaralaštvu Jovana Jovanovića Zmaja. Druga se odnosi na moguću rekonstrukciju poslednjeg Krležinog dana u njegovoj kući na Gvozdu. I treća, ‘‘Laureat‘‘ scenario za film.

Knjiga se bavi prijateljstvom ali i razlazom pisaca Dragiše Vasića i Miroslava Krleže. Bilo je to pravo prijateljstvo – a ne iznuđeno ideološko druženje – najsnažnije između 1922. i 1934, uz uzajamno poštovanje i divljenje, saradnju u književnim časopisima, porodičnim druženjima i zajedničkim letovanjima.

Venijaminov krst je zbirka drama pisanih za radio, tokom neprekidnog višedecenijskog pregalaštva Radomira Putnika na polju kulture i umetnosti. Značaj ovih drama je vanvremenski, baš kao što je i njihovo prikazivanje zbog prirode samog medija vanprostorno.
Dela "Venijaminov krst", "Pokajnica", "Simon iz Kirene", "Poslednji trenuci kralja Aleksandra i kraljice Drage", "Kuća na keju" i "Noć u Keltijevoj kući" su različitih dramskih žanrova, ali jedinstvenog autorskog rukopisa koji se suvereno prepoznaje u svakome od njih - tri apokrifne drame, jedna istorijska i dve žanrovske (kriminalistika i fantastika).
Na koncu svake od ovih povesti mi spoznajemo razloge zbog kojih se autor odlučio da ih predstavi publici u upravo tom mediju. To je osobina koja odlikuje pravog istinskog poznavaoca kako umetnosti, tako i zanata: umeće da prilagodi materijal odabranom načinu izražavanja.
Autor ilustracija, drvoreza, u zbirci je Nebojša Radojev.

Knjiga „Šaputave devojke" (RTS Izdavaštvo i Centar za medije „Ranko Munitić" 2019) zapravo je lična priča Zorice Jevremović o njenom odrastanju, prijateljicama i njihovim noćnim šaputanjima, deljenju najskrovitijih tajni i svakodnevnih iskustava, fenomenu poznatom samo ženama. Ovaj tako jednostavan, ženama kroz vekove poznat i sveprisutan običaj, prikazan je na fantastičan i pronicljiv način u studiji u kojoj nas autorka vraća u vreme kada je osnovala prvo feminističko pozorište u našem delu Evrope koje je predstavljalo oazu u Beogradu za zlostavljane žene u godinama rata i beznađa koje su na toj svojoj, feminističkoj teritoriji, predstave ovog ženskog pozorišta gledale isključivo u ženskom društvu. Analitički pristupajući trima svojim pozorišnim predstavama - Arijadna, Šaputave devojke I i Šaputave devojke II, Zorica Jevremović u knjizi je sveobuhvatno razložila njihovu koncepciju, učinila ih bliskim kroz date tekstove i onima koji nisu imali mogućnost da ih vide, teoretski obrazložila svoje rediteljske postupke. Opisala je vreme njihovog nastanka (poratno i nasilno) uz sociološko razmatranje feminističkih osobenosti. Iz svojih junakinja Tanje, Dragane, Vesne, Lee i Urše je na diskretan način izvlačila liričnost, toplinu, erotičnost i plemenitu snagu...

Sedam radio-drama o srpskim piscima.