POLJOPRIVREDA

Knjiga Od čokota do vina nastala je kao rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog i stručnog rada i iskustva autora. Prvenstveno je namenjena onim vinogradarima koji se odluče da podiću vibnograd, gaje vinovu lozu i proizvde grožđe, vino i rakiju za tržište, kao i vinogradarima amaterima, ljubiteljma vinove loze, grožđa, vina i rakije koji nisu robni proizvođači, nego gaje vinovu lozu na okućnicama ili malim površinama i organizuju proizvodnju grožđa i proizvoda od grožđa za vlastite potrebe.

U knjizi mogu naći korisna uputstva i svi drugi, uključujući i stručnjake vinogradarsko – vinarske grane, za svoje dopunsko obrazovanje.

Knjiga o vinu ima na stotine i hiljade svuda po belom svetu [...] Čemu onda još jedna? Zato što se opisuju autentična, u ponečemu slična i u mnogo čemu različita bela, roze i crvena vina, nazovimo ih lokalna ili naša, domaća ili komšijska, ukratko šumadijska, koja su prvi put skupljena u jednom stručnom i zaljubljeničkom tekstu, razgovetno poređana prema lokalitetima, vrstama i vinarijama, pažljivo i poletno opisana, snabdevena pouzdanim podacima i ocenama na koje se možete osloniti.
(Vidosav Stevanović)

Po proizvodnji od oko 16 miliona tona (FAO, 1998/99) kruška među voćkama zauzima šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama (posle jabuke).
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 9.720.295 t u 1999. godini ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.

Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predeli-ma Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.

Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.

Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).

U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.

Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili breskve na primer).

Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavan-ju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja sorti kruške otpornih i tolerantnih prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.