POLITIKA

Godine 1969, objavljena je Bibija Druge Srbije, Filosofija palanke, Radomira Konstantinovića. Sada je pred čitaocima Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića, Vladimira Dimitrijevića, koja između ostalog odgovara na sledeća pitanja: - Kako je nastalo drugosrbijanstvo? - Zašto je Mirosla Krleža pravi otac Druge Srbije? - Kako je Koča Popović od proleterskog komandanta postao ljubitelj zapadne demokratije? - Da li je Milovan Đilas sekularni svetac? - Koliko je Latinka Perović doprinela lažima o srpskom narodu? Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Knjiga Druga Srbija za početnike: portreti karikature, Vladimira Dimitrijevića, bavi se začaranim krugom u kome se našla autošovinistička klika bivših srbijanskih titoista koji su, na NATO platnim spiskovima, postali globalisti.
Saznajte: Kako su nastali čudesni svetovi Đerča Soroša?
Kojim putem je išao Vojin Dimitrijević?
Kakva je razlika između Borke Pavićević i Nikole Miloševića?
Zašto je Dragoljub Mićunović bio za Crveni univerzitet Karl Marks u Beogradu, papočeo da vozi luksuzna kola u suprotnom pravcu?
Hoće li naša deca učiti istoriju po Nataši Kandić?
Vladimir Dimitrijević nas je posle prošlogodišnjeg intrigantnog izdanja Između Boga i grupleksa, obradovao novim, Palanka filosofije - pre i posle Konstantinovića.

Plamen Donbasa /eseji o Trećem svetskom ratu/ Knjiga Vladimira Kolarića plamena Dombasa predstavlja zbirku tekstova nastalih neposredno pre početka specijalne operacije u Ukrajini, a tekstovi su nastojali prvih nekoliko meseci od početka sukoba, koliko je autor boravio u ratnoj zoni i ispisivao potresne stranice gledajući neposredno zastrašujuće slike rata. Autor je analizirao i propagandu Zapada prepoznavši dugoročne ciljeve, objasnio je suštinu rusofobije i njenu najnoviju manifestaciju u kontekstu kulture isključivanja, i odgovornosti društvenih elita, a posebno ruskih, stavljajući to pitanje u kontekst istorije i kulture sa posebnim naglaskom na pitanjima identiteta identitetske konverzije, kao jedne od najvećih izazova koji stoje pred ruskim a podjednako i pred srpskim narodom, reći će autor u predgovoru. Donbas je rudama i plodnom zemljom izuzetno bogato tle, a zbog pozicije predstavlja redovnu metu osvajača sa zapada, koji bi, ako probiju liniju odbrane kod Dona, lako prodrli ka Kavkazu i teritoriji iza Urala, presecajući vezu između Kaspija i Crnog mora, što bi sve bilo fatalno za Rusiju. Ovo tle, pored ogromnog geološkog i kulturnog bogatstva, koje je raj za arheologe, u svojim dubinama, u slojevima, krije i ostatke nastradalih u vekovnoj odbrani ovog tla i Rusije od mnogobrojnih osvajača. Naravno, da budemo jasni, u slojevima krije i leševe samih osvajača koji su u velikom broju zauvek ostajali na tlu koje su hteli da pregaze.