Sto ljubavnih soneta čuvenog čileanskog književnika i nobelovca Pabla Nerude (1904-1973) počinju posvetom njegovoj voljenoj ženi, Matildi Urutija, ženi koja u pesniku budi najuzvšenija osećanja, čištu i detinju koliko erotsku Ijubav, prožetu setom zbog prolaznosti i željom da Ijubav ne iščezne u ništavilu i smrti već da bude sačuvana u svemu kao čežnja.
Ljubavna osećanja prikazana su kroz prizmu prirode, jedinstva muškarca i žene koji postaju središte sveta, s ljubavlju kao smislom života i utočištem od svakog zla, tuge, samoće, nemira i smrti. Svojim izuzetno bogatim pesničkim izrazom i dubokim osećanjima, Neruda u čitaocu budi osećaj da se večnost i večna i neuništiva Ijubav uistinu nalaze svuda oko nas.
