PEDAGOGIJA

Za stalan napredak celokupnog obrazovnog sistema, nastava ima krucijalan značaj. Monografija prof. dr Saše Stepanovića predstavlja vanvremenski podsetnik da je nastavna praksa od suštinske i sveobuhvatne važnosti za školski sistem. Ova knjiga je upravo zbog toga neophodna i značajna za svakog nastavnika, profesora, edukatora, kao i za one koji to tek treba da postanu. Monografija je napisana sa idejom da ispita različite aspekte nastavnog rada kako bi svaki čitalac razumeo šta predstavlja kvalitetno organizovana nastava. Autor, svestan činjenice da postoje ogromne dileme i nejasnoće na polju nastave u elektronskom vremenu i brzomenjajućem svetu, pokušao je da odgovori na neke od njih, nudeći različite mogućnosti učiteljima, profesorima, ali i učenicima i studentima u izboru metoda, oblika, nastavne tehnologije i savremenih nastavnih strategija i sistema nastave. Dr Stepanović u knjizi naglašava da smo do skoro za učenje osposobljavali samo nastavnike, jer su oni u školi prenosili učenicima gotova znanja. U današnjoj školi smo dužni da osposobimo nastavnike i učitelje kako da pouče svakog vaspitanika da uči ,,učenje”, kako da se samovaspitava i samoobrazuje, odnosno permanentno uči. Ova monografija, napisana jasnim stilom, stimuliše refleksiju i samopreispitivanje. Bavi se važnim temama i daje jasne okvire kojima se obezbeđuje bezbedno, produktivno i efikasno nastavno okruženje.

Naučno-popularno, analitički, sveobuhvatno i jasno, dr Saša Stepanović u svojoj novoj knjizi govori o onome o čemu ne razmišljamo skoro nikada, a čije resurse trošimo, intuitivno i stihijski, svakodnevno. Organizacija slobodnog vremena nije samo stručna literatura, priručnik, jer daleko prevazilazi ove okvire, te ima visoku upotrebnu vrednost i u svakodnevnom životu.

Zašto slobodno vreme, kao sastavni deo svakodnevice, smišljeno kreirati? Zašto organizovano trošiti slobodno vreme, iako je slobodno? Čemu određivanje, planiranje i preciziranje aktivnosti koje čoveka obogaćuju, ispunjavaju i čine ga srećnim?

Koje su blagodeti promišljenog trošenja slobodnog vremena? Kako stručno ukazati na najčešće vidove društveno-pozitivnog i društveno-negativnog slobodnog vremena deci, đacima, studentima, stručnjacima, pacijentima, terapeutima?

Koji su rizici loše organizacije i provođenja slobodnog vremena? Ko se sve u naučnom svetu bavio ovim fenomenom sa različitih aspekata? Može li nam slobodno vreme omogućiti napredovanje u učenju, poslu ili hobiju?
Ako je čovek i posle provedenog slobodnog vremena umoran, iscrpljen, nezadovoljan, ako ne oseća zadovoljstvo i ispunjenost, kako pronaći uzroke i rešiti problem?

Ova knjiga daje praktične, argumentovane odgovore na ova i mnoga druga pitanja. Prema rečima autora:
„...Stimulisanje pozitivnog raspoloženja i očekivanja, čini da se osećamo bolje, pomaže da živimo duži i zdraviji život. Bavljenje aktivnostima u slobodnom vremenu koje podržavaju optimizam i pozitivna osećanja činiće i stepen samopotvrđivanja većim... Efektivno ispunjavanje slobodnog vremena pozitivno utiče na sticanje, veština, znanja, samim tim igra značajnu ulogu u kreiranju kvaliteta života.“

Za Slobodno vreme, morate naći slobodno vreme, to je imperativ savremenog doba.

Da li je dete nemirko ili ima ozbiljniji problem? Koliko je učenika prošlo kroz naš školski sistem, a mi nismo imali metode i načine kako da mu pomognemo? Možda baš sada u nastavnoj praksi imate susret sa ovakvim detetom, a u vama su pomešana osećanja jer ponekad pomislite da je situacija van kontrole.
Bilo da ste roditelj ili zaposleni u školi, sigurno ste mnogo puta preispitivali svoje stavove i postupke: da li ste bili previše strogi i zahtevni, jeste li bili nedosledni i popustljivi, da li ste dovoljno sposobni da se izborite sa izazovima koje sa sobom donosi nedostatak pažnje udružen sa hiperaktivnošću.
Nikad nećemo do kraja saznati odgovore na pitanja koja sebi postavljamo, ali će nas rad dr Stepanovića podstaći na razmišljanje i iz nas izvući ono najbolje, da nas osnaži i uveri kako i najsposobniji roditelji i nastavnici imaju brojne nedoumice i preispitivanja, da uvek iznova traže način da pomognu ovoj deci čiji je svaki postupak zapravo pokušaj da nam ukažu na problem.
Monografija ističe dve stvari koje su od najvećeg značaja u postizanju zadovoljavajućih rezultata: ljubav i konzistentnost. Upravo tim redosledom. Ako dete ne oseća našu brižnost, ako jednog dana radimo dobro, a sledećeg odustanemo, ako dozvolimo sebi da vikanjem i frustracijom odgovorimo na ponašanje deteta, vratićemo se na početak.
Neka ADHD i ADD deca postala su srećni, uspešni, energični i beskrajno kreativni ljudi koji daju veliki doprinos svojoj zajednici, ali put kojim su prošli od detinjstva do odraslog doba najčešće je pun lutanja i teškoća. Na nama je da im damo krila i snagu da polete.